Мраморје

+ NА СВОH ЗbМЛH NА ПЛЕМENHТОH +

Посјете

131661
Данас51
Јуче94
Ове седмице296
Укупно131661

ФБ Мајевички стећци

 

☩ ПОЧЕТИЕ

Писмо фирентинаца краљу Твртку - писано 20.10.1389.

Одговор фирентинаца краљу Твртку, - писано 20.10.1389.

 

„ И ако смо ми још одавно добро знали које из причања које из многобројних писама за ту побједу с више ниспослану вашему величанству, за побједу 15-га прошлог јуна над безумним поношљивцем Муратом који је, завладавши насилно турским царством, помишљао да сатре с лица земље хришћанство и име нашега Спаса и који се нерасудно залетио у крајеве наших држава и послије крвавога боја пао на тако названом Косову гдје бијаше довео небројене тисуће војника и два своја сина – опет нам је не мање славно и врло драго било чути о томе из краљевскога вашег писма. Јер нама, правим хришћанима, шта је могло бити пријатније и славније од гласа о том боју који ће се ва вијек памтити и у којој падоше толике тисуће невјерних Тројанаца с најстрашнијим војводом.
        Благо ономе пољу обљевеном крвљу а обасутом костима, које ће на многе вијекове сачувати вјечни спомен побједе!
       Благо краљевству босанскоме којему би у срећи дано да бије тако славан бој и да задобије тако славну побједу у име Христово!
       Благо и оном дану – славне памети свештеномученика Вита, у који је одржана побједа над тим најгорим врагом.
       Благо по три и по четири пута оној дванаесторици властела који пробивши непријатељске чопоре и камиле у округ свезане, мачем себи отворише пут и дођоше до Муратова шатора!
       А нада све благо ономе који јуначки уби вођа толике силе, сатјеравши му мач у грло и утробу; а благо свјема што као жртве убијенога вођа, над оном ништавом љешином славном мучеништва смрћу живот и крв излише.

Али поврх свију благо вашем величанству и тако даље. „

 

Часна трпеза и средњовјековна некропола у Горњем Забрђу

„Распитивајући даље о реченом ,,Црквишту“ (у Корају) приповједао ми је тутњевачки парох г. Ђорђе Јовановић ово: ,,На Црквишту била је некада црква, која по Божијој провидности побјеже у Србију, али је њена часна трпеза остала у горњем забрђанском гробљу, гдје је и дан данас.

Фото-албум - клик на фотографију изнад!

 

Трпеза је равно избрушена плоча, која има у средини издубљену локвицу. У ту локвицу налије се мрвичак воде, те ју свештеник благосива недјељом, или којом локалном светковином. Благословљеном водицом народ се умива поради здравља. Ако случајно нема свештеника, народ ће се и сам уз ову трпезицу молити.“

*Алија Ћатић, учитељ, Биљешке о Корају и Тутњевцу – Гласник Земаљског музеја 01.04.1901.

 

 

Од четири стећка на гробљу код Трпезе један је био типични средњевијековни надгробни споменика (тип саркофага-сандука шљемењака) и украшен је мотивом двоструке спирале и розетом (данас је споменик доста потонуо у земљу и украси су слабије видљиви). ,,

*Забрђе - монографски приказ,,
поводом 120 година школе (1875.-1995.),
 Мирко Бабић.

vinj001

Натпис са надгробног споменика влашког војводе Владислaва II

У румунском градићу Деалу, налази се манастир са храмом посвећеним Св. Николи који преставља ,,владарски маузолеј“ јер ту почивају многи влашки владари.

 

         Један од занимљивијих надгробних споменика припада влашком војводи Владиславу II на чијем је поклопцу епитаф који је ћирилично исписан црквенословенским језиком.

 

Изглед надгробног поклопца на натписом.

 

 

 

Транскрипција првог дијела натписа:

 

ПРЕСТАВH СѦ IѠ ВЛАДHСЛАВЪ ВОЕВОДЪ ВЪ ЛѢТ ·S·У·3·Г·(МС)ЦА АВГУСТ K, ВЪ ДНЪ И СТВОРИ СИА КАМЕНЪ ВЪ ДНИ IѠ НѢГОЕ ВОЕВОДА (СЪТВО)

 

natpis 1

Први дио натписа.

 

 

 

Транскрипција другог дијела натписа:

 

РH БАРБУЛ БАNЪ H ПРЪВУЛ ДВОРNHК H СЪ БРАТIАМ HХЪ СNОВH НѢГОЕ ВРАѦВСКЪI ПОNЕЖЕ H ВЛАДHСЛАВ ВОЕВОД ПОДHГNУЛ ВЛАСТЕЛH

 

natpis 2

Други дио натписа.

 

 

 

Транслитерација:

 

....ПРЕСТАВИ СЕ ЈОВАН ВЛАДИСЛАВ ВОЈВОДА У ГОДИНИ 6963. (1455.) МЕСЕЦА АВГУСТА У ДАН К (20) САГРАДИ ОВАЈ КАМЕН У ДАНЕ ЈОВАНА НЕАГОЈА

ВОЈВОДЕ, САГРА..

 

..ДИ БАРБУЛ БАН И ПРВУЛ ДВОРНИК И СА БРАЋОМ

ЊИХОВОМ, СИНОВИМА НЕАГОЈА КАРАВЛАШКИМ. БУДУЋИ И ВЛАДИСЛАВ ВОЈВОДА ПОДИЖЕ ВЛАСТЕЛИ.

