Мраморје

+ NА СВОH ЗbМЛH NА ПЛЕМENHТОH +

Посјете

079518
Данас5
Јуче46
Ове седмице124
Укупно79518

ФБ Мајевички стећци

 

Изложба ,,Стећци - свјетска баштина,, - Фоча

 

Часопис ,,Идентитет,,

Од данас, 4. број часописа Идентитет доступан је и у Републици Српској!

Часопис можете преузети лично у Бањалуци: BL Tattoo & Piercing studio (Веселина Маслеше ББ - стари занатски, пролаз код Јувенте из Господске улице) од 9 до 18 (суботом до 16ч).

За пошиљке у Реп. Српској, односно Босни и Херцеговини, ван Бањалуке, обратите се страници Aвангарда Шоп/Avangarda Shop.


☩ ПОЧЕТИЕ

Неколико реченица у вези устанка Срба у сјеверо-источној Босни


Одломак из: ,,Постанак породице Пајкановића на Мајевици

....

         ,,Када је кнез Михаило хтео подићи устанак у Босни, пошаље неко Јову са два друга да у Босну са првацима босанским спреме и уговоре устанак. Јово пређе Дрину код Лешнице дође у село Главичице, даље код Тодора Сарачевића у Забрђе, даље код Мијата и Луке Пајкановића у Вукосавце, даље код Мијајла у Пожарницу, код Боже Митровића у Лабуцку, даље у Маглај па у Козаре код Ковачевића са намјером да преко Херцеговине пређу у Црну Гору и отуда устанак спреме.

   Турци опазе и обколе и похватају српске вође и нађу код Јове записник код кога су долазили па их све похватају и у Сарајево отјерају и турска власт све осуди на вешала.

   Заузимањем сарајевског владике и сина Тузлак-паше, буду Мијат и Лука Пајкановић и Стојан помиловани од вешала и  осуђени на вечиту робију у Азију, оне друге повешају у Сарајеву. Заузимањем руског, српског, црногорског посланика у Цариграду будуд сви тројица помиловани и 1866. Дођу кући.“

...

,,Тешо има једну ћерку удату за попа Стевановог сина Алексу из Мачковца и сина Стеву који је 1875. године за време устанка босанског погинуо код Челића.“

...


22. фебруара 1897. Године

Риста Поповић

У Мачковцу

Свештеник


             

   
 

                                                                   

 

Постанак породице Пајкановића

У селу Вукосавцима под Мајевицом у Босни код Тузле


Сл. 1 1718.Tabula Geographica Nova et Exacta Distincte exhibens Regnum Sclavoniae ...

По кaзивању и наређењу покојног, написао ово, што је казао сам Пајкан.


Сл. 2. Срби прелазе Дунав -графика Франца Јузе

Ја сам поријеклом Пајкан Чарнојевић. Када су Срби селили из Старе Србије у Аустрију(1740.), ја сам остао као сејиз у служби код аге Зафира у Пећи, јер ме је Зафир добро плаћао и чувао. Имао је ћерку Ануму кој се самном више пута мазила. Једнога дана мени Анума каже, да су Турци приметили и доставили Зафиру, да смо турски коран и веру погазили и да су се Турци спремили и Зафир одобрио да ме убију, рече ми да бјегам са животом.

Ја ноћу побјегнем у Нови Пазар и погодим се код Жарка Зимонића, ускоро Турци се крену на Швабу и мене одреде за тајнџију. При проласку, Турци пећаници познаду ме. Мој друг Велимир јави ми да се Турци пећанци спремају да ме убију и ја знајући да се у вароши не могу сакрити промјеним презиме и побјегнем. Идући по селима дођем у село Добрине (вјероватно Добриња код Пожеге) и ту се погодим да чувам стоку код Тодора Теофиловића. При крају године Тодорова жена Обренија говори ми да код њих и даље останем, па ће ме оженити лијепом и главатом ђевојком.

Ја се са газда Тодором погодим и останем код њега. Исте године мене газда Тодор ожени са Ружицом, ћерком Обрена Тодоровића из истог села Добриње и Тодор ми би кум. Те године бијаше гладна година и мој газда чешће ишао је у Босну и од тузлак-паше узимао кукуруз и доносио и продавао по селима. Турци почеше чешће из Ужица тумарати по селима и рану узимати на силу. Јаничар из Ужица Усејин виђе моју Ружицу и шће ми је на силу Бога отети, ја са Ружицом отидем на колибу код стоке у планину. Када је Тодор дошао кући њему Обренија све каже, а у исто вријеме дође и Усејин Тодоровој кући и тражи Ружицу. Тодор одговори да сам са Ружицом негдје побјегао. Усејин припрети Тодору да ме нађе иначе ће га убити.

Тодор отиде код тузла-паше и све му исприча и тражи да му тузла-паша да земље за једну кућу, да ме досели. Тузлак-паша обећа му дати земљу и за десет домова, а не за једну кућу, јер пре годину дана била је у Босни куга па је баш ово село Вукосавци између планине Мајевице и Тисовице шест сахати од Тузле, остало пусто као спахилук тузлак-паше и да ћу ја бити под његовом заштитом и да Турци нигда несмеду долазити у Вукосавце гди је његов спахилук и да за три године неће тражити трећину а да узмем кућу и њива колико хоћу.

