• Средњовјековни писани документи

    Писмо фирентинаца краљу Твртку – писано 20.10.1389.

    Одговор фирентинаца краљу Твртку, – писано 20.10.1389. „ И ако смо ми још одавно добро знали које из причања које из многобројних писама за ту побједу с више ниспослану вашему величанству, за побједу 15-га прошлог јуна над безумним поношљивцем Муратом који је, завладавши насилно турским царством, помишљао да сатре с лица земље хришћанство и име нашега Спаса и који се нерасудно залетио у крајеве наших држава и послије крвавога боја пао на тако названом Косову гдје бијаше довео небројене тисуће војника и два своја сина – опет нам је не мање славно и врло драго било чути о томе из краљевскога вашег писма. Јер нама, правим хришћанима, шта је могло…

  • Хришћански мотиви на мраморју

    Крст и полумјесец

    На старосрпским надгробним споменицима, често се може видјети Kрст са полумјесецом. Kрст са полумјесецом је познат још из првих хришћанских времена, много прије сусрета хришћана и муслимана: он подразумјева облик крста и сидра као знака наде. Полумјесец симболизује и евхаристијску Чашу са Христовом Kрви, Kојом се искупљују људски гријехови. Такви Kрстови се постављају на Црквама, које су посвећене Пресветој Богородици, јер је мјесец, полумјесец – знак Пресвете Богородице, а Kрст – знак сунца и симбол Христа” – текст преузет са странице манастира Лепавине И Свети Јован Богослов каже: ,,И знак велики показа се на небу: Жена обучена у сунце, и мјесец под ногама њезиним, и на глави њезиној вијенац од…

  • Старосрпске некрополе

    Часна трпеза и средњовјековна некропола у Горњем Забрђу

    Распитивајући даље о реченом ,,Црквишту“ (у Корају) приповједао ми је тутњевачки парох г. Ђорђе Јовановић ово: ,,На Црквишту била је некада црква, која по Божијој провидности побјеже у Србију, али је њена часна трпеза остала у горњем забрђанском гробљу, гдје је и дан данас. Трпеза је равно избрушена плоча, која има у средини издубљену локвицу. У ту локвицу налије се мрвичак воде, те ју свештеник благосива недјељом, или којом локалном светковином. Благословљеном водицом народ се умива поради здравља. Ако случајно нема свештеника, народ ће се и сам уз ову трпезицу молити.“ *Алија Ћатић, учитељ, Биљешке о Корају и Тутњевцу – Гласник Земаљског музеја 01.04.1901. Од четири стећка на гробљу код Трпезе…

  • Литература

    Фојнички грбовник

    Фојнички грбовник је један од најпознатијих зборника грбова у серији Илирске хералдике. Једини је и најстарији зборник грбова који је сачуван на територији Босне и Херцеговине. Фојнички грбовник је скуп грбова југословенских земаља, и босанских и српских краљева и племића. Садржи укупно 139 грбова. На његовој првој страници је то написано да је грбовник је написао поп Станко Рубчић 1340. у част цара Душана. Радиокарбонско датирање грбовника из 2016. године којим су датирани два узорка закључило je: дебели папир 1635–1662, и танки папир 1695–1917. Фојнички грбовник

  • Литература

    Српска хералдика

    Грбовник Коренића Неорића представља најстарији сачувани препис изгубљеног Охумућевићевог грбовника. Датира из 1595. године, а открио га је Људевит Гај једном приликом док је боравио у Дубровнику. Чува се у Националној и свеучилишној књижници у Загребу Грбовник Коренића Неорића 

  • Средњовјековне богослужбене књиге

    Копитарево Јеванђеље

    Копитарево четворојеванђеље је српско средњовјековно јеванђеље са подручја Босне. Јеванђеље је датовано у крај 14. и почетак 15. вијека. Налaзи се у Универзитетској библиотеци у Љубљани. Према неким изворима сматра се да је Копитару ово Jеванђеље дао Вук Караџић. Копитарево Јеванђеље