Пронађени остаци средњовјековне цркве на Мајевици Поштовани посјетиоци ово је други текст посвећен средњовјековној цркви на Мајевици у близини села Средњи Локањ, познатој као ,,црква Грабова“. Први текст (који можете прочитати на овој страници) се углавном ослањао на поуздане изворе из литературе, али захваљујући господину Дејану Марковићу из Угљевика, данас, по први пут јавности представљамо и материјалне доказе о постојању ,,Цркве Грабове“. У наставку слиједи текст г-дина Дејана Марковића: Прије 15-ак година док сам се интересовао за археолошке-историјске трагове на овом нашем подручју сазнао за прче о постојању цркве из средњег вијека на подручју села Жуге. Трагом тих прича одлучио сам са јоч два пријатеља ентузијаста Зоран Ђурковић и Илић Слађан,…

Кучлат или Кушлат средњовјековни град (тврђава), трг (у подграђу) и царинарница. Тврђава је смјештена јужно од Зворника, на око стотину метара високој окомитој стијени изнад ушћа Јадра у Дрињачу. Спомиње се од 1346. године. По Евлији Челебији град је подигао српски бан Радован. Кучлат је од 1404. био у рукама Хрвоја Вукчића Хрватинића, а од 1410, споразумно, у рукама угарског владара Сигисмунда Луксембуршког. Од 1411. је у рукама је деспота Стефана Лазаревића. Долази под османску власт послије пада Деспотовине 1459. У османско доба Кучлат је нахија која припада Зворничком санџаку. Град је 1833. напуштен. Није позната да ли су вршена археолошка истраживања, али и данас на узвишењу изнад новоизграђене џамије,…

Дио текста Ђорђа Стратимировића објављен у Гласнику Земаљског музеја, књига 2. 1891 ,,….. На десној страни Згошће, на обрешку Крижа, сасвим тик пута, спроћу Буковља, између два млина и доње кметовске кућице – лежи Црквина, средњовјековно гробље….. На крају заравнака, спрам пута, имаду хумке; народ прича да је ту бил ацрквица, а испред ње да стајаху гробови. Откопавањем могли смо по прилици утврдити димензије темеља. На једно 80 метара удаљено, према сјеверу, има други обрежак, који је посве трњем обрастао, а на њему опет надгробнога камења (каменице и плоче), али све глатки тесаник без шара или каквога писма. Од надгробних биљега на Црквини тек сз+у два, који умјетничу пажњу на…

У Брези код Високог налази се велика грађевина 6.столећа, налик на једнобродну цркву окренуту југу. Давно је истраживана, али налази још нису објављени. Несвакидашње је основе (сл. 46. 9) и украса, нема података о постојању уобичајених делова олтарског простора; зато подсећа на епископски двор из Пореча и неке ране бугарске дворце. На два стуба урезани су абецеда и футарк (futhark), то јест латинска и рунска азбука (G. Čremošnik, D. Sergejevski 1930). Има 18 рунских слова, али можда их је било више, што се не може утврдити због оштећења стуба. Писмо рунских слова приписује се епископу Вулфили, рачуна се за „готско“ и чита на германском тлу. Али запис из Брезе нема…

Ова је црква у Соколу била још од српске владе, те су је Турци у џамију претворили, кад су град Соко добили. Ова је црква била од греда све до 1892. Г. Тада неки православни Срби почну говорити мухамеданцима: ви клањате у нашој цркви, а не у џамији; мухамеданци се наљуте, те једну вече ужегу је, па на истом мјесту направе џамију, која је ипак окренута на исток. Ова је црква била доста голема; мјесто је црквено било од града удаљено 300 корака, јер је ан коси на истоку од града. У град се не може доћи ни откуда, већ од истока једном косицом па по једној греди, која води…

,, Најстарија варошка богомоља је хришћанаска црква саграђена у давном 13. веку. Њено место је уз јужну страну трга у тек заснованој вароши. Трајала је два/три века и разорена ветровима историје на почетку 16. века. У времену 1512-1520. године за султана Селима I ,саграђена је на месту старе цркве прва џамија. Освајањем тврђаве 1476. године измјењени су стражари хришћани на тврђави, а дошли стражари Турци, па се та промена односила и н аварош и на њену богомољу. Ову џамију су 1697. године, 16. октобра, спалили аустријски војници Еугена од Савоје, при походу од Брода до Сарајева. “ *Мр Бранко Б. Белић, О богомољама у Старој вароши Добој

Народно предање о манастиру у селу Дривуши код Зенице ,,Село Дривуша лежи 1 сахат далеко од Зенице а у близини чувенога села Јањића – у коме веле, да је било сједиште босанских дједова. У горе споменутом селу постојале су развалине, за које народ прича да је био манастир. О томе постоји ово предање: ,,Прије пропасти босанскога краљевства живио је у Јањићима неки властелин, коме су припадали Јањићи и сва оближња села. Исти властелин био је тутор дривушкога манастира. Од породице истога властелина, затекла су се два потомка при провали Турака у Босну. Старијем брату било је име Петар а млађем Јанко. Петар бојећи се за своја добра пригрли ислам, и…

Према легенди на овом мјесту се 1240. године налазила православна црква св. Петра, коју су срушили Турци након освајања Босне између 1463. и 1530. године, а од камена сазидали Бегову џамију на Башчаршији. Мјесто Црквени бријег се налази на западном дијелу Пала, три-четири километра од цркве у центру Пала, између Брда на западу и Доњег Прибња на истоку на надморској висини 1070 метара. Мања локација се назива Црквишта или Црквиште. Црквени бријег је доминантна тачка одакле се пружа поглед на падине Романије, Равне планине, Требевића, те на Паљанско поље и његову околину. Потрага за остацима цркве Према легенди која се преноси са кољена на кољено међу становницима овог дијела Пала,…