Посјете

075900
Данас5
Јуче87
Ове седмице92
Укупно75900

ФБ Мајевички стећци

 

Ћирилични натпис у Сапни

СТЕЋАК СА НАТПИСОМ У САПНИ

У некадашњим бројевима Гласника Земаљског музеја, веома често су дописници погрешним називима одређивали поједине некрополе стећака. То је савременим истраживачима много отежавало рад, ако су се држали тих информација.  Они који пажљивије читали и знају гдје се која некропола и споменик налазе видјеће да је такав случај и са текстом др Ћире Трухелке ,, Натписи сјеверне и источне Босне,, у  Гласнику Земаљског музеја 01.07.1895 ,а ради се о натпису у Снијежници што није тачно. Тачно је да је тај натпис у мјесту Сапна, што ћемо и потврдити.

Текст из ГЗМ  преносимо у цијелости:

,, Снијежница

 

Слика 3.

У селу Снијежници близу Теочака у котару зворничком налази се на путу, којим се из Снијежнице иде у Теочак, у близини куће Ибре Хоџића споменик на облик саркофага, дуг 120 цм, висок 40 цм, а широк 50 цм осим подношка. На њему је овај горе оштећен натпис:

 

 

Слика 6.

Мањкави почетак лако је попунити, а ваља примјетити, да је клесар по свој прилици заборавио да уклеше презиме, те своју погрјешку опазио, пошто је довршио посао и накнадно ситнијим словима уметнуо између првог и другог реда. Према тому читаћемо:

 

У близини овог стећка леже у шикарју два друг, од којих је један сломљен те на челу уријешен цртежом, што га приказује слика 3.,,

 

У часопису ,,Баштина сјевероисочне Босне бр. 5“ , описана је некропола у Сапни, а нарочито је описан и споменик са ћириличним натписом који је данас узидан у ограду муслиманског гробља, а предмет је горе аписаног текста.



Споменик у Сапни, данашње стање


Фотографија преузета са: www.bastina.ba


Слике у оку - Стећци Мајевице и манастир Рожањ

Емисија ИН ТВ Бијељина, Слике у оку - Стећци Мајевице и манастир Рожањ

 

☩ ПОЧЕТИЕ

Истраживачи

       Не можемо, а да не напишемо коју ријеч и о археолозима који су допринијели да остану записани документи о некадашњим истраживањима и обиласцима некропола на Мајевици.  О њиховом тадашњем стању и изгледу, опису натписа и украса на појединим споменицима.

 

       Неки су то радили професионално из љубави и знатижеље, а неки појединци су у свој рад уносили и ставове политике  коју заступају или која их је и довела с намјером да прекрајају историју, нарочито у вријеме Аустро-угарске окупације. Како год  да било, хвала им !


 

Ћиро Трухелка


      Централна личност, која је са задатком Аустроугарске монархије прикупљала све информације о стећцима на простору Босне и Херцеговине, а и шире. Одговоран за ,,конструисање,, писма тзв. ,,босанчице,,. Такође, и саме стећке, мраморје је ,,приписао,, новим  власницима ,,богумилима,,.

    Иначе Ћиро Трухелка, je рођен у Осјеку 2. фебруара 1865, преминуо 18.септембара 1942 у Загребу.  Први кустос сарајевског Земаљског музеја постаје 1886. ,а 1905. замјенио је директора Земаљског музеја, Косту Хермана.

 


 

Вид Вулетић Вукасовић

   Рођен  16. децембра 1853. у Брсечинама , а преминуо 10. јул а 1933. у Дубровнику.

       Порјекло води од угледне српске породице из Граца, у Херцеговини, гдје су његови рођаци, у вријеме Херцеговачког устанка, ратовали против Турака. Крштен је у римокатоличкој цркви. Учитељ по образовању, историчар, сакупљач народних умотворина и етнограф по опредјељењу. Вид Вулетић-Вукасовић је био сарадник најпознатијих листова и часописа свога времена, међу којима: „Словинца’’, „Јавора’’, „Зоре’’, „Дубровника’’, „Бршљана’’, као и Кашиковићеве „Босанске виле’’ и Миковићевог „Српског магазина’’.

    Дионисије Миковић је оставио и занимљиво свједочанство о личној Вукасовићевој библиотеци. „Наш Вид има красну књижницу и збирку старина. Кад сам му 13. априла 1892. године у кућу ушао, мени се чинило, да сам ушао у какав музеј ! Он о свакој старини приповиједа, као да из књиге чита. Међу старинама држи и наше српске јавор-гусле.’’ У биографији аутор је набројао и признања која је В. В. Вукасовић добио за свој истраживачки рад. Текст одише поштовањем и дивљењем према личности и значајном послу којим се овај будући академик бавио.

 


 

Томо Драгичевић

     Рођен крајем  19.в у Горњем Забрђу. Дописник Земаљског музеја у Сарајеву и Вјесника Археолошког музеја у Загребу. Нарочито сарађивао с Видом Вулетићем Вукасовићем.

 


 

Шефик Бешлагић


     Рођен у Горњој  Тузли, 1908, а преминуо у Сарајеву, 1999.

Од1953. до 1967. је  директор Завода за заштиту споменика културе БиХ. Истраживао је средњовјековне некрополе мраморова или стећака. Више година уредник часописа Наше старине, у којему је подробно описао такве споменике у долини Неретве ( подручје Јабланичког језера), Рашкој Гори и Дрежници, те на Купрешком и Дувањском пољу.

Радови му се одликују поставом типолошке систематике, деталњом обрадом фактографских обиљежја, а темељена су на теренском раду и доносе мноштво занимљиве грађе. У основи био је историчар материјалне културе, посебно камена (стећци, нишани, чатрње, столице). Највећи домет остварен је каталошким прегледом стећака из 1971. и синтезом о стећцима из 1982.

Дјела

Купрес (1954),
Стећци на Блидињу (1959),
Калиновик (1962),
Грборези (1964),
Попово (1966),
Стећци Централне Босне (1967),
Стећци - Каталошко-топографски преглед (1971),
Стећци и њихова умјетност (1971),
Нишани XВ и XВИ вијека у Босни и Херцеговини 1978,
Стећци - култура и умјетност (1982),
Камене столице средњовјековне Босне и Херцеговине (1985)
Лексикон стећака (2004).

 

Добро нам дошли !

  • Gost

Археолошке вијести

Loading feeds...

 

Пријавите се !

Преузмите банер

Мапа