Некрополе

  Овдје можете погледати фотографије и прочитати текст, за сада, о четрдесет и једној некрополи средњовјековних споменика на Мајевици. Занимљиво је да се на Мајевици у Пиперима налази некропола са највише натписа у БиХ. Такође многе некрополе садрже споменике са очуваним украсима, а постоји још веома занимљивих некропола које чекају да их обиђемо.

 



Миленко С. Филиповић, у своме раду , објављеном 1969. ,,Мајевица с особитим обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба,, такође спомиње мраморје на Мајевици :

,,Стећака или, како их обично зову на Мајевици, мраморова или мраморја има у многим селима. Некада их је било много више, па су многа таква гробља односно стећци уништени приликом градње друмова, као и кућа. Обилазећи села на Мајевици, сазнао сам да стећака има (или да их је било) у следећим насељима: Бријест, Лукавица (3), Миладићи,, Брезје, Нахвиоци, Вукосавци, Пипери (на више места), Јабланица (на више места), Тобут (на више места), Пељаве, Хумци, Висори, Липовице (3), Дријенча, Лопаре (на више места), Подгора, Прибој. На жалост, због физичке неспособности нисам био у могућности да посетим све те некрополе.

  Потребно је напоменути да је горњи списак средњовековних некропола састављен с обзиром на данашње хатаре насеља, који се не поклапају са некадашњим. Тако, нпр., једна је некропола у Пиперима, а некада је, као што сведочи натпис на једном стећку, припадала Висорима. У Лабудској нема средњевековне некрополе, али је бил анекропола на месту Светљици, које је на тромеђи Лабудске, Лопара и Вукосаваца, који су до пре неколико деценија сматрани једним насељем, па и сада чине једну катастралну општину.....

    За разлику од некропола у Херцеговини и средњој Босни, некрополе на Мајевици су редовно малене, само са по неколико стећака. Изгледа да је највећа таква некопола на месту Брезовици у Подгори. По казивању, ту је око 25 стећака, међу којима су и неколике усађене плоче. На једној некрополи у Лукавици било је некада око 15 стећака.

    Према томе, вероватно је да су на Мајевици насеља била честа, али малена. Затим, стећци на Мајевици су редовно од лошох врста камена, поглавито конгломерата, мање од пешчара и кречњака, и ретко су украшени, као што су ретки и стећци са натписима на њима, што се све може узети као доказ да економске прилике на Мајевици у то време нису биле баш повољне.

   Стећци које сам видео су у облику саркофага и ниског паралелопипеда и обично су померани из свог првобитног положаја. Главни је украс спирала. У Прибоју су ми објашњавали да је ,,лежеће мраморје,, (плоче, сандуци, саркофази) наваљивано на гробове д аживотиње не би вадиле лешеве, а да је ,,стојеће мраморје,, надгробни споменици. На малој некрополи испод Мићића хана у Тобуту, на земљишту Петковића крај пута Лопаре-Прибој, девет је стећака од конгломерата и пешчара, тесно груписаних. Сви су на слеме. Има уз њих и један стуб висок 130 цм изнад земље; на једној страни тог стуба, при врху, усечен знак крста. На једном стећку на горњој чеоној страни је натпис, који је веома оштећен. Могао сам да прочитам само, ови...в л II ми...виv л... биванинb.

    На једном другом је одозго у рељефу мач, а на чеоним странама двојна спирала.

    Натписи на стећцима су ретки. Узимајући у обзир и неке натписе из непосредног суседства проучаваног предела, ти нам натписи казују понешто о приликама у овом крају у средњем веку.

    Најзначајнији је, свакако натпис на једном стећку сада у хатару села Пипера. Стећак је на гробу Милоша ,,Адвичb-а,, а ,,на свои земbли на Висорахb,, Стећак су поставила његова три сина ,,и сb родом,,. У Дријенчи је један стећак на Ивановом гробу. Нејасан натпис на стећку из Трњачке, на путу из Пељава у Богутово Село (али преко проучаваног предела), сем да га је писао поп Гојчин; покојник или лице које је подигло споменик зове се Трдоје. Два стећка на подручју Прибоја и Пељава имају дуже натписе. Први је на гробу Драгоја Јунотића Тупковића, племенитог Свибичанина, а други на гробу Радмила Брајковића, унука Бољерадова, ,,на својој земљи племенитој,,. У Липовици је један стећак с натписом: Хотин Богосалић, сахрањен на ,,племенитој својој земљи,,. А у Вукосавцима је био стећак што га Иваниш поставио на гробу свога оца.

    Први од тих натписа казује да је већ у средњем веку постојало село под именом Висори. Село под тим именом постоји и данас, али је оно сасвим малено и безначајно. Очигледно је да се на његову хатару развило село Пипери, које је настало односно обновљено у 18. веку. А у старије, турско време Висори су били знатно насеље.

    Сва лица која се помињу у натписима на стећцима носе српска имена и презимена. Та лица су била представници властеле, што се види и по истицању да су сахрањена на својој племенитој (тј. родовској) земљи, а и само подизање стећака је доказ о томе. Нема више никаквог трага од тих родова, као ни од властеле Веселковића, која се спомиње 1458. у повељи логофету Ст. Ратковићу. Натпис на гробу Драгоја Јунотића Тупковића-Свибичанина говори о миграцијама: он ј епореклом из неке Свибнице. Данас у овом крају нема села са тим именом. А вероватно је његово потомство прешло у Спречу, где и данас има село Тупковићи. О миграцијама говори и натпис на стећку у Пушковцу (изван проучаваног предела, али на граници), под којим је био сахрањен неки ,,Гостиљанин,,; село Гостиље има код Сребренице. На некрополи код Петковића кућа у Тобуту, крај друма Лопаре-Прибој, је стећак са веома оштећеним натписом, у ком се разазнају само толико да је покојник био ,,...очанин,,; иако та реч није потпуна и она говори о миграцији.. Ти примери нису, ипак, довољни да би се могло рећи нешто више о карактеру тих миграција.

    Натпис у Трњачкој, који је писао поп Гојчин, је доказ да су становници Мајевице у средњем веку били бар једним делом православни или једно време православни.,,


НЕКРОПОЛЕ

ЋИРИЛИЧНИ НАТПИСИ

УКРАСИ