Манастир Св. вмч. Пантелејмона, Дривуша код Зенице

Народно предање о манастиру у селу Дривуши код Зенице

,,Село Дривуша лежи 1 сахат далеко од Зенице а у близини чувенога села Јањића – у коме веле, да је било сједиште босанских дједова.

Предио Дривуша – Јањићи

У горе споменутом селу постојале су развалине, за које народ прича да је био манастир. О томе постоји ово предање:

,,Прије пропасти босанскога краљевства живио је у Јањићима неки властелин, коме су припадали Јањићи и сва оближња села. Исти властелин био је тутор дривушкога манастира. Од породице истога властелина, затекла су се два потомка при провали Турака у Босну. Старијем брату било је име Петар а млађем Јанко. Петар бојећи се за своја добра пригрли ислам, и постане поглавар читавог травањског мутесарифлука (окружја). Јанко се нехтједне превјерити те остане на својим и братовим добрима у Јањићима. Док је Петар био у Травнику штитио је свога брата као и манастир дривушки; али некаквом несрећом буде збачен, те дође своме брату да с њим подјели добра, на којима ће живити. Браћа се нареде за диобу; те поставе границом једну ријечицу сада звану: ,,Абачин поток“. Потурчени брат не буде задовољан са диобом; те позове Јанка да поново дијеле. Јанко дође до ,,Абачина потока“, и ту се с братом састане; али се не могне погодити на нову диобу. Потурчени Петар пође да убије Јанка; али га овај дочека и убије.  Петра укопају синови у његовој земљи с десне стране потока. – Послије неког времена дочекају бартићи Јанка и убију га те га закопају с лијеве стране потока у његовој земљи. Исти гробови стоје и данас један с десне стране потока са турским надгробним камењем; а други с лијеве са надгробном плочом усправ стојећом, на којој је с једне стране крст а с друге полумјесец и звијезда, што народ овако тумачи: ,,крст казује да је Јанко био Србин, а мјесец и звијезда да је убијен од Турака“.

Послије кратког времена потомци  потурченога Петра ударе на манастир у Дривуши, запале га а калуђере побију, и присвоје сву манастирску земљу. Калуђери дривушки држали су многу стоку, па како је у близини била слаба паша, те су они имали своје пашњаке преко Босне у селу Брезнику. У Брезнику су такођер имали цркву од које и сад постоје развалине: ,,Ластавица“. Кад манастир буде порушен иста судбина постигне и црквицу на ,,Ластавици“. О томе даље постоји предање:

,, Кад је црква на Ластавици порушена становници из оближњих села сви се истурче и присвоје земљу црквену коју су обрађивали. Али их за то постигне Божија казна и за 7 година нијесу имали кише, те мал’ сви не помру од глади. Они на све стране почну тражити помоћи, те наиђу на једнога шеха (турски калуђер), који им каже: да је у њиховом селу била богомоља, пак да су је они занемарили, него треба да сваке године чине на њезином мјесту дову (молитву) на онај дан који је славила, пак ће им бити као и прије.

Како су они знали да је та црква славила Св. Пророка Илију, почну на нашег Св. Пророка Илију чинити дову те им одмах Бог даде кишу. Исту светковину одржавају и данас Мухамеданици на Св. Илију, т.ј. прије подне је дова- молитва, а послије подне се једе, игра, пјева до самога мрака.

Сл. 2. Прослава Илиндана, Ластавица 1935. године

На Ластавици је вриједни учитељ г. П. Мирковић нашао једну плочу са натписом на којој пише да је ту почивао ,,добри гдин гост Мишљен“.

Сл.3. Остатак мрамора ,,Госта Мишљена,, у зеничком музеју

Од манастира дривушког направили су Мухамеданци себи џамију у Јањићима; а темељ је био заостао све до год. 1865. Исте године кад су римокатолици правили себи цркву у Зеници раскопају темељ и пренесу сво камење у Зеницу. Међу истим било је много написано ћирилицом. Зеничка српско-правосл. Црквена општина пошто је за сигурно држала да је православна грађевина; јер је била на исток окренута; знала се Часна трпеза и проскомидија – подиже суду тужбу и добије у Сарајеву одлуку, да могу сав камен пренијети нашој цркви. Али ушљед немарности неких чланова иста се ставр заћути и римоклатолици употријебе сав камен. Данас је на истом мјесту – гдје је била црква – њива у турском посједу ; а зове се сав брежуљак ,,Пантелијино брдо“, јер вели народ, да је црква била посвећена Св. Пантелији (Пантелејмону). У читавој овој околици има доста камења са натписима – како сам разбрао од парохијана – пак и у самој џамији – јанићкој мора их бити доста; јер има један камен пред џамијом отесан, на коме се само још погдјекоја слова ћирилска разбиру.

Један надгробни натпис нађен, када се правила жељезничка цеста али је исти пропао ушљед фанатизма једнога предузетника, који чим је видио да је ћирилцом писан, дао га је разлупати и у мост узидати.

Сл. 4. Стари жељезнички мост у ког је узидан стећак

Гледаћу неби ли ми пошло за руком, да нађем који натпис у овој околици, можда би се из њега шта више о поменутој цркви сазнало.

Ј. Петровић

Свештеник

Дабробосански источник, 4-5, 1894. године

*Сл.2 , 3 и 4 преузети са ФБ странице Зеничани

+СЕ ПИСА

ВУКАДHNЬ ДѢКЬ

ВУКАДHNЬ ДѢКЬ

Leave a comment