НЕКОЛИКО НАТПИСА ИСТОЧНЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ

Горан Ж. Комар

Натпис у селу Јасена код Невесиња

    Село Јасена лежи у веома пространој крашкој површи која се простире јужно од планинског гребена Вележа. Некропола која чува ћирилични натпис налази се јужно од главног дијела села.
Натпис је у два наврата објавио заслужни епиграфичар проф. Марко Вего. Његово тумачење, међутим, није до краја исправно и стиче се утисак да се уважени претходник краће задржао на лицу мјеста, или, могуће, није био на некрополи у Јасени него је натпис пружен на темељу неког снимка или одливка. М. Вего казује о различитим типовима споменика, али овај споменик са натписом означава као сандук. Некропола је састављена од великог броја плоча међу којима има и јако великих и четири сандука. На једној плочи (2,35 х 1,85 х 0,50 м), на њеној западној страни, урезан је натпис Мрђића о којем је овдје ријеч. Поред ове некрополе, којом доминира велики крст позициониран у непосредној близини, сјевероисточно (3,12 х 1,17 х 0,44 м), више стотина метара источно, крај куће Славка Буквића, лежи још једна јако велика плоча. Натпис са некрополе у Јасени је, прије Вега, објављен од стране Вида Вулетића-Вукасовића и Љубе Стојановића – такође погрешно.
Непосредним увидом протеклих дана нађено је да је натпис нестручно и дјелимично маркиран фарбом што сам последњих година уочио на неколико средњевјековних натписа у области Невесиња (Горња Трусина), Дабра (Љути До), Билеће (Радмиловић Дубрава) и Гацка (Дулићи). О томе сам у више наврата известио Завод за заштиту споменика у Бања Луци.
Марко Вего је натпис у Јасени пружио на начин да је његовим читањем постигнута пуна логичност натписа. Он, пружајући неадекватну латиничну транскрипцију, натпис чита на сљедећи начин: „+A se leži MilobratЬ MrЬđićЬ (MrЬćićЬ) s dobrimЬ sinomЬ s IvanišemЬ. Bih živomu radЬ a mЬrtva saranihЬ (sahranih)“.
Тешкоће се јављају код последње ријечи натписа: „САРАНИХЬ“ за коју, види се то и површним погледом, једноставно нема мјеста у простору који је обиљежен завршним знаком: Ь. Пажљивом анализом словних знакова види се да је овдје у питању сасвим други глагол: „СРЕТАМЬ“.
Да видимо како заправо изгледа натпис у Јасени.

+ А СЕ ЛЕЖИ МИЛОѠБРАТЬ МРЬЋИЋЬ С ДѠБРИМЬ

СИНОМЬ С ИВАНИШЕМЬ БИХЬ ЖИВОМУ РАДЬ

А МРЬТВА СРЬЕТАМЬ

Дакле, натпис гласи: „+ А се лежи Милобрат Мрђић с добрим сином с Иванишем. Бих живому рад, а мртва сретам.“

М. Вего је у свом Зборнику (1964, том III) пружио посве нејасан снимак натписа који није употребљив, али је његова потпуна логичност одбијала од предузимања пута и непосредног увида. Ипак, увидом на лицу мјеста, уочена је неодрживост ријечи: „саранихь“ и због недостатка простора за њено уклесавање и због тога што овдје једноставно не пише тако. Милобрат Мрђић наиме казује да се радовао доброме сину, а сада га мртва среће (дочекује). М. Вего није видио слово „омега“ које се јавља поред „О“ у имену Милобратовом. Лично, вјерујем да је то доказ да он није видио овај натпис на лицу мјеста.

У првоме реду натписа постоји „омега“ након слова „О“, а клесар дослиједно употребљава танки полуглас. Но, биће то важно за коначно разријешење натписа, он тај полуглас у одређеним ситуацијама „приљубљује“ одговарајућим словима. То управо чини у последњој ријечи другог реда, а то ће учинити и у последњој ријечи натписа, што је код М. Вега могло изазвати забуну уколико се служио снимком или неким одливком. У непосредном увиду, увјерен сам, овај аутор би правилно прочитао последњу ријеч. Када се пажљиво погледа завршетак другог реда натписа, тада ће се видјети да је танки полуглас својом мало искошеном окомитом линијом уграђен у слово „Д“ те формира његову десну ножицу. Исти поступак је поновљен у завршници натписа гдје је десна нога слова „М“ клесаног као асиметрично „М“ (тендира облику са укрштеним ногама), својствено и ранијим периодима, пројектована у линију која „избија“ из облине омче танког полугласа. Иначе, клесар је „М“ израдио у три варијанте: обло, изразито угласто и ово последње, асимитрично, које подсјећа на „М“ са укрштеним ногама.