Тодор дође кући у Добрине и ноћу ја са Тодором и Ружицом понесемо мало хаљина, а Тодор ми да и једну краву и у белшлуки пара и дођемо у ово село Вукосавце, узмем једну кућу опустелу и њива колико сам хтео. Тодор се врати у Добрине, а ја са Ружицом останем овди гди је у целом селу било двије куће. Мени и Ружици би жао када се са Тодором растадосмо и пола године је Ружица плакала.


Сл. 3 Мапа Пајкановог путешествија (клик за већу фотографију)

Тодор док је био жив чешће је долазио и обилазио ме и наредио ми је да окумим Богдана Митровића из Малешеваца што сам и учинио.

Ја сам ишао код тузлак-паше он ме одреди за руководиоца целог села његовог спахилука. Ја сам био кочбаша, што год сам наредио онако је морало бити. Турци нигда нису смели у ово село долазити. Ја сам добро живио, одмах сам купио двије крмаче и по један бешлук и четри овце по три визилина и једну кобилу за три бешлука мирска.

То попо сада са Ружицом имам четири сина и ћерку:

-сина Митра оженио сам из Драгаљевца,

-сина Павла из Мртвице,

-ћерку Стоју удао сам у Забрђе,

-сина Стеву јоште нисам женио, а и он је већ на женидбу има 26 година,

-син Спасоје ми је мали.

Имам 60 говеди, 30 оваца, 180 свиња и детараме овди сам остао а и моји синови остаће, па нека купе земљу да не дају трећину.

 

1.јануара 1805. Године

У Вукосавцима                                                                                                   Пајкан Пајкановић

Пиао Јосиф Продановић парох                                                             потписао га Јосиф парох


Сл.4 Вукосавци - гробље Пајкановића

Некропола Оловци

У ИМЕ ОЦА И СИНА И СВЕТОГА ДУХА

Овим ријечима која се изговарају када се крстимо, почиње натпис на мрамору сљемењаку некрополе Оловци, чије нам фотографије донесе Маринко Петровић. Хвала му !

Сл. 1. Споменик са ћириличним натписом

Да не би понављали  већ речено и написано, ову некрополу је описао Шефик Бешлагић, 1959. године у ,,Гласнику земаљског музеја у Сарајеву,, под насловом ,,Неколико новопронађених натписа на стећцима“ на страницама 245. и 246. Па Вам тај текст преносимо у цијелости:

„ОЛОВЦИ

Село Оловци налази се око 18 км сјеверозападно од Кладња, у општини кладањској. На лијевој страни цесте Олово – Тухољ ситуирана је средњовјековна некропола са 17 стећака (12 сљемењака, 4 сандука и 1 обелиск) од којих 5 имају украсе у виду спирала, крста и тодираних врпца. На источној чеоној страни нешто издвојеног сљемењака (167 х 70 х 64 цм) са постољем уклесан је сљедећи натпис:

ВbHМЕ ωТЦА И СHNА H СВТАГО ДХА

АСЕ ЛЕЖH РАДОМHРbюРHСАЛHЂb

NА СВОЕH ЗЕМЛH ....ПЛЕМЕNHТОH

Транскрибован овај натпис гласи:

В' ИМЕ ОТЦА И СИНА И СВТАГО ДХ(А) АСЕ ЛЕЖИ РАДОМИР ЈУРИСАЛИЋ

НА СВОЕИ ЗЕМЛИ ПЛЕМЕНТОИ

Стећак је био затрпан па га је требало откопати да би се натпис видио. Његовс слова су данас доста добро очувана. Једино у почетку последњег реда недостају два слова која вјероватно значе НА. Мајсор (писар или клесар) у ријечи ОЦА дописује мало Т изнад О што се обичавало у своје вријеме. Он изоставља нека слова: у ријечи СВЕТАГО нема слова Е, ријеч ДУХА пише само са два односно три слова, ако претпоставимо да има А, изостављајући први самогласник. Иза имена и презимена употребљава полуглас. И последњу ријеч је непотпуно написао – очито је да се ту радио о ријечи ПЛЕМЕНИТОИ. Уводна формула није тако честа на овој врсти сопоменика (Т. II, 4).

Држим да овај натпис треба читати овако:

В' ИМЕ ОЦА И СИНА И СВЕТАГО ДУХА, АСЕ ЛЕЖИ РАДОМИР ЈУРИСАЛИЋ НА СВОИ ЗЕМЛИ (НА) ПЛЕМЕНИТОИ.

Није познато ко је Радомир Јурисалић. Сигурно је да он припада феудалној породици Јурисалића чија је баштина била у овоме крају.

По облику слова натпис би најприје могао да се стави у XIV или XV вијек.

Евидентирање натписа обавио је стручњак Завода за заштиту споменика културе у Сарајеву Здравко Кајмаковић у мају 1958. Године.“

Само да напоменемо оно што је изостављено да је натпис на овом споменутом мрамору писан старом ћирилицом, на српскословенском језику, тј. старословенском језику српске редакције па није чудно нити потребно објашњавати нешто посебно зашто је писано слово Т изнад ωу ријечи ωТЦА , зашто се пише ДХА без У или употреба ,,дебелог“ или „танког“ полугласа ЈЕР.

Довљно је да се прочитају средњовјековна Јеванђеља или повеље босанских банова и краљева  који себе Стефаном називаше.


Мрамор, сљемењак украшен владичанским жезлом.

 


 

ФОТО-АЛБУМ:

Фотографије начино Маринко Петровић


 

ПОВЕЉЕ И ПИСМА

Старе повеље и писма, одлично обрађене можете погледати на братској страници ПЛЕМЕНИТО  или кликом не неки од линкова испод !

ПОВЕЉА КРАЉА ОСТОЈЕ ДУБРОВЧАНИМА О ИСПЛАТИ ЗАОСТАЛИХ ДУГОВА КРАЉА ТВРТКА I
ИСПРАВА О ПРИМАЊУ КРАЉА СТЕФАНА ОСТОЈЕ ЗА ДУБРОВАЧКОГ ВЛАСТЕЛИНА
ПОВЕЉА БАНА ТВРТКА КНЕЗУ ВЛАТКУ ВУКОСЛАВИЋУ
ПОВЕЉА БАНА КУЛИНА
ПОВЕЉА КРАЉА СТЕФАНА ТВРТКА ТВРТКОВИЋА КОЈОМ ДУБРОВЧАНИМА ПОТВРЂУЈЕ СЛАНСКО ПРИМОРЈЕ
ПОВЕЉА КРАЉА ОСТОЈЕ КОЈОМ ПОНОВО ПОТВРЂУЈЕ ПОВЛАСТИЦЕ ДУБРОВЧАНИМА
ПОВЕЉА КРАЉА ТВРТКА I КОЈОМ УКИДА ТРГ СОЛИ У СУТОРИНИ
ПОВЕЉА БАНА ПАВЛА ШУБИЋА И ЊЕГОВИХ СИНОВА КНЕЗУ ХРВАТИНУ СТЈЕПАНИЋУ
ДВА ПИСМА КРАЉА СТЕФАНА ТВРТКА I О ДУГУ СРЕБРЕНИЧКОГ ЦАРИНИКА ДРАГОЈА БЕНВЕНУТИЋА
ПИСМО ЖУПАНА САНКА МИЛТЕНОВИЋА ДУБРОВЧАНИМА
ПИСМО ДАБИЖИВА ЧИХОРИЋА ДУБРОВЧАНИМА
ПОВЕЉА КРАЉА СТЕФАНА ТВРТКА I КОТРОМАНИЋА КНЕЗУ И ВОЈВОДИ ХРВОЈУ ВУКЧИЋУ ХРВАТИНИЋУ
ПОВЕЉА КРАЉА СТЕФАНА ДАБИШЕ КЋЕРЦИ СТАНИ
ПОВЕЉА КРАЉА ОСТОЈЕ КОЈОМ ПОТВРЂУЈЕ РАНИЈЕ ДАРОВНИЦЕ ДУБРОВНИКУ
ПОВЕЉА БЕЉАКА И РАДИЧА САНКОВИЋА ДУБРОВНИКУ
ПОВЕЉА БАНИЦЕ ЈЕЛИСАВЕТЕ И БАНА СТЕФАНА II КНЕЗУ ВУКЦУ ХРВАТИНИЋУ
ПОВЕЉА КРАЉА СТЕФАНА ДАБИШЕ ДУБРОВНИКУ
СТОНСКА ПОВЕЉА БАНА СТЕФАНА II КОТРОМАНИЋА
ПОВЕЉА ВОЈВОДЕ РАДИЧА САНКОВИЋА ДУБРОВЧАНИМА

ДУБРОВАЧКО ПИСМО ВЕЛИКОМ ВОЈВОДИ САНДАЉУ О ИСПЛАТИ МОГОРИША

ПОВЕЉА ВОЈВОДЕ ИВАНИША Р. ПАВЛОВИЋА ДУБРОВЧАНИМА
ПИСМО КРАЉА СТЕФАНА ОСТОЈЕ ДУБРОВЧАНИМА О СРПСКОМ ДОХОТКУ
ПОВЕЉА ХЕРЦЕГА СТЕФАНА ВУКЧИЋА КОСАЧЕ ДУБРОВЧАНИМА

ПОВЕЉА ВОЈВОДЕ ЂУРЂА ВОИСАЛИЋА КОЈОМ ПОТВРЂУЈЕ БАШТИНСКЕ ПОСЈЕДЕ БРАЋИ ЂУРЂЕВИЋИМА

Добро нам дошли !

  • Gost

Археолошке вијести

Loading feeds...

Пријавите се !

Преузмите банер

Мапа