Посјете

071747
Данас13
Јуче33
Ове седмице221
Укупно71747

ФБ Мајевички стећци

 

ДР ГОРАН КОМАР ЗА СХ: Стећак је окамењени српски жал за Православном ромејском цивилизацијом

Датум: 03. 01. 2018.

Ако људи заћуте камење ће проговорити!

Ове библијске ријечи данас су дословно оживјеле на просторима старог Хума, Захумља и Босне. Стећак је проговорио и виче до неба! Иако га грубо ућуткују и пријете му, оглашавају га сулудим и казују му „нову-древну повијест“, он не застаје. Када им ништа не помогне минирају га и ломе. Стећак и кроз камени прах истином куне дух лажи и похаре и благосиља руке и длијето свог доброг ковача (клесара) Миогоста који му на груди уреза свету ћирилицу.

И када су српска археологија и историја заћутале, уцјењене и препродане Јудином мјером, проговорио је српски љекар. Православни светитељи су доброг љекара означили као  најприроднијег боготражитеља и истинољупца, а др Горан Комар данас то живо свједочи. Вапај српског похараног културног и духовног насљеђа дозвао га је срцем да крене Херцеговини, земљи својих отаца, а пратећи ћирилички запис.  Он је данас најсигурнији и од стећка завјетовани тумач средњовијековних ћириличких записа Херцеговине, Црне Горе и Босне. Кроз његово грло и очи камен је проговорио и прогледао.

Опширније...

Стећци Босне, Херцеговине, Србије и Црне Горе

У петак, 8. децембра, у 18 сати, у Атријуму Народне библиотеке Србије, биће отворена гостујућа изложба фотографија Стећци Босне, Херцеговине, Србије и Црне Горе ауторке Мирјане Вукасовић у реализацији Општинске јавне установе Музеји – Музеј града Пераста.

Изложба Стећци Босне, Херцеговине, Србије и Црне Горе плод је десетогодишњег истраживања и настала је на основу снимака које је урадио Горан Ж. Комар. На њој ће бити представљени стећци на фотографијама, њихов транскрипт и превод текста на енглески. Натписи на стећцима Босне, Херцеговине, Србије и Црне Горе, као што је познато, исписани су ћириличним писмом.

Изложба је рађена са циљем да стави акценат на период у коме су настајали средњовековни надгробни споменици у облику великих каменова, и да се на тај начин афирмише културна баштина на овим просторима која је од немерљивог значаја за културну историју региона и Европе.

На отварању изложбе говориће др Горан Комар и Драгана Стојковић, етнолог.

Изложба је реализована уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије.

Године 2016, стећци су нашли место на Унесковој листи светске културне баштине.

Добро дошли!

https://www.nb.rs


☩ ПОЧЕТИЕ

Мраморје на Хајдуковом брду – Мајевица

Сл. 1. Могућ првобитни изглед и положај споменика 

Ова некропола средњовјековних споменика налази се на Мајевици у тобутском засеоку Трначко, тачније на православном гробљу овог засеока на Хајдуковом брду (Сл.2).


Сл. 2. Мапа предјела

Некрополу садрже три споменика -  ступа, од којих су два полегнута и премјештена са свог првобитног положаја и данас се налазе уз саму ограду гробља (Сл. 4.), док трећи није помјерен (Сл. 3.).

Сл. 3. Фотографија споменика са двије стране

Сви споменици су  украшени крстом, од тога су два украшени и сабљом, а један са двије тзв. ,,(полу) јабуке,, које су исклесане (испупчене) са страна споменика.

 

Сл. 4. Споменици украшени крстом и сабљом

Сама појава сабљи (овдје као украса), које су дошле на ове просторе заједно са турском окупацијом, послужило је Ш.Бешлагићу да одреди период настанка ових споменика, између краја 15. и почетком 16.вијека, тако да ови споменици представљају примјер једних од касније  исклесаних стећака чиме се и завршава њихово постојање.

На жалост на овим споменицима нема сачуваних натписа нити индиција да их је и било. Па тако не можемо сазнати никакав податак о покојницима, ни како предадоше душе своје и ко им подиже биљеге.

Али постоји један мрамор, са веома занимљивим и вриједним ћириличним натписом који се вјероватно  налази у близини ових споменика а његов опис и транскрипт је објављен 01.07.1895. у Гласнику Земаљског музеја у Сарајеву  под насловом ,,Натписи из сјеверне и источне Босне“ (Сл.5.).  Текст је др Ћири Трухелки послао његов сарадник са овог краја ,,оружнички стражмештар“ Томо Драгичевић  па га у цијелости преносимо:

,,Близу села Трњачке, на међи опћине богутске, а на путу, који води из Пељава преко Јање уз брдо те оданле у Богутово село, бијаше неколико мраморова,које је народ разбио, те остаде само један са овим на жалост посве лошим сачуваним натписом:

АСЕ ЛЕЖН........ NА СВОН ЗЕМЛН NА ПЛЕМЕNHТОH (ACE)

   ПОСТАВHСТА БHЛЂГb СВАСNb    .....Н ТРbДОЕ А ТОH ПИСА

ГОHVHNb ПОПb.