Но, овакви пропусти ни случајно не умањују вриједност рада М. Вега на босанскохерцеговачкој средњевјековној ћириличној епиграфици. Аутор је скренуо пажњу на податке о Мрђићима казујући да се хумска породица Мрђић јавља у повељи великог кнеза Андрије из 1247-1249. године, те да их има у Требињу у првој половини 15. вијека. Он натпис правилно опредјељује 15. вијеку.

Било би занимљиво погледати још нешто. У селу Фатница, у предјелу средњевјковне жупе, постоји високи украшени сандук са вишередним ћириличним натписом на источној, ужој страни. Натпис сам, као ревидирани, објавио у часопису „Слово“. Покојник коме је израђен споменик у Фатници носи име Иван Мрчић што је исто као Мрђић. Могуће је да се на тај начин ово старо хумско презиме јавља и у Фатници 15. вијека, јер је натпис на тај начин датиран. Опажа се, међутим, пажљивим маркирањем словних знакова овог натписа, још нешто. Извјесна сличност словних облика са натписом у Јасени. И овдје је клесар уметнуо танки полуглас у слова,  па је чак једно слово „Л“ располутио наглавачке окренутим полугласом (ред VII). Слово „В“ клесано је на исти начин (ред I), а одређена слова, попут „Х“ (ред III, VII) и „У“ (ред VIII, IX) формирају карактеристичне завијутке. И поред одређених разлика, ваља скренути пажњу на идентично уклесано слово „Е“ у оба натписа. У натпису из Јасене, у проблематичној последњој ријечи натписа, једно мало, чек тешко уочљиво надредно „Е“, клесано је орјентисано према горе. Ово слово има потпуно праву „окомиту“ линију, подсјећајући на брзописно „Е“, а исто такво „Е“ се налази у натпису Ивана Мрчића у Фатници (ред VII). И слово „Ж“, иако се разликује у првом реду натписа Ивана Мрчића, надаље је, по својој асиметричности, идентично натпису у Јасени. Клесар је и у натпису у Фатници комбиновао „омегу“.

Вјерујем да је овдје у питању још један носилац знаменитог старог хумског презимена. Постоји и одређена сличност у облику слова ова два натписа.

 

Натпис властелина Радича Пићевића у селу Клечак у Дабру (у цјелости)

      Натпис који бих овдје пружио, овога пута комплетно, налази се крај извора Требесин у Дабру (с. Клечак). Лежи у саставу некрополе која лежи у близини манастиришта, чија се врло стара црква, дакако рушевна, налази мало јужније. Натпис није објављен, изузев што га је покушао прочитати истраживач Дабра етнограф Петар Шобајић. Натпис је јако неуредно урезан на ужој западној страни крупног стећка типа сандука са постољем који лежи преврнут на јужну страну. Доста је оштећен, а слова су мјестимично веома ситна (осам до два цантиметра) што веома отежава њихово препознавање. Превртање споменика се највјероватније десило усљед дјеловања снажних бујичних токова који погађају овај дио Дабра са гребена Трусине и поремећајима које изазива оближњи извор. Натпис је састављен из два дијела. Први, троредни натпис, у горњем дијелу западне стране стећка, представља позив покојника да се с поштовањем приђе споменику и гробу, а други, шесторедни, садржински цјеловити, урезан је у доњем дијелу, при постаменту. Он помиње Радича Пићeвића који је припадао значајној дабарској властелинској фамилији. Натпис помиње Радмило Пекић, наводећи неуспјело читање П. Шобајића у првих неколико ријечи: „Асе лежи Раенуа Пићовић бих слуга...“ Било је јасно, видјевши читање Шобајића, да натпис није тачно прочитан ни у дијелу који је читан и понуђен. Како ће се видјети, натпис је датиран поменом војводе Сандаља Хранића. Читањем овог натписа, пронађен је гроб историјске личности Дабра Радича Пићевића. Познато је да су Пићевићи прибрајани угледнијој властели старог Дабра, а Радич се помиње 1429. године.

Први дио натписа

ПРИСТУПАИТЕ

И ГЛЕДАИТЕ И ПРАВ

ДУ СЛУЖИ[Т]Е

Постоји могућност да су слова „И“ и „Т“ у посједњој ријечи првог дијела натписа састављена у један знак на што би упућивала окомита линија поред слова „И“.

Други дио натписа

А СЕ ЛЕЖИ РАДИЧA

ПИЋОВИЋА БИХ

СЛУГА У ВОЕВОДЕ

САНДАЛА ПРАВИ

И ТАКВИ ИЕСАМЬ

КАДА МРЕХЬ

 

Натпис Радича Вукмановића у билећком селу Фатница

      У православном гробљу билећког села Фатница, у западном, рубном дијелу гробља, лежи средњевјековни споменик типа дебеле плоче са ћириличним натписом у њезином западном, надглавном дијелу. Ово је једини сачувани стећак у порти. Натпис је клесан невјешто, словима различте величине и на изразито неравној подлози.

Плоча носи и грубо урезану представу човјека који у десној руци држи дугачки мач оборен надоље, а у лијевој руци копље са великим вршком. Његова оружја су у односу на тијело предимензионирана. Међутим, у западном, надглавном дијелу стећка, почевши од вршка копља, пружа се четвороредни ћирилични натпис, изузетно тежак за уочавање, па и читање, који изгледа овако:

1,70 х 1,14 х 0,48 м

А СЕ ЛЕЖИ

РАДИЧ ВУ

КМАНОВИ

ЋЬ

Натпис је, тачно га прочитавши, објавио М. Вего. Овдје је пружен тачно онако како је уклесан и према тренутном стању. Може се предпоставити да је натпис у међувремену трпио одређена оштећења, као што је горњи дио десне окомите линије слова „И“ – последњег знака првог реда натписа. Натпис сам пажљиво маркирао и том приликом уочене су одређене разлике у односу на цртеж-снимак уваженог Вега. Вего је уочио да је широко слово „Ч“ урезано у форми латиничног U са широком апертуром, везано за слово „Е“ у првом реду. Међутим и прво „Е“ првог реда је везано са сусједним словом „Л“. Крупнији превид учињен је код слова „Ћ“ као предпоследњег знака натписа. Вегу се, наиме, учинило да једна кратка и свакако недовршена линија при дну окомите гредице слова представља његову десну ножицу. То, међутим, није случај, већ је слово напросто окренуто наглавачке.

Натпис је иначе позициониран наопако у односу на представу човјека са мачем и копљем.

Натпис у селу Горица код Стоца

       Натпис је урезан на горњој површини стећка – сандука на Горици код Стоца. Лежи у саставу тешко девастиране средњевјековне некрополе кроз коју је прошла цеста Столац – Чапљина, недлеко од чувене некрополе Радимља и недалеко од Попрати (Видоштак) гдје постоји сачувани споменик православне калуђерице Марије, жене попа Дабижива, из 1231. године. Натпис је позициониран уз јужну ивицу стећка. Моје анализе и читање натписа се јако разликују од читања уваженог претходника Марка Вега. Најприје, у предњој позицији уочавам јасно слово „јат“, а не „А“; у ријечи „жупаница“ се апсолутно не може, нити у трагу, уочити слово „Ц“, већ искључиво јасно, мада полегло „Ч“; слово „Д“ у првом реду посједује горњу хоризонталну црту; четврто слово првог реда с десна на лијево ипак тендира слову „В“ јер посједује уочљив значајан дио доње хоризонталне црте; слово „О“ у другом реду код М. Вега биће, ипак, слово „А“, а последња ријеч натписа може бити и „знадијаше“ и „падаше“. Важно је казати да је на дужој, јужној страни овога споменика, исклесана изузетна сцена витешког окршаја са два коњаника који се сукобљавају копљима и трећом особом која стоји позади, са одапињућим луком и стријелом. Ово оружје веома подсјећа на оружје представљено на надгробној плочи пред црквом у сусједним Ошанићима – задужбини Милорадовића-Храбрена. Натпис је, као што је чест случај у Херцеговини, карактерисан неправилним орјентисањем слова који се обрћу и наопачке. Посве сам сагласан са мишљењем М. Вега, који подсјећајући на присуство муслиманске фамилије Рудића на Ошанићима, казује да иако није познато другачије средњевјековно име за поље и предио Видоштака, стоји могућност да се у натпису помиње предио који је обухватао групу села са именом Руди. М. Вего је натпис пружио на сљедећи начин: А СА ЖУПАНИЦА РУДИ: ПРИ[ТЕ]ШКИ ДАН КТО ДА СИ ЗНАДАШЕ.

