Дикирије (грч. δικήριον) – свештени свећњак са две укрштене свеће који се користи само у архијерејској литургији. Према црквеним тумачењима две свеће представљају двојну природу Исуса Христа (људску и божанску). За време богослужења архијереј трикиријем и дикиријем благосиља народ.  

Најукрашенији средњовјековни надгробни споменик је тзв. Згошћански стећак. Прелијеп споменик за чије је украшавање требало много труда, времена и знања на својој предњој страни украшен је представом Христовог рођења.

За Светосавски лаварум се верује да је израђен по скици или жељи Светог Саве. Поља између кракова крста су попуњена са 4 круга златом извезена попут светачких ореола. Овај симбол се може видјети уклесан на многим средњовјековним споменицима.

Мотив Голготе на мрамору некрополе Циста Прово (Имотски) Фотографија мраморја преузета из књиге ,,Стећци“ аутора Дубравка Ловринчевића

Још један приказ свештеног лица, богослова, можда чак и једног од Евангелиста. (Некропола Очевље, ,,Стећци“ – Нада Милетић)

У своме дјелу ,,Стећци – култура и умјетност“ Шефик Бешлагић пише: У цркви св. Николе Сишевског, недалеко од Скопља, из XIV в., на млађем слоју фресака, из 1630. год., налази се сцена у којој св. Евстатије, као ловац коњаник, прогони јелена између чијих рогова је слика Kриста. Сцена је јединствена у нашој иконографији. Пронашао ју је Р. Љубинковић, али је још није публицирао. Легенда о овоме свецу, бившем Трајановом генералу Плацидусу, говори о његовом лову на јелена у којем је између јеленових рогова видио крст као сунце, због чега је одустао од лова и прешао на кршћанство, узевши име Евстатије. Сцена о томе може се виђети на разним умјетничким елима…

А Исус се опет потресе у себи, и дође на гроб. А то беше пећина, и камен лежаше на њој. 39. Исус рече: „Склоните камен!” Рече му Марта, сестра умрлога: „Господе, већ заудара; јер је четири дана у гробу.” 40. Рече јој Исус: Не рекох ли ти да ако верујеш, видећеш славу Божију? 41. Тада склонише камен где лежаше мртвац. А Исус подиже очи горе, и рече: „Оче, благодарим ти што си ме услишио! 42. А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме ти послао.” 43. И ово рекавши, викну громким гласом: „Лазаре, изађи напоље!” 44. И изађе умрли…

  Mали вход : При крају певања стихова блаженстава врши се мали вход. Свештеник, носећи Јеванђеље на грудима, излази кроз северне двери и иде преко солеје према царским дверима, говорећи тихо молитву входа, која говори о томе да анђели Божији служе заједно са свештеником Литургију. На средини солеје свештеник благосиља вход (улазак), целива Јеванђеље и онда, подигавши га високо изнад главе, говори на царским дверима: “Премудрост, стојмо смерно“. Овим речима позива вернике на пажњу, јер ће ускоро наступити читање Светог Писма.