Црква у Теочаку

Црква у Теочаку, данас џамија је у неким научним круговима препозната као католичка црква, што је веома могуће, јер су много пута овим поднебљем владали угарски властодршци. Такође град су држали  и српски краљеви и деспоти, али не постоје докази када и да ли је прво изграђена као православна или католичка. У сваком случају била је хришћанска богомоља све до пада утврђеног града Теочака под османлијску власт.

Поуздано знамо да је град Теочак у склопу Српске деспотовине обновио по угледу на утврђени град Смедерево, деспот Ђурађ Бранковић. Обнова вјероватно није мимоишла ни цркву која ће касније бити маузолејни храм у коме ће бити похрањене мошти Светог апостола и јеванђелисте Луке.

Скраћену историју ове цркве и Теочака града у неколико пасуса преносимо из рада Јелене Мргић – Северна Босна 13.-16. век ,Београд, 2008.

,,У времену средњег вијека промјене државног окружења на овом простору биле су толико да се тешко може рећи ко је овђе био чешће господар: Угарски краљеви, српски деспоти или босански владари. Када су се први пут поменули у средњем вијеку ови крајеви – жупа Соли (Тузла)- били су дио Србије. Држао их је српски краљ Драгутин од 1284. године, а њега наслеђују његови синови: Владислав и Урош. Православни руски племић Ростислав Михаилович, зет мађарског краља Беле, влада овим крајевима од 1255-1264. године. Зна се поуздано да су овђе владали и српски деспоти Стефан Лазаревић и Ђурађ Бранковић. Као примјер крајње нестабилних и бурних времена пред турско освајање, можемо навести град Сребреницу која је само од 1411-1463. године чак 13 пута мијењала господара.

Сличну судбину дијелио је и најзначајнији средњовјековни локалитет у угљевичком крају, а то је утврђени град Теочак. Теочак се у историјским изворима први пут спомиње око 1432. године управо у вези са српским деспотом Ђурађем Бранковићем (1427-1456), када га он преузима од Мађара (када је добио право да управља над западним Подрињем) и врши у њему дограђивања (о чему у народу још живе разне приче и легенде о зидању, кулуку, водоводу којим је текло млијеко и сл.). Том приликом, вјероватно сасвим мало утврђење прераста у утврђени град Теочак. По облику троугаоне основе подсјећа на Смедерево. Вјероватно је тада подигнута и црква у Теочаку (касније претворена у џамију, и данас постоји – по неким подацима најстарија џамија у БиХ)

,,*Град Теочак, у чијем је подграђу — Подтеочаку, био смештен фрањевачки
самостан са црквом, налазио се на врху издвојеног брежуљка над долином
речице Тавне, а његови остаци још увек нису археолошки подробније
испитани. Основа градског утврђења била је троугаоног облика, са по
једним торњем у сваком углу, док је једини прилаз био могућ са западне
стране. Основна војно-стратешка улога ове тврђаве била је да брани важну
раскрсницу путева у свом подножју — један од њих је водио из Посавине
преко Мајевице у долину Спрече, а други у долину Сапне до Зворника. Нема
података о томе да су трговци боравили у његовом подграђу, иако би се
то могло очекивати због самог постојања вароши као места непољопривредне
активности.

Wissenschaftliche Mittheilungen Aus Bosnien und der Hercegovina

 

Фотографије темеља цркве  и унутрашњости данашње џамије из филма ,,Теочак град уз ријеку Тавну“

+СЕ ПИСА

ВУКАДHNЬ ДѢКЬ

ВУКАДHNЬ ДѢКЬ

Leave a comment