Ѣ СА [ПИСА] ЖУПАНИЦА РУДИ ВЬИ[ТЕ]Ш

КИ ДАН КТАДА СИ ПЬА[Д]АШЕ.

Ја ово писа жупаница Руди: Витешки дан када си падао.

 

Натпис у селу Дамрке у гатачкој Површи

     У Домркама се стари крст са припадајућом плочом налази у близини православне цркве и натписом помиње Вукосава Вукчића. Крст мјери 2,53 х 1,19 х 0,35 м. Натпис је вишередни, уклесан под хоризонталног гредом јужно. Крст посједује украшену плочу која у средишњем дијелу носи представу штита и мача под штитом 1,10 х 0,60 м са розетом у центру пречника 18 сантиметара. Крст се кречи. Још двије плоче, обје декорисане су позициониране с обје стране централне плоче са надглавним крстом. Јужно од села и врло стара православна црква Светог Димитрија са мјесним гробљем дужине 10,84 х 3,22 м. У сјеверном зиду се сигурно преознају уграђена четири стећка.

А СИЕ К

РСТЬ

ВУКО

САВА

ВУКЧИ

ЋА

 

 

Натпис у селу Броћанац код Никшића

       Овај натпис поменуо сам у прилогу никшићком часопису „Слово“ маја 2011. године (бр. 31-32, стр. 209, 213). Том приликом, усљед недостатка времена, пружено је само име покојника: Прибил Петковић. Каснијим детаљним увидима натпис је до краја растумачен. Помињао га је Шефик Бешлагић који није покушао читање.

И овај средњевјековни натпис који би се могао смјестити у 15. вијек, један је од нових са подручја Старе Херцеговине. У последњих неколико година уочио сам прегршт нових натписа у свим дјеловима ове области па је на тај начин могуће формирати другачију од постојеће представу о писмености наших средњевјековних предака који су овдје живјели у вријеме владарске куће рудинских кнезова Косача. Број херцеговачких натписа насталих током средњег вијека биће много већи него што се мислило.

Натпис је уклесан на великом стећку-плочи који лежи усамљен, западно од порте средњевјековног и данашњег гробља са црквицом Св. Јеванђелисте Луке (димензија стећка: 1,90 /W/ х 2,5 м /S/). Почиње знаком крста у горњем лијевом дијелу натписа и југозападног угла стећка. Он носи поруку о лицима која је овдје сахрањена: Прибилу Петковићу и његовој „кућници“ Мари. Натписно поље је изразито неправилног облика и уз десну ивицу натписа је интензивном корозијом формиран дубоки коси ров (NW-SE) веома разрованог и избјељеног дна које пружа контраст сивоћи стећка. И у рову се мјестимично уочавају дјелови слова која су каткад продубљена корозивним процесом. Слива су упадљиво неједнаке величине, од 2 до 12 цм.

+А СЕ ЛЕЖИ РАБЬ БОЖИ

ПРИБИЛЬ ПЕТКОВИЋЬ

С КУЋNИЦОМЬ

С МАРОМЬ ДА Е

УЧЕМ

КЛЕТЬ И ПРО

КЛЕТЬ ТКО [ОДО]ВЛЕ [MИ?]

Т[ѣ]ЛО ПОЋЕ [ОД ВА]СЬ ПРѣВАЛИТН

Ѣ                        СЬ КА

+ А се лежи раб Божји Прибил Петковић с кућницом с Маром. У чем да је клет и проклет тко одовле тјело пође од вас превалити…

Име покојника: ПРИБИЛ изведено je са лигатуром ИЛЬ на завршетку.

Стиче се утисак да је клесар уочио оштећење или разлику у квалитету материјала по средини сјеверне ивице стећка у којој је отпочео са клесањем. Све до краја седмог реда клесао је лијево од данашњег рова да би онда прешао ка средини плоче и почео скраћивати ријечи. Сјеверна страна стећка украшена је низом великих уклесаних крстова. Поред ове јасне поруке дубоки и пространи корозивни ров уништио је девети ред натписа у којем се јасно виде три последња слова која би могла представљати завршетак ријечи (сЬка) или број 21.

