У вријеме оно, (од 667. прије н.е. до 380. н.е.) живљаше многи народ у Византиону и клањаше се незнабожачким божанствима. А на барјаку града симбол незнабожачке богиње Артемиде – полумјесец. По Божјем промислу, појавше се један за другим Свети цар Константин Велики и Свети цар Теодосије Велики. Свети цар Константин својим Едиктом заустави прогоне хришћана, а Свети цар Теодосије озваничи хришћанство као званичну и једину вјеру Римског Царства. А на барјак града, некада Византиона, а сада Константинопоља, поред Мјесеца постави и Богородичину или Витлејемску звијезду, која је најавила Рождество Богомладенца, Господа нашега Исуса Христа.   Када 1453. безбожни Агарјани нападоше и на ту хришћанску земљу и пред собом све убијаху и уништаваху., цар њихов Мехмед II, константинопољски симбол Мјесец и…

СВЕТИ СИМЕОНЕ БОГОПРИМЧЕ МОЛИ БОГА ЗА МОЈ ГРЕХ – ГЕОРГИЈЕ ДЕСПОТ,, Те ријечи су извезене златним и сребрним нитима, на покрову начињеном од жуте свиле који дијелом прекрива мошти Светог Симеона Богопримца, које се налазе у светчевој цркви у Задру у кивоту чија је ктиторка краљица Јелисавета, кћи босанског краља Стефана II Котроманића и праунука српског краља Драгутина.   На полеђини кивота је натпис исписан готиком на латинском који у преводу гласи: „Овдје у овом кивоту, који је да изврши свој завјет даровала моћна, славна и узвишена краљица Јелисавета млађа, владарка Угарске, почива у миру Симеон Праведник, који је на својим рукама држао Исуса, рођена од Дјеве Марије. Ово дјело…

Архивистички семинар у Епархији зворничко-тузланској завршен је 8. фебруара 2014. године екскурзијом на локалитет „Мраморје“ који се налази у засеоку Јаковљевићи у селу Пипери на Мајевици Група од рустичних и монументалних надгробних споменика на овом месту припада средњовековној културној баштини. Оно што Мајевичко мраморје нарочито одликује јесу јасно читљиви, усечени натписи, важна епиграфска грађа која припада кругу кирило-методијевске традиције. Камени натписи су „резани“, или како би се рекло средњовековном терминологијом „ковани“, тј. „сјечени“ ћирилскм писменима и представљају важан извор за проучаваоце културне прошлости и црквеног живота североисточне Босне и Републике Српске. У ходочашћу и походу уснулим прецима пошли су Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Хризостом, протођакон Славољуб Милошевић, протојереј-ставрофор проф.…

Приликом уређења православног гробља у Дубници, тачније на Бркића гробљу, примјећено је да недостаје овај лијепо украшени средњовјековни споменик који је описан у многим археолошким часописима . Ако неко зна нешто о овоме догађају, молимо Вас да нам јавите на e-mail info@mramorje.com  Хвала !    Детаљнија обавјештења о овом догађају пратите на:  http://www.spcosmaci.com/

О старим градовима и утврђењима, одвајкада су се, с кољена на кољено до данашњијех дана, испредала разна предања и приче. На планини Мајевици, у близини Лопара и Прибоја постоји седам занимљивих, не истражених локалитета са још занимљивијим називима Градина, Град, Градац, што веома буди знатижељу, јер ти топоними (географски називи мјеста) могу указати на могућност постојања одређених остатака материјалне културе у том подручју. Шта значе топоними Град, Градац, Градина, Црквиште Град подразумјева постојање утврђења и административну примарну функцију. Градац  је мјесто са остацима утврђења. Према топографским одликама и са лингвистичког становишта то је синоним за градиште или градина. Као топоним на подручју Србије јавља се релативно често и готово по правилу…

Др Ђорђе Јанковић Филозофски факултет у Београду Реферат на VI међународном конгресу словенске археологије, одржаном у Новгороду, августа 1996. До недавно се ништа није знало о српском погребу из времена пре коначног примања хришћанства. Последњих година је установљено да су Срби имали погреб различит од осталих Јужних Словена, да су правили погребне хумке. Сличне су могилама Западних и Источних Словена, нарочито неким у Пољској. Те хумке су само условно гробови, јер не садрже остатке покојника, који су најчешће били спаљивани. Зато те хумке треба видети као остатке споменика подигнутих умрлим приликом погребних обреда. У народу су познате под именом „громиле“. То је израз којим су називане и праисторијске могиле. Такви…