Старосрпски надгробни споменици Богутовог Села, налазили су се на двије локације у Лазићима-Кулина и Кошарићима. Локалитети на којима су се налазили били су у оквиру површинског копа рудника Угљевик, па су због тога премјештени и данас се налазе испред Центра за културу у Угљевику. Три споменика садрже ћириличне натписе на којима се спомињу Рашкоје, Радоје, Медош, Прибил, Радоје Пригојевић Обрадовић и мати Трдислава. Детаљније о овим натпсима можете прочитати на страници: НАТПИСИ

Распитивајући даље о реченом ,,Црквишту“ (у Корају) приповједао ми је тутњевачки парох г. Ђорђе Јовановић ово: ,,На Црквишту била је некада црква, која по Божијој провидности побјеже у Србију, али је њена часна трпеза остала у горњем забрђанском гробљу, гдје је и дан данас. Трпеза је равно избрушена плоча, која има у средини издубљену локвицу. У ту локвицу налије се мрвичак воде, те ју свештеник благосива недјељом, или којом локалном светковином. Благословљеном водицом народ се умива поради здравља. Ако случајно нема свештеника, народ ће се и сам уз ову трпезицу молити.“ *Алија Ћатић, учитељ, Биљешке о Корају и Тутњевцу – Гласник Земаљског музеја 01.04.1901. Од четири стећка на гробљу код Трпезе…

Године 1895. Томо Драгичевић шаље извјештај Ћири Трухелки у Сарајево да је у Снијежници код Теочака на Мајевици, покрај куће Ибре Хоџића обишао средњовијековну  некрополу од којих је један споменик, облика саркофага са оштећеним натписом који гласи: ЛЕЖЕ В ГОЛУБОВHЋЬ ЕСЕОКО NА СВО ѠH ЗЕМЛH ПЛ ЕМЕNHТОH ПО СТАВH NЕГОВH СЕДАМЬ СHNОВЬ NА NЕМЬ БHЛHГЬ   Овдје лежи В…. Голубовић …..есеоко на свој земљи на племенитој постави његових седам синова на њему билиг.   1922. године о овој некрополи и натпису пише и др Ристо Јеремић само што те године видимо да је некропола опасана оградом и да се налази у оквиру муслиманског гробља ……,,У општини Теочаку, у којој живе сами Муслимани,…

Некропола тзв. ,,Пасји гробови“ – Сјеча налази се у близини села Јајићи код Сапне на Мајевици. Чини је око 49 средњовјековних надгробних споменика.

Ова некропола средњовјековних споменика налази се на Мајевици у тобутском засеоку Трначко, тачније на православном гробљу овог засеока на Хајдуковом брду Некрополу садрже три споменика – ступа, од којих су два полегнута и премјештена са свог првобитног положаја и данас се налазе уз саму ограду гробља , док трећи није помјере. Сви споменици су украшени крстом, од тога су два украшени и сабљом, а један са двије тзв. ,,(полу) јабуке,, које су исклесане (испупчене) са страна споменика. Сама појава сабљи (овдје као украса), које су дошле на ове просторе заједно са турском окупацијом, послужило је Ш.Бешлагићу да одреди период настанка ових споменика, између краја 15. и почетком 16.вијека, тако да…

Oва некропола се налази у селу Петковци које се некада звало Доња Баљковица, па ју је под тим именом и описао Шефик Бешлагић у свом ,,попису,, стечака ,,Стећци-каталошко-топографски преглед,, на страни 205. под бројем 34. ,,Заједно са савременим православним гробљем налази се скупина са четири стећка (2 сљемењака и 2 стуба). Споменици су добро обрађени али су данас преваљени или утонули. Изгледа да је овдје раније било више стећака.“ Фотографисао Маринко Петровић

Овај се локалитет такође налази, са лијеве стране пута на приватном земљишту ограђеном жицом, неколико стотина метара од свима добро познате некрополе коју чине споменици исписани ћириличним натписима у Пиперима, зеасеок Јаковљевићи. Некрополу чини шест споменика, у главном стубова. Натписи нису уочени али на једном споменику стубу, који је сада накривљен примјетни су трагови украса и на његовом врху остаци уклесане розете, сви споменици су обрасли маховином, утонули у земљу.        

Некрополу Мраморје – Бошковићи , сачињава око 40 споменика , неједнаке обраде , различитих материјала (различити каменоломи) . Један усправан споменик , ниска стела , остало су све сљемењаци и сљемењаци са постољем , с тим што има један двоструки и 3-4 ниских сљемењака са постољем ( укупне висине око 40цм са постољем) . Пет споменика  који су помјерени оријентисани су Сјевер Југ, а остали сви Исток – Запад . По казивању мјештана , један је споменик однијело клизиште неких 150 м, а неки су и помјерени „у међу“ да би се њива обрађивала .(мислећи на оне оријентисане Сјевер – Југ ). Фотографисао Маринко Петровић

Фотографисао Маринко Петровић

Веома познат у стручној литератури је натпис на споменику-мрамору из Тутњеваца чија је транскрипција први пут објављена у једном Гласнику Земаљског музеја од 01.07.1889., а други пут у Зборнику средњевијековних натписа БиХ – Књига IV, Марко Вего, Сарајево, 1970., и он се чита: СHЕ ПОЧHВАЕТb …АNАNHNb NА СВОЕH ЗЕМЛH А ПО СТАВH СHГУ В CHNА ДРАГОЂ И БОГДАНb Као што видимо споменик који је довуче са оближњег гробља, је искориштен као корито за воду на локланом извору познатом као Мишљенац. Временом је постао прекривен земљом, тј. муљем које је наносила вода са извора. Детаљније о натпису са Мишљенва можете прочитати на овом линку: СТАРОСРПСКИ НАТПИС МИШЉЕНАЦ