Писмо
Слова | Уникод | Називи
(ћирилица) |
Називи
(МФА) |
Транслит-ерација | МФА | Поријекло | Бројеви |
---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() |
А а | аꙁъ | [azʊ] | a | [a] | Непосредно од грчког слова Α | 1 |
![]() |
Б б | бѹкꙑ | [boukɨ] | b | [b] | Један облик грчког слова Β (?), глагољичког ![]() |
|
![]() |
В в | вѣдѣ | [vædæ] | v | [v] | Непосредно од грчког слова Β | 2 |
![]() |
Г г | глаголь | [glagolɪ] | g | [g] | Непосредно од грчког слова Γ | 3 |
![]() |
Д д | добро | [dobro] | d | [d] | Непосредно од грчког слова Δ | 4 |
![]() |
Є є | ѥсть | [jɛstɪ] | (j)e | [(j)ɛ] | Непосредно од грчког слова Ε | 5 |
![]() |
Ж ж | живѣтє | [ʑivætɛ] | ž, zh | [ʑ] | Глагољичко ![]() |
|
![]() |
Ѕ ѕ | sѣлѡ | [d͡zælo] | dz | [d͡z] | Непосредно од грчког слова Ϛ | 6 |
![]() |
Ꙁ ꙁ | ꙁємлꙗ | [zemlʲa] | z | [z], [ʑ] | Непосредно од грчког слова Ζ | 7 |
![]() |
И и | ижє | [iʓɛ] | i | [i] | Непосредно од грчког слова Η | 8 |
![]() |
І і/ Ї ї | ижєи | [i], [iʓɛjі] | i, I | [i] | Непосредно од грчког слова Ι | 10 |
![]() |
К к | какѡ | [kako] | k | [k] | Непосредно од грчког слова Κ | 20 |
![]() |
Л л | людиѥ | [ʎudijɛ] | l | [l], [ʎ] | Непосредно од грчког слова Λ | 30 |
![]() |
М м | мꙑслєтє | [mɨslɛtɛ] | m | [m] | Непосредно од грчког слова Μ | 40 |
![]() |
Н н | нашь | [naʆɪ] | n | [n], [ɲ] | Непосредно од грчког слова Ν | 50 |
![]() |
О о | онъ | [onʊ] | o | [o] | Непосредно од грчког слова Ο | 70 |
![]() |
П п | покои | [pokojɪ] | p | [p] | Непосредно од грчког слова Π | 80 |
![]() |
Р р | рьци | [rɪt͡ɕi] | r | [r], [rʲ] | Непосредно од грчког слова Ρ | 100 |
![]() |
С с | слово | [slovo] | s | [s], [ɕ] | Непосредно од грчког слова Σ | 200 |
![]() |
Т т | тврьдо | [tvr̥do] | t | [t] | Непосредно од грчког слова Τ | 300 |
![]() |
Ѹ ѹ/Ꙋ | ѹкъ | [oukʊ] | u | [u] | Непосредно од комбинације грчких слова Ο и Υ | |
![]() |
Ф ф | фрьтъ | [fr̥tʊ] | f | [f] | Непосредно од грчког слова Φ | 500 |
![]() |
Х х | хѣръ | [xærʊ] | x | [x] | Непосредно од грчког слова Χ | 600 |
![]() |
Ѡ ѡ | ѡмєга | [otʊ] | ō, w | [oː] | Непосредно од грчког слова Ω (писалась в форме W) | 800 |
![]() |
Щ щ | ща(шта) | [ʆtʲa] | št, sht | [ʆtʲ] | Лигатура Ш-Т, Глаголическая лигатура Ш-Ч ![]() |
|
![]() |
Ц ц | ци | [t͡ɕi] | c | [t͡ɕ] | Эфиопская ሃ (?), еврейская צ(?), коптская ϥ (?) | 900 |
![]() |
Ч ч | чрьвь | [ʧr̥vɪ] | č, ch | [ʧ] | Глаголическая ![]() |
90 |
![]() |
Ш ш | ша | [ʆa] | š, sh | [ʆ] | Эфиопская ሠ (?), еврейская ש (?), коптская ϣ (?) | |
![]() |
Ъ ъ | ѥръ | [jɛrʊ] | ŭ, u: | [ʊ] | Переделка из греческой Β (?), Глаголическая ![]() |
|
![]() |
Ꙑ ꙑ | ѥрꙑ | [jɛrɨ] | y | [ɨ] | Лигатура Ъ-І | |
![]() |
Ь ь | ѥрь | [jɛrɪ] | ĭ, i: | [ɪ] | Переделка из греческой Β (?) | |
![]() |
Ѣ ѣ | ꙗть | [jatɪ] | ě | [æ] | Переделка из греческой Β (?) | |
![]() |
Ю ю | їѿированъ ѹкъ | [ju] | ju | ju | Лигатура І-Ѹ | |
![]() |
Ꙗ ꙗ | їѿированъ аꙁъ | [ja] | ja | ja | Лигатура I-А | |
![]() |
Ѥ ѥ | їѿированъ ѥсть | [jɛ] | je | [jɛ] | Лигатура І-Є | |
![]() |
Ѧ ѧ | ѭсъ малъ | [jɔ̃sʊ malʊ] | ę, ẽ | [ɛ̃] | Одна из форм греческой Α (?), Глаголическая ![]() |
|
![]() |
Ѫ ѫ | ѭсъ вєликъ | [jɔ̃sʊ wεlikʊ] | ǫ, õ | [ɔ̃] | Глагољска ![]() |
|
![]() |
Ѩ ѩ | їѿированъ ѭсъ малъ | [jotirowan jɔ̃sʊ malʊ] | ję, jẽ | [jɛ̃] | Лигатура I-Ѧ | |
![]() |
Ѭ ѭ | їѿированъ ѭсъ вєликъ | [jotirowan jɔ̃sʊ wεlikʊ] | jǫ, jõ | [jɔ̃] | Лигатура I-Ѫ | |
![]() |
Ѯ ѯ | ѯї | [ksi] | ks | [ks] | Непосредно од грчког слова Ξ (писавшейся в форме Z, над которой дописали z) | 60 |
![]() |
Ѱ ѱ | ѱї | [psi] | ps | [ps] | Непосредно од грчког слова Ψ | 700 |
![]() |
Ѳ ѳ | ѳита | [fita] | θ, th, T, F | [t]/[θ]/[f] | Непосредно од грчког слова Θ | 9 |
![]() |
Ѵ ѵ | ѵжица | [ɪʑit͡ɕa] | ü | [ɪ], [y] | Небольшая переделка греческой Υ | 400 |
![]() |
Ꙉ ꙉ | Ꙉрьвь | [gjrεvɪ] | gj | [gj] | Перевёрнутая ![]() |
|
![]() |
Ѿ ѿ | ѿ | [otʊ] | ot | [ot] | Лигатура Ѡ-Т | |
![]() |
Ҁ ҁ | ҁоппа | [qoppa] | kw | [q] | Непосредно од грчког слова Ϙ | 90 |
Црквенословенски бројеви
ПРАВИЛО ЗА ЧИТАЊЕ БРОЈЕВА ОД 11 ДО 19:
Бројеви су се писали како су и изговарани — углавном слева на десно. Међутим, бројеви од 11 до 19 су се писали здесна на лево, тј прво су писане јединице па 10, јер се тако и изговарају — нпр. „седамнаест“ је сажето „седам-на-десет“. Да бисмо добили вредност ћириличног броја треба сабрати вредност свих слова/бројева.
Бројеви од 100 до 999:
Хиљаде: