-
Часна трпеза и средњовјековна некропола у Горњем Забрђу
Распитивајући даље о реченом ,,Црквишту“ (у Корају) приповједао ми је тутњевачки парох г. Ђорђе Јовановић ово: ,,На Црквишту била је некада црква, која по Божијој провидности побјеже у Србију, али је њена часна трпеза остала у горњем забрђанском гробљу, гдје је и дан данас. Трпеза је равно избрушена плоча, која има у средини издубљену локвицу. У ту локвицу налије се мрвичак воде, те ју свештеник благосива недјељом, или којом локалном светковином. Благословљеном водицом народ се умива поради здравља. Ако случајно нема свештеника, народ ће се и сам уз ову трпезицу молити.“ *Алија Ћатић, учитељ, Биљешке о Корају и Тутњевцу – Гласник Земаљског музеја 01.04.1901. Од четири стећка на гробљу код Трпезе…
-
Фојнички грбовник
Фојнички грбовник је један од најпознатијих зборника грбова у серији Илирске хералдике. Једини је и најстарији зборник грбова који је сачуван на територији Босне и Херцеговине. Фојнички грбовник је скуп грбова југословенских земаља, и босанских и српских краљева и племића. Садржи укупно 139 грбова. На његовој првој страници је то написано да је грбовник је написао поп Станко Рубчић 1340. у част цара Душана. Радиокарбонско датирање грбовника из 2016. године којим су датирани два узорка закључило je: дебели папир 1635–1662, и танки папир 1695–1917. Фојнички грбовник
-
Стематографија – Изображеније оружиј илирических
Стематографија, бакрорезна књига, штампана у Бечу. Аутори Христфор Жефаровић и Томас Месмер. Стематографија
-
Српска хералдика
Грбовник Коренића Неорића представља најстарији сачувани препис изгубљеног Охумућевићевог грбовника. Датира из 1595. године, а открио га је Људевит Гај једном приликом док је боравио у Дубровнику. Чува се у Националној и свеучилишној књижници у Загребу Грбовник Коренића Неорића
-
Петербуршки лист Мирослављевог јеванђеља
Петербуршки лист Мирославље…
-
Копитарево Јеванђеље
Копитарево четворојеванђеље је српско средњовјековно јеванђеље са подручја Босне. Јеванђеље је датовано у крај 14. и почетак 15. вијека. Налaзи се у Универзитетској библиотеци у Љубљани. Према неким изворима сматра се да је Копитару ово Jеванђеље дао Вук Караџић. Копитарево Јеванђеље
-
Софијско Jeванђеље
Према опису Национале библиотеке ,,Св. Кирил и Методиј“ у Бугарској гдје се налази дио страница овог Јеванђеља, настанак рукописа је датиран у 13. вијек. О постојању овог Јеванђеља сазнало се из радова Б. Цонев 1910. и 1923. Неколико страница се налази и у библиотеци културног круга ,,Георги Димитров“ у Плевену (Плевенски листићи). Софијско Јеванђеље
-
О старом Св. Николаја Мириликијског Чудотврца у Мачковцу на Мајевици
О старом храму Св. Николе М…
-
Михаило Валтровић
Михаило (крштено име Michail Walter) Валтровић Архитекта, историчар уметности и археолог; (Београд, 17/29. 9. 1839 – Београд, 9/22. 9. 1915) Оснивач је, иницијатор и први председник Српског археолошког друштва. Валтровић је пионир систематског истраживања цркава из периода српског средњовековља. Уређивао је први национални археолошки часопис и обављао дужност управник Народног музеја. Радио је на промоцији српске културе у иностранству, обављао саветодавне послове у неколико државних институција и био члан Српског ученог друштва. Михаило Валтровић је у Београду завршио природњачки одсек Лицеја. После кратког службовања у Главној управи грађевина одлази као државни питомац у Карлсруе, где изучава архитектуру. По повратку 1866. је у грађевинској струци, а затим постаје професор реалке за техничке предмете.…
-
Старосрпски надгробни споменик – Орашје
Дејан С. Радисављевић Украшени средњовековни надгробник покрај цркве Св. Јована у Орашју код Варварина