 

Натпис Павла Жупановића у селу Градина код Гацка

Натпис лежи на источном лицу крста смјештеном у самом селу. Крст је величине: 1,62 х 0,90 х 0,30 м.

А СИ КАМИ

ПАВЛА ЖУПАНО

ВИЋА

 

Натпис у селу Глеђевци код Љубиња

       У близини Рашкојевог крста, на двадесет и три метра сјеверно, лежи гробна гомила са два масивна средњевјековна крста позиционирана у сјеверном ободу некрополе, ка селу. Крст који стоји источније мјери 1,56 х 0,89 х 0,42 м и он у свом вршном дијелу, на нарочито припремљеном натписном пољу, носи започети натпис: СИЕ ЛЕЖИ урезан врло крупним и дубоко словима. Други крст, мало западније, мјери 1,54 х 1,01 х 0,34 м. Грубље је израде.

СИЕ ЛЕЖИ…

 

Натпис протопопа Страхиње у селу Фојница код Гацка

     Натпис је уклесан крупним словима на плочи у крајњем сјеверном дијелу гробља на вршној главици. Плоча је утонула у земљу и на њој је мијешан бетон. Трпјела је оштећења. Не могу а да не скренем пажњу на „попа Страхињу“ знаменитог иконописца 16. вијека.

А СЕ КАМИ.

ПРОТОП[РЕСВИ]ТЕ[РА]

СТРАХ[И]НЕ. БИ

Ж[И]ВЬ ПД. (84) ЛЕТ

А. ПР[Е]СТАВИ

СЕ. ВА ЛЕТО

С[Е]ДМОТИС[У]

Ш[ТА]ГО. Р (100) М (40).

МЕС[Е]ЦА [М]

АРТА .Д. 4 Д[А]

[Н]Ь

А се ками протопрезвитера Страхиње. Би жив 84 љета. Престави се у љето седмотисуштаго сто четрдесето (1632) мјесеца марта 4 дан.

 

ЛИТЕРАТУРА

Горан Ж. Комар, Натписи црквишта и манастирина у околини Билеће (Жудојевићи, Радмиловић Дубрава и Врања Дубрава) Нова Зора, Часопис за књижевност и културу, јесен/зима, 35/36, 2012/13, стр. 375-385.

Г. Ж. Комар, Живот ћирилице у средњем веку. Неколико нових и ревидираних натписа из источне Херцеговине, Дијаспора, часопис за културу, год. XV, број 89-90, стр. 2-4

Marko Vego, Iz istorije srednjovjekovne Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1980, 175-178, 217.

  1. Vego, Zabornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine II, Sarajevo, 1964, 12, 13.
  2. Vego, Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, tomus III, Sarajevo, 1964, 43, br. 173, br. 198; M. Vego, Iz istorije srednjovjekovne Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1980, 261, 262

Šefik Bešlagić, Stećci. Kataloško-topografski pregled, Sarajevo, 1971, 344, 352, 381

Г. Ж. Комар, Ћирлични натписи из Старе Херцеговине, Слово, часопис за српски језик, књижевност и културу, бр. 34-35, Никшић, 2011; Исти, Ћирилични натписи источне Херцеговине (од Бољуна до Заслапа), Слово бр. 38-39, 2012, 229-242; исти, Стари ћирилични натписи (од Враћеновића до новских села), Слово 31-32, 2011, 209-216; исти, Натпис Богдана Хатељевића 119 година након Трухелке и један необјављени натпис из Дабра, Слово 31-32, 2011, 217-222.

Радмило Пекић, Жупа Дабар у средњем вијеку, Билећа 2005, 15, 202, 203

Ђуро Тошић, Средњовјековна хумска жупа Дабар, Београд, 2005, 9 – 11, 83

Петар Шобајић, Дабарско поље у Херцеговини, антропогеографска испитивања, Српски етнографски зборник књ. LXVII, Београд, 1954, 40

Михаило Динић, Хумско-требињска властела, САН, Посебна издања, књ. CCCXCVII, Oделење Друштвених наука, књ 54, Београд, 1967, 35.

Горан Комар, Ћирилични натписи на стећцима, Београд, 2018.

Коментари нису дозвољени.