 

       Манастир Деаулу је познат и по томе што је у њему оштампана прва богослужбена књига у Румунији - Литургијар. А оштампао је јеромонах Макарије који управљао штампаријом Црнојевића (коју је напустио 1496.) а од 1507. До 1512. руководио је првом румунском штампаријом.

 

*Inscriptii de Bisericile Romaniei, N. Iorga, 1905.

 

 vinj002

O средњовјековном православном монаштву и свештенству на подручју данашње Семберије и Мајевице

Хришћанство на овим нашим просторима појављује се током 4-6 вијека када постаје званична религија Римског царства. Тада се почињу градити многе хришћанске базилике, чији остаци о томе свједоче.
Доласком и ОХристовљењем Словена, често су старе базилике обнављане или су на њиховим темељима грађени нови хришћански храмови. Такав случај је и са новопронађеном базиликом у мјесту Мраморак код Осмака, чија је изградања датирана у 4 вијек, а кориштена је све до 18.вијека када је уништена око 1717. Године.
1054. долази до Великог црквеног раскола. Једна црква се дијели на Источну и Западну цркву, а Босна се налази између.
Током средњег вијека већина становништва у Босни као и босански банови и краљеви (осим последње двојице) поштују Источни Богослужбених обред, па их римокатолички свештеници називају шизматицима, јеретицима, манихејцима, патренима. Збоог тога су често у Босну упућиване инквизиторске експедиције.
Много је чињеница и доказа о православном начину живота у средњовијеквној Босни као што су многе повеље, документи,рукописана Јеванђеља и надгробни споменици и манастири који су опстали и до данашњих дана.
На простору данашње Семберије и Мајевице много је материјалних доказа о дјеловању православног монаштва и свештенства у средњем вијеку.
 
Тако нпр. на Мајевици у оквиру данашњег православног гробља засеока Поповићи у Лукавици налази се средњовјековни надгробни споменик са ћириличним натписом којег је писао поп Пилип :
 
....NА СВОH ЗЕМЛH
....А ПЛЕМЕNHТОH
МЬ БЕЛѢГ Г СHNА
.. Ь ПРH....
....А ПHСА
ПHЛHПЬ ПОПЬ
 
,,На својој земљи на племенитој ..м бељег три сина при... ...а писа Пилип поп“
 
Такође у Трњачкој која је засеок Тобута постојао је мрамор, сљемењак са натписом који је писао поп Гојчин.
 
АСЕ ЛЕЖH ....... NА СВОH З(Е)МЛ.(H)ПЛЕМЕN(НТ)ОH (АСЕ)
(ПОСТ)АВHСТА (БHЛ)ѢГЬ СВАСNЬ ........(Н) ТРДОЕ А ТОH ПHСА ГОHVHNЬ ПОПЬ
 
,,Овдје лежи....на својој земљи племенитој овај
Поставише биљег сви синови ...и Трдоје а то писа Гојчин поп“
 
У Бијељини,у темељима Атик џамије, приликом њеног обнављања пронађено је на десетине споменика са ћириличним натписима, један од њих је писао поп Богела Кучевац. Натпис гласи:
 
+ СЕ ПОСТАВH БHЛѢ
ГЬ ДРАГОСАВЬ БО
ЛЕСАЛHКЬ БЛАКА
NHNЬ СВОHМH СHNHМ(H)
.............................
(А УМРЕ У
Т)УЖДЕH ЗЕМЛH А П
HСА ПОПЬ БОГЕЛА
КУЧЕВЬЦЬ
 
,,+Ту постави белег Драгосав Болесалић Блаћанин са својим синовима
а погибе у туђој земљи а писа поп Богела Кучевац“
 
Такође у Бијељини је пронађен споменик Белосава Лучића који је сахрањен у својој цркви племенитој. Обично се ктитори неке цркве сахрањују у самом храму, вјероватно је то и Белослав био. Натпис је сљедећи:
 
+А СЕ ЛЕЖH БѢ
ЛОСАВЬ ЛУ
ЧHЧЬ У СВОЕ
ЦРЬКВЕ ПЛЕ
МЕNHТЕ
ПОСТ
АВHШЕ
КАМЕ
NЬ СHNО
ВЕ С(ЕУ)
 
,,+А ту лежи Белослав Лућчић у својој цркви племенитој
Поставише камен синови њему“
 
Сљедећи натписи из Бијељине помињу упокојене монахе из већег монашког братства које је обитавало и вршило своје дужности на простору данашње Семберије у неком манастиру који је највјероватније уништен турском окуацијом, а од његових остатака прављени неки објекти, чиме су уништени и најмањи трaгови постојања.
 
Натпис на споменику Теоприла:
 
+ Ѣ СЕ (ЛЕ)ЖИ Р(АБ)Ь ТЕОПР(И)Л
 
,,А ту лежи раб Теоприл“
 
Натпис на споменику монаха Георгија у миру званог Драгослав,,Богописац“
 
(+А СЕ Л)Е(Ж)H РАБЬ Б
(ОЖH) ГЕОРГѤ А ЗО
ВОМЬ ДРАГСЛАВЬ БГЬ
(..)САЦЬ ПО(СТАВHШЕ КА)М ..(..)
(H H ПОЛО)ЖHШЕ ВЬ
(ПАМ)ЕТЬ ПЕТ
СЬN(H)
 
,,+А ту лежи раб Божији Георгије а званог Драгослав Богописац
Поставