Некатегорисана објава
-
Куновски запис
Куновски запис – Хришћанске молитве за муслиманске породице Молитве за заштиту ,,Метоха Куновског“ написане ћирилицом, крајем 15. или почетком 16. вијека пронађене су у мјесту Јечмиште код Фоче приликом копања ,,магазе за млинско коло“. Копајући на дубини од 2 метра у земљи сељаци су наишли на једну иструлу борову кладу. Када су је преполовили у њој су нашли свитак умотан у тканину преливену воском. Видјевши о чему се ради послали су га у Земаљски музеј гдје Ћиро Трухелка обавио конзервацију и рестаурацију папира. Занимљиво је да је запис хришћанска молитва за заштиту од нечистих сила и врменских непогода, али je намјењена муслиманским породицама чијим именима и почиње. Такође интересантно је…
-
Вук Караџић -опис и покушај транскрипције натписа стећка некрополе Црљивица, Имотски
У ,,Српском рјечнику“ који је Вук Караџић штампао у Бечу, 1852. године, под словом ,,С“ тумачи ријеч ,,стећак„. Ту је описао свој обилазак некрополе у Имотском, Циста ,,Црљивица“, покушај проналаска натписа и његову транскрипцију, али је изнио и свој суд о украшавању стећака -,,изрезани врло ружно различни ликови“ ….. Испод фотографија – натпис који није уочио Вук Караџић : ,,Овдје лежи добра жена Владна Полог своега суенија Херка Кустражића а ови билиг постовах ја з братиом“
-
Старосрпски натпис на споменику у Улицама код Брчког
Здравко Кајмаковић Нови натписи на стећцима Наше старине XVI/XVII 1984. УЛИЦЕ У селу Улице, недалеко oд Брчког, под дрвеном уџером у дворишту Пеје Акаловћа, налази се као носач зграде фрагмент једног стећка, дуг 70 а широк 25 цм. Дебљина му је око 20 цм. Фрагмент је настао лупањем средњовјековног надгробног спомепика у облику стећка исклесаног од бијелог кречњака. Вјероватно представља горњи дио споменика јер се на њему налази дио некадашњег ћириличног натписа који је, судећи по смислу текста, могао да има горе најприје само још један ред Дио натписа гласи: ….NA ЗЕМЛН…. Транскрипција: ….НА ЗЕМЛИ…. Дакле, ради се најприје о уобичајеном наглашавању да је нама непознати умрли био сахрањен…
-
Украси на саркофагу Св. преподобног Јована Рилског
Mошти овог великог подвижника и светилника Цркве православне налазе се у Рилском манастиру (Бугарска), заслугом султаније Маре Бранковић тј. неколико стотина метара изнад самог манастира у меморијалном храму ,, Успења Светог Јована Рилског“. Кивот са моштима овог Светитеља положен је у саркофаг који је исклесан у живој стијени, а са горње стране покривен каменим плочама. Са предње стране саркофаг је украшен веома занимљивим украсима, а посебно се истиче ,,штап,, тј. Епископсиг жезал, чије нам је значење на овом споменику веома јасно, а иначе често се појављује и као обиљежје на многим средњовјековним надгробним споменицима широм ових наших простора. Ово је један од најбољих примјера који нам говори да под средњовјековним…
-
Плач Блажене дјевице Марије
Употреба српског језика и писма у католичких свештеника На српском написао фра Матија Дивковић, Венеција, 1723. ,,ПЛАЧ БЛАЖЕNЕ ДHВHЦЕ МАРHЕ, КОH ПЛАЧ HЗПИHСАВШH САРПСКH, H HЗ- ПРАВHВШH МNОГЕ СТВАРH БОГОС- ЛОВАЦ, ФРА МАТHЕ ДHВ- КОВHЋ HЗ HЕЛАШАК, HЗ ПРОВHN- ЦHЕ БОСNЕ АРЋЕNТHNЕ, ПРHКАЗА СВЕТОМУ ОФHЦHУ HNКВHЖHЦHО- NH, АЛHТH HЗHСКОВАNHА, СВЕТО ОФHЦHЕ ВHДHВШH, ДАHЕ СТВАР ВЕЛЕ БОГОЋЛУБNА, ЗАТО ДОПУСТH ДАСЕ МОЖЕ ΨАМПАТH“ Књигу можете прочитати и погледати у дигиталном издању на овој адреси: Плач Блажене дјевице Марије
-
Лажна историја Босне
Лажна повијест Босне – A False Hisory of Bosnia Лажну повијест Босне, срачунату да узвиси босанске муслимане на рачун кршћана и да обесхрабри све тежње дијела потоњих за уједињењем са Србијом, измислила је Аустро-Угарска између 1880. и 1890., и она је била ширена у различитим публикацијама с подручја културе. Лажна је повијест искористила чињеницу да је за средњевјековну Босну познато како је имала врст народне цркве која је у више римских извора била жигосана као херетичка и које је права природа изузетно нејасна. Лажна је повијест тврдила да је религија Босанске цркве била дуалистичка хереза и да су њезиним припадницима били мрски крижеви и цркве; да се…
-
О ђедовима и старом храсту – два текста Милана Карановића
Ђедовски раст – Предање о ђедовима и њиховом храсту (Милан Карановић, Политика 01.05.1927.године) Од највећег интереса у жупи Крупа Ђедовски Раст и предања и сећања, која су за њега везана. На једној коси крупске жупе види се група храстова и међу њима дрвена зграда. Из даљине не може се разабрати, да ли је сеоска кућа или сточарска колиба. Кад се приђе ближе, види се да је дрвена ниска грађевина, на једној, источној страни, заокружена. То је стара црква у Крупи на Врбасу. Откад је саграђена нова црква првих година аустријске окупације у старој цркви свршава се служба божја само једном у години на Спасовдан, кад су сеоска житна масла. Нарочиту…
-
Bosnian And Herzegovinian tombstones – Who made them and why
MARIAN WENZEL , Südost-Forschungen“, internationale Zeitschrift für Geschichte, Kultur und Landeskunde Südosteuropas, Band XXI, 1962 Bosnian And Herzegovinian t…
-
Најстарији извјештај о стећцима у сјевероисточној Босни
Цветко Ђ. Поповић Гласник земаљског музеја у Сарајеву, Свеска XII, Сарајево, 1957. Ако изузмемо евидентирање босанско-херцеговачких стећака после рата које проводи Завод за заштиту споменика културе, а тај рад није још коначно завршен, наши стећци су у прошлости два пута пребројавани, први пут 1887 и 1888 године, а други пут 1899 године6). Приликом првог пребројавања нађено је у свему 27.067, а приликом другог 59.500 стећака. Већ прилично велика разлика у овим бројевима говори о непоузданости бројања. Код тога треба имати на уму да се пребројавање односи на број стећака који се нашао у вријеме бројања, а њихов број се вековима све до наших дана стално смањује њиховим уништавањем. Сигурно је…
-
Преводилац савремених слова и бројева у древна
«Титло» — переводчик чисел из современной записи в запись кириллическими и глаголическими буквами, римскими цифрами, в цифровые системы других стран мира и обратно. Автор: Н. Курдяпин. Версия: 0.4.2 от 08 февраля 2008 г. ПРЕУЗМИТЕ
