O средњовјековном православном монаштву и свештенству на подручју данашње Семберије и Мајевице

ришћанство на овим нашим просторима појављује се током 4-6 вијека када постаје званична религија Римског царства. Тада се почињу градити многе хришћанске базилике, чији остаци о томе свједоче.
Доласком и ОХристовљењем Словена, често су старе базилике обнављане или су на њиховим темељима грађени нови хришћански храмови. Такав случај је и са новопронађеном базиликом у мјесту Мраморак код Осмака, чија је изградања датирана у 4 вијек, а кориштена је све до 18.вијека када је уништена око 1717. Године.
1054. долази до Великог црквеног раскола. Једна црква се дијели на Источну и Западну цркву, а Босна се налази између.
Током средњег вијека већина становништва у Босни као и босански банови и краљеви (осим последње двојице) поштују Источни Богослужбених обред, па их римокатолички свештеници називају шизматицима, јеретицима, манихејцима, патренима. Збоог тога су често у Босну упућиване инквизиторске експедиције.
Много је чињеница и доказа о православном начину живота у средњовијеквној Босни као што су многе повеље, документи,рукописана Јеванђеља и надгробни споменици и манастири који су опстали и до данашњих дана.
На простору данашње Семберије и Мајевице много је материјалних доказа о дјеловању православног монаштва и свештенства у средњем вијеку.

Tако нпр. на Мајевици у оквиру данашњег православног гробља засеока Поповићи у Лукавици налази се средњовјековни надгробни споменик са ћириличним натписом којег је писао поп Пилип :

….NА СВОH ЗЕМЛH
….А ПЛЕМЕNHТОH

Натпис којег је писао поп Пилип

МЬ БЕЛѢГ Г СHNА
.. Ь ПРH….
….А ПHСА
ПHЛHПЬ ПОПЬ

,,На својој земљи на племенитој ..м бељег три сина при… …а писа Пилип поп“

Такође у Трњачкој која је засеок Тобута постојао је мрамор, сљемењак са натписом који је писао поп Гојчин.

Натпис попа Гојчина

АСЕ ЛЕЖH ……. NА СВОH З(Е)МЛ.(H)ПЛЕМЕN(НТ)ОH (АСЕ)
(ПОСТ)АВHСТА (БHЛ)ѢГЬ СВАСNЬ ……..(Н) ТРДОЕ А ТОH ПHСА ГОHVHNЬ ПОПЬ

,,Овдје лежи….на својој земљи племенитој овај
Поставише биљег сви синови …и Трдоје а то писа Гојчин поп“

У Бијељини,у темељима Атик џамије, приликом њеног обнављања пронађено је на десетине споменика са ћириличним натписима, један од њих је писао поп Богела Кучевац. Натпис гласи:

+ СЕ ПОСТАВH БHЛѢ

Натпис попа Богеле Кучевца

 

ГЬ ДРАГОСАВЬ БО
ЛЕСАЛHКЬ БЛАКА
NHNЬ СВОHМH СHNHМ(H)

………………………..

(А УМРЕ У

Т)УЖДЕH ЗЕМЛH А П
HСА ПОПЬ БОГЕЛА
КУЧЕВЬЦЬ

,,+Ту постави белег Драгосав Болесалић Блаћанин са својим синовима
а погибе у туђој земљи а писа поп Богела Кучевац“

Такође у Бијељини је пронађен споменик Белосава Лучића који је сахрањен у својој цркви племенитој. Обично се ктитори неке цркве сахрањују у самом храму, вјероватно је то и Белослав био. Натпис је сљедећи:

+А СЕ ЛЕЖH БѢ

Црква племенита

ЛОСАВЬ ЛУ
ЧHЧЬ У СВОЕ
ЦРЬКВЕ ПЛЕ
МЕNHТЕ
ПОСТ
АВHШЕ
КАМЕ
NЬ СHNО
ВЕ С(ЕУ)

,,+А ту лежи Белослав Лућчић у својој цркви племенитој
Поставише камен синови њему“

Сљедећи натписи из Бијељине помињу упокојене монахе из већег монашког братства које је обитавало и вршило своје дужности на простору данашње Семберије у неком манастиру који је највјероватније уништен турском окуацијом, а од његових остатака прављени неки објекти, чиме су уништени и најмањи трaгови постојања.

Споменик раба Теоприла

Натпис на споменику Теоприла:

+ Ѣ СЕ (ЛЕ)ЖИ Р(АБ)Ь ТЕОПР(И)Л

,,А ту лежи раб Теоприл“

Натпис на споменику монаха Георгија у миру званог Драгослав,,Богописац“

(+А СЕ Л)Е(Ж)H РАБЬ Б

Натпис раба Георгија, зовом Драгослава Богописца

(ОЖH) ГЕОРГѤ А ЗО
ВОМЬ ДРАГСЛАВЬ БГЬ
(..)САЦЬ ПО(СТАВHШЕ КА)М ..(..)
(H H ПОЛО)ЖHШЕ ВЬ
(ПАМ)ЕТЬ ПЕТ
СЬN(H)

,,+А ту лежи раб Божији Георгије а званог Драгослав Богописац
Поставише камен и положише у (пам)ет пет синова

Натпис на надгробном споменику Георгија у миру званог Добрихнића племенитог Кнежанина:
(+СЕ ЛЕЖH ГЕОРЬГHЕ А ЗОВОМЬ
(……………..) ДОБРHХNHЧЬ
(ПЛ)ЕМЕNHТH КNЕЖАNHNЬ
СЕ ПОСТАВH(ШЕ)
:Д: СHNH ХР(АБАК…)

,,+Се лежи Георгије звани ………… Добрихнић племенити Кнежанин
Се поставише четири сина Храбак……“

Надгробни натпис Радина званог Мјерак Видјеновић:

Споменик Радину зовом Мјерак Видјеновић

+СЕ ЛЕЖH Р(АД)HNЬ А ЗОВОМ
Ь МѢРАК B(H)ДѢNОВHЧЬ
А ПОСТАВH СЬ БРАТЬ ЕГОВЬ
ДРАГЬЧHN(Ь)

,,+Ту лежи Радин звани Мјерак Видјеновић а постави га брат његови Драгчин“

Надгробни споменик с натписом Миока:

(+А СЕ ЛЕЖHИ РАБЬ . Б(О)ЖH М(….)

Споменик рабу Божијем Миоку

(А ЗОВОМЬ) МHѠКѠ .Г.
(СHОNВЕ ПОСТАВHШЕ) КАМЕNЬ NА NЕ

,,+А ту лежи раб Божији М…. А звани Миоко .три сина поставише камен на њега“

Трагови монашког живота и манастира постоје и на Мајевици, када су у Рожњу пронађени темељи средњовјековног православног храма са гробницом у којој су пронађени мошти тројице монаха.
На жалост њихова имена нису записана. Данас је ту обновљен храм посвећен Светом пророку Јеремији.

Завршавам са ријечима протојереја Светислава Давидовића:

,,Вријеме је већ једном, да се скине са средњовјековне српско-православне ,,босанске“ цркве тендециозно набачена љага богумилства и патеренства, која се неистина, на жалост, и сада предаје у историји ђацима наших школа.“

*Ћ. Трухелка – Натписи из сјеверне и источне Босне, ГЗМ, 1895.
*Ш. Бешлагић –Наше старине XII Сарајево, 1969.
*М. Бабић, Г. Томовић – Старосрпски натписи из Бијељине, Београд, 2004.
* Прото Светислав Давидовић – Српска православна црква у БиХ
од 960. до 1930. године, Нови Сад, 1998.

+СЕ ПИСА

ВУКАДHNЬ ДѢКЬ

ВУКАДHNЬ ДѢКЬ

Коментари нису дозвољени.