Стећак мјери по дуљини 190 цм, а по ширини 80 цм, висок је 50 цм.

Име Гојчина попа још је данас живо у оној околици, а цијели један шумски крај на југу од Прњавора (котар Зворник) зове се Гојчин.“

Сл. 5. Скица споменика из ГЗМ

Ето као што Гојчин ПОП уреза своје ријечи у камен тако се утврди и вјера у народу овога краја, па се испод самог гробља у дворишту једног старог напуштеног домаћинства налази и Часна трпеза (Сл. 6.) са натписом који гласи:

 ,,ОВО ЈЕ ЗЕМЉИШТЕ ПОКЛОНИО

ЗА УВИЈЕК У ИМЕ МОЛИТВЕ

ПЕРО ЈОВИЧИЋ ----------------''

Сл. 6. Часна трпеза, Трначко

Док се још задржавамо овим текстом на Хајдуковом брду, морамо рећи да постоји и неколико народних предања везаних  за назив овог  брда. По једном  казивању име је добило по хајдуку Јовици Максићу (Максимовићу) који је са овог брда непрекидно нападао турке, а чији потомци осим што живе на Мајевици, данас живе и у  Босуту (Србија). По другом је у питању хајдук Манојло, син Николе Гаговића који је ратоватовао у Србији на страни Карађорђевих устаника и када се вратио наставио сукобе са турцима.

Иначе на источним падинама Хајдуковог брда, протеже се Богутово село, веома богато  локалитетима на којима је пронађено мраморје са очуваним ћириличним натписима у коме се помињу имена:

-           ВЛК, ЉУБАН, МЕДОШ, ПРИБИЛ, БРАЈКО  (Локалитет Вучјак);

-          РАДОЈЕ ПРИГОЈЕВИЋ ОБРАДОВИЋ, МАТИ ТВРДИСЛАВА  (Локалитет Кошарићи)

 

Данас је ово мраморје премјештено и налази де испред Центра за културу у Угљевику.

 

Литература:

,,Гласник Земаљског музеја у Сарајеву „ – др Ћиро Трухелка, Сарајево, 01.07.1895.

,,Стећци - каталошко-топографски преглед“  - Ш. Бешлагић, Срајево, 1971.

,,Лексикон стећака“ – Ш. Бешлагић, Срајево, 2004.

,,Богутово Село – село које о(п)стаје“ Проф. Др Слободан Лукић, Бијељина, 2004.

 


 

ФОТО-АЛБУМ - Клик на фотографију!

 


Локација некрополе:


 

 

Петковци (Доња Баљковица)

Ова некропола се налази у селу Петковци које с енекада звало Доња Баљковица, па ју је под тим именом и описао Шефик Бешлагић у свом ,,попису,, стечака ,,Стећци-каталошко-топографски преглед,, на страни 205. под бројем 34.



Фотоалбум - клик на фотографију !


 Локација некрополе:



 

ЈАКОВЉЕВИЋИ - Некропола II

Овај се локалитет такође налази, са лијеве стране пута на приватном земљишту ограђеном жицом, неколико стотина метара од свима добро познате некрополе коју чине споменици исписани ћириличним натписима у Пиперима, зеасеок Јаковљевићи.

Некрополу чини шест споменика, у главном стубова. Натписи и украси нису уочени, а споменици су обрасли маховином, утонули у земљу.


 

ФОТО-АЛБУМ КЛИК НА ФОТОГРАФИЈУ !



 

 

 

Бошковићи - Мраморје

Некрополу Мраморје - Бошковићи , сачињава око 40 споменика , неједнаке обраде , различитих материјала (различити каменоломи) . Један усправан споменик , ниска стела , остало су све сљемењаци и сљемењаци са постољем , с тим што има један двоструки и 3-4 ниских сљемењака са постољем ( укупне висине око 40цм са постољем) .

Пет споменика  који су помјерени оријентисани су Сјевер Југ, а остали сви Исток - Запад . По казивању мјештана , један је споменик однијело клизиште неких 150 м, а неки су и помјерени "у међу" да би се њива обрађивала .(мислећи на оне оријентисане Сјевер - Југ ).

Тутњевац - Мишљенац

Веома познат у стручној  литератури је натпис на споменику-стећку из Тутњеваца чија је транскрипција први пут објављена у једном Гласнику Земаљског музеја од 01.07.1889., а други пут у Зборнику средњевијековних натписа БиХ - Књига IV, Марко Вего, Сарајево, 1970., и он се чита:


СHЕ ПОЧHВАЕТb

...АNАNHNb NА СВОЕH ЗЕМЛH А ПО

СТАВH СHГУ В CHNА ДРАГОЂ И БОГДАНb

 

Опширније: Тутњевац - Мишљенац

Добро нам дошли !

  • Gost

Археолошке вијести

Loading feeds...

 

Пријавите се !

Преузмите банер

Мапа

Мајевички стећци © 2013. Сва права задржана.