Мраморје

+ NА СВОH ЗbМЛH NА ПЛЕМENHТОH +

Посјете

081024
Данас19
Јуче39
Ове седмице163
Укупно81024

ФБ Мајевички стећци

 

☩ ПОЧЕТИЕ

Истраживачи

       Не можемо, а да не напишемо коју ријеч и о археолозима који су допринијели да остану записани документи о некадашњим истраживањима и обиласцима некропола на Мајевици.  О њиховом тадашњем стању и изгледу, опису натписа и украса на појединим споменицима.

 

       Неки су то радили професионално из љубави и знатижеље, а неки појединци су у свој рад уносили и ставове политике  коју заступају или која их је и довела с намјером да прекрајају историју, нарочито у вријеме Аустро-угарске окупације. Како год  да било, хвала им !


 

Ћиро Трухелка


      Централна личност, која је са задатком Аустроугарске монархије прикупљала све информације о стећцима на простору Босне и Херцеговине, а и шире. Одговоран за ,,конструисање,, писма тзв. ,,босанчице,,. Такође, и саме стећке, мраморје је ,,приписао,, новим  власницима ,,богумилима,,.

    Иначе Ћиро Трухелка, je рођен у Осјеку 2. фебруара 1865, преминуо 18.септембара 1942 у Загребу.  Први кустос сарајевског Земаљског музеја постаје 1886. ,а 1905. замјенио је директора Земаљског музеја, Косту Хермана.

 


 

Вид Вулетић Вукасовић

   Рођен  16. децембра 1853. у Брсечинама , а преминуо 10. јул а 1933. у Дубровнику.

       Порјекло води од угледне српске породице из Граца, у Херцеговини, гдје су његови рођаци, у вријеме Херцеговачког устанка, ратовали против Турака. Крштен је у римокатоличкој цркви. Учитељ по образовању, историчар, сакупљач народних умотворина и етнограф по опредјељењу. Вид Вулетић-Вукасовић је био сарадник најпознатијих листова и часописа свога времена, међу којима: „Словинца’’, „Јавора’’, „Зоре’’, „Дубровника’’, „Бршљана’’, као и Кашиковићеве „Босанске виле’’ и Миковићевог „Српског магазина’’.

    Дионисије Миковић је оставио и занимљиво свједочанство о личној Вукасовићевој библиотеци. „Наш Вид има красну књижницу и збирку старина. Кад сам му 13. априла 1892. године у кућу ушао, мени се чинило, да сам ушао у какав музеј ! Он о свакој старини приповиједа, као да из књиге чита. Међу старинама држи и наше српске јавор-гусле.’’ У биографији аутор је набројао и признања која је В. В. Вукасовић добио за свој истраживачки рад. Текст одише поштовањем и дивљењем према личности и значајном послу којим се овај будући академик бавио.

 


 

Томо Драгичевић

     Рођен крајем  19.в у Горњем Забрђу. Дописник Земаљског музеја у Сарајеву и Вјесника Археолошког музеја у Загребу. Нарочито сарађивао с Видом Вулетићем Вукасовићем.

 


 

Шефик Бешлагић


     Рођен у Горњој  Тузли, 1908, а преминуо у Сарајеву, 1999.

Од1953. до 1967. је  директор Завода за заштиту споменика културе БиХ. Истраживао је средњовјековне некрополе мраморова или стећака. Више година уредник часописа Наше старине, у којему је подробно описао такве споменике у долини Неретве ( подручје Јабланичког језера), Рашкој Гори и Дрежници, те на Купрешком и Дувањском пољу.

Радови му се одликују поставом типолошке систематике, деталњом обрадом фактографских обиљежја, а темељена су на теренском раду и доносе мноштво занимљиве грађе. У основи био је историчар материјалне културе, посебно камена (стећци, нишани, чатрње, столице). Највећи домет остварен је каталошким прегледом стећака из 1971. и синтезом о стећцима из 1982.

Дјела

Купрес (1954),
Стећци на Блидињу (1959),
Калиновик (1962),
Грборези (1964),
Попово (1966),
Стећци Централне Босне (1967),
Стећци - Каталошко-топографски преглед (1971),
Стећци и њихова умјетност (1971),
Нишани XВ и XВИ вијека у Босни и Херцеговини 1978,
Стећци - култура и умјетност (1982),
Камене столице средњовјековне Босне и Херцеговине (1985)
Лексикон стећака (2004).

 

Добро нам дошли !

  • Gost

Археолошке вијести

Loading feeds...

Пријавите се !

Преузмите банер

Мапа