Посјете

051027
Данас42
Јуче30
Ове седмице202
Укупно51027

ФБ Мајевички стећци

 

Свети Урошица и Мајевица

На Мајевици, у близини Лопара, тачније у области села Козјак налази се предио, необичног назива Улошовина.

 

Сл. 1 - Мапа предјела

Предање које је Миленко С. Филиповић записао у својој монографији, ,,Мајевица - с особитим обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба" казује:

Причају још да је на Градини био маџарски град. Сељани ту ископавају комаде земљаног суђа, ка и на Бардачиловцу (где је поуздано праисторијско налазиште). На Градини, кажу, има затрпан бунар. Изнад Божића кућа је брдо Црквиште (припада Лопарама): ту је, говоре, била маџарска црква, а њихова је била и вода Стублић под Међедником. За брдо Улошовину казују да се зове по Маџару Улошу.“


Сл. 2 - Краљ Милиутин, Краљ Драгутин са краљицом Каталином 
- фреска
Цркве Св. Ахилија у Ариљу, крај XIII вијека

Питање остаје да ли је то баш неки ,,мађар,, Улош  - или је то Свети Урошица кнез српски - син Драгутина краља и  мађарске принцеза, а српске краљице Каталине. Знамо да му је мајка мађарска принцеза, отуда ,,МАЂАР,,


Сл.3 - Свети Урошица кнез српски - фреска Лоза Немањића, Дечани

Свети Урошица је умро млад као монах Стефан и сахрањен у манастиру Светог Ахилија у Ариљу.

Вјероватно није далеко од истине ни ово објашњење топонима Улошовина и старог предања, јер је краљ Драгутин владао овим крајевима, а и ктитор је и манастира Тавне и још многих којих се налазе у непосредном окружењу , а око топонима Улошовина као што се види из приложене топографске мапе, налазе се не истражени локалитети Градина и Црквиште.

Наша света и саборна Црква Светог Урошицу кнеза српског – мироточивог прославља по 24.11.2016 (новом) а по старом  календару 11.11.2016.


О моштима Св. апостола и евангелисте Луке

Историјска прича како је Србија покушала да је Свети Апостол и Јевандјелиста Лука спаси својим присуством.

Где се данас налазе чудотворне мошти Светог Луке у Србији?


Крај српске државе се није догодио без великог отпора и бројних мистичних догадјаја.

Наша генерација је све то заборавила и маловерно препустила прашњавим папирима из запечаћених архива.

Специјално за ваше очи ћу да разгрнем један од тих тако чудесних, а скоро већ потпуно заборављених тренутака.

 

Пред коначни пад најсупериорније хришћанске цивилизације у историји света, нико није био миран, ни спокојан – од Цариграда па до свих великих градова, на турском опсадом, узбурканој граници Европе и Азије.

И у Србији су сви њени архијереји и витезови, сви градјани последње српске средњовековне престонице, сам деспот Дјурадј и његова кира Јерина – уз усрдну молитву – чекали одсудни напад Османлија.

У ваздуху се просто осећало да долази Судњи Дан, када ће се, у огњу и рушевинама, читав један свет срушити као кула од карата.

И тада је српски деспот (син Вука Бранковића и наследник Лазаревог сина Стефана) решио да сам покуша да „организује чудо“ у својој режији.

За невероватних 30.000 златних дуката је Дјурадј Бранковић те 1452. године купио једну од највећих светиња читавог хришћанског света.

Од турског владара Епира је откупио ЧУДОТВОРНЕ МОШТИ СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЈЕВАНДЈЕЛИСТЕ ЛУКЕ.

Ове свете мошти су све до 4. века биле у Сирији, а затим у Цариграду, до упада западне крсташке војске у византијску престоницу.

Као и безбројне друге галије (натоварене златом и моштима, иконама и другим благом отетог са најраскошнијег двора тадашњег света), тако је пут Европе запловио и брод са моштима једног од највећих светитеља – чудотворне мошти Светог Апостола и Јевандјелисте Луке. Судбина (Божија промисао) и морска олуја су потопиле овај разбојнички брод са покраденим телом Светог апостола Луке на обалама Епира.

И тако су Турци дошли у посед тог мистичног блага, које је од њих откупио српски деспот Дјурадј …

Српска делегација је прво извршила одговарајућу проверу аутентичности откупљених моштију (то су учинили експерти за ове анализе, искусни хиландарски монаси), а затим је ходочасничка колона кренула на север, према Србији.

Читав пут је био право ходочашће, са народом који је на коленима и са сузама радосницама дочекивао велику светињу.

Био је то „пут наде“, с вером у овоземаљску непобедивост српске и хришћанске ствари.

Уосталом, и сама реч „мошти“ значи „МОЋИ“ (чудесне моћи и духовне силе које имају посмртни нетрулежни остаци великих светитеља)…

Посебно је забележен дочек у косовском манастиру Грачаници и свечани долазак моштију у Смедерево, престоницу српске Деспотовине.

Почетком јануара 1453. Свети Лука у виду моштију долази пред деспота и његове пратиоце.

Он Га полаже у раскошни „позлаћено-сребрни“ кивот, и поставља га у саборни Благовештењски храм.

Читав српски народ и сва његова елита очекују чудо од свог новог заштитника: да их брани и одбрани од неверничке инвазије.

А управо те године је Мехмед Освајач успео да сломи отпор бранитеља Цариграда и заувек украде душу Божијег Града …

Приближавала се Апокалипса.

Ипак, српска престоница ће пасти тек неколико година касније, заједно са владарским паром и последњим чуварима немањићког и косовског Завета.

Пре тога су чудотворне мошти Светог Луке пребачене у Босну: у Теочак, а затим у Јајце (где је, за ту прилику, изградјен храм Светог Луке, као гробно место донете светиње).

Стари град - Теочак са црквом

Касније ће „фрањевци“ покушати да кришом пренесу мошти Светог Луке у Дубровник, али ће их на путу пресрести босански великаш који ће за велики износ (а у име последње босанске краљице) мошти Светог Луке предати Млечанима.

Тако је Свети Лука допловио у Венецију, град са највише отетог византијског блага на својим трговима и у својим црквама и палатама.

А нама је остала само ова меланхолична прича и спомен на српске године боравка Светог Христовог Апостола и Јевандјелисте Луке.

И прилика да се сад искрено помолимо великом светитељу Светом Луки, лекару и философу, првом портретисти Пресвете Богородице и великомученику, да се заузме за нас и благонаклоно нас погледа (и заштити потомство оног српског деспота који га је посмртно ослободио из ропства и тако величанствено дочекао).

Драгослав Бокан


Како је изгледало путешествије моштију Светога апостола и евангелисте Луке можете прочитати у научном раду др Леонтија Павловића из 1983. године

Прозни и песнички списи настали у Смедереву 1453-1456. године


 


Веома познат у стручној  литератури је натпис на споменику-стећку из Тутњеваца чија је транскрипција први пут објављена у једном Гласнику Земаљског музеја од 01.07.1889., а други пут у Зборнику средњевијековних натписа БиХ - Књига IV, Марко Вего, Сарајево, 1970., и он се чита:


СHЕ ПОЧHВАЕТb

...АNАNHNb NА СВОЕH ЗЕМЛH А ПО

СТАВH СHГУ В CHNА ДРАГОЂ И БОГДАНb

 

Опширније: Тутњевац - Мишљенац

Архивистички семинар у Епархији зворничко-тузланској завршен је 8. фебруара 2014. године екскурзијом на локалитет „Мраморје“ који се налази у засеоку Јаковљевићи у селу Пипери на Мајевици.

 

Опширније: Архив под ведрим небом 

Градине на Мајевици


   О старим градовима и утврђењима, одвајкада су се, с кољена на кољено до данашњијех дана, испредала разна предања и приче. На планини Мајевици, у близини Лопара и Прибоја постоји седам занимљивих, не истражених локалитета са још занимљивијим називима Градина, Град, Градац, што веома буди знатижељу, јер ти топоними (географски називи мјеста) могу указати на могућност постојања одређених остатака материјалне културе у том подручју.

Опширније: Градине на Мајевици

Некрополу Баљковица чини 13 споменика који су у веома лошем стању. Помјерени, испревртани, прекривени маховином и утонули у земљу. Орјентисани су по правцу Исток-Запад, од лошег материјала и углавном су споменици сљемењаци. На једном преврнутом сљемењаку може се уочити мач као украс на горњој страни.


Фoтоалбум - Клик на фотографију !


 Локација некрополе:


 

Поткатегорије

Добро нам дошли !

  • Gost

Археолошке вијести

Loading feeds...

 

Пријавите се !

Преузмите банер

Мапа