Православни храмови средњовјековне Босне и Хумске земље

Манастир Детлак код Дервенте XIV вијек

Манастир Успенија Пресвете Богородице у Детлаку

У шумовитим косама Детлака изнад често немирне Дераве (Укрине) налазио се манастир Успенија Пресвете Богородице у Детлаку. Задужбина краља Драгутина Немањића (Преподобни монах Теоктист), манастир је саграђен у средњем вијеку, када је српска средњовјековна држава на Балкану била у експанзији, доживљавајући успон на основама православља и византијског културног наслеђа. Манастир је био удаљен од главних комуникација и средишта српске државе, живећи на граници према Угарима и Западу, на сталном опрезу, гдје су се сучељавали Исток и Запад и гдје се осјећао снажан утицај католичанства.

Да би имао ослонац, подршку и духовно упориште цркве, нарочито у крајевима које је доњела као мираз његова жена Катарина, кћерка угарског краља, краљ Стефан Драгутин је градио многе православне цркве и манастире. Тако се поуздано зна да је у вријеме његове владавине грађен и манастир Детлак, а према Детлачкој хрисовуљи завршен је 1303. на тај начин ојачао је утицај краља Стефана драгутина и оснажено православље и у жупи Укрина.

Манастир је неколико пута спаљиван, рушен и пљачкан: око 1458 и 1690, да би га Турци потпуно уништили и сравнили са земљом 1834 у вријеме буне попа Јовице Илића. Ипак, овај текст свједочи, да душмани који су хтјели да затру трагове његовог постојања нису успјели у својим намјерама, а сигурно ће доћи дан када ће манастир, уз Божију помоћ, поново заблистати некадашњим сјајем.

Током крвавих година одмазде, након одступања Аустријанаца из Србије и Босне (око 1688), у непрекидној бујици страдалника и ојађеника, које је предводио епископ Епархије зворничко-тузланске Герасим иселило се много српског народа и из Жупе Укрина. Међу њима су се налазили и калуђери манастира Детлак. Бјежали су преко Саве у угарску Славонију носећи са собом црквене ствари, књиге, рукописе, крстове, свете сасуде…

Детлачко Јеванђеље

Православне парохије која су тада стварно постојале, према љетопису из манастира Детлак су: Фоча, Которско, Сивчаница, Лупљаница, Детлак као духовни центар, Црнач, Рабај, Подновље, Новосел, Лешница, Буковица, Комаровац, Гнојница, Бишња и наравно Горња и Доња Укрина. Нема помена о Фрањевцима или Католицима у том периоду. Аустро-Угарски шпијуни су у XIX вијеку интензивно вршили припреме за анексију Босне, па је из тог периода познат план тврђаве дербент коју је направио шпијун J. P. Miteser 1808, из које је очигледно да тврђава нема ништа заједничко са правим Дербентом у Азији.

Детлачка повеља (Детлачка хрисовуља), из 1303. године, била је рукопис из доба оснивања манастира Детлак на ријеци Дерави. Настала је у канцеларији краља Стефана Драгутина, угарског зета, касније названог Преподобни монах Теоктист, као повеља о оснивању и даровница манастиру Детлак. Писана је за манастир Детлак на ријеци Дерави у жупи Укрина. Ова повеља, била је написана у облику свитка од пергамента димензије 375x8x4950мм, са потписом „Стефана Драгутина, по милости божјој краља српских земаља“. Била је састављена лијепљењем од осам пергаментних листова. Обје стране биле су меке и глатке. Исписани текст био је широк око 260мм. На врху, у самој средини, налазио се орнамент. Повеља је нестала из архива црквене општине Дервента у току анексије Босне и Херцеговине од стране Аустро-Угарске 1878 године. Претпоставља се да је украдена (као и остали вриједни документи укључујући неколико љетописа из давне прошлости) и да се налази у некој приватној колекцији, вјероватно у Аустрији.

Ово је записао прото Томо Анђелић свештеник дервентски.

Текст и фотографије преузети са: http://derventa.blogspot.com

13