Манастир Возућа XIV вијек

Возућки манастир је изграђен највјеројатније у XIV вијеку у доба краља Драгутина. Манстир је посвећен Светој Тројици.

Bио један од духовних центара Срба у централним дијеловима земље Босне више од три стољећа. Да би доласком Турака Османлија био рушен и паљен у XVII вијеку више пута. 1690-их година је похаран и монаштво растјерано.

,,У казивању о бежању калуђера (од турака око 1690.) ја сам забележио и један занимљив детаљ: кад су се спремали за бекство, један од калуђера је направио крила од дасака премазаних и улепљених воском и летео помоћу њих. Али је пао, набио се на неко дрво и тако издахнуо. То се место зове сада Столоваш (неки веле да му је ту испао сто који је носио). Где му је испао крст, место се зове Крст. То је сада шума, а некада је то место обрађивано и до њега је ишла литија, крст, док су у Возућој били калуђери (и отуда му стварно име).“ – М. С. Филиповић, 1940.
Илустрација на основу предања .

Више од 150 година Возућки манастир је био пуст и пропадао све до средине XIX стољећа, да би 1856. године започела његова обнова по налогу владике Висарона и то је трајало три године, када је манастир у освећен.

Током Првог свјетског рата манастир се нашао на удару аустроугарских војника, који су похарали манастир, а између осталог је однето и црквено звоно.

Између два свјетска рата монаштво се вратило у Возућки манастир и обновљен је духовни живот.

Да би септембра 1941. године дошле хрватске и муслиманске усташе и поново је манастир похаран, а монаштво растјерано. Фебруара 1942. године ткз. Муслиманска Милиција спаљује манастир који се црнио од гарежа.

Тек након Другог свјетског рата манастир Возућа је обновљен. Иако комунистички режим није благонаклоно гледао на православље, монаштво је ипак чувало вјеру међу Србима овог краја.

Током највећег дијела рата у Босни и Херцеговини деведесетих година 20. вијека манастир је био у саставу Србске Републике БиХ и чували су га војници Озренске бригаде. Међутим, 10. септембра 1995. године, силна муслиманска војска је окупирала јужне дијелове Озрена и долину Криваје, па је тако манастир Возућа остао у Федерацији БиХ. Тада је манастир поново похаран и спаљен од муслиманских екстремиста. Годинама је манастир опустио.

Тек 2000. године враћа се први свештеник у манастир Возућа, био је то Зоран Живковић. Затекао је манастир у јако лошем стању са неексплодираним бомбама.

Обнова манастира је започела наредне година, а трајала је скоро 15 година. Јула 2015. године Возућки је освећен.

+СЕ ПИСА

ВУКАДHNЬ ДѢКЬ

ВУКАДHNЬ ДѢКЬ

Leave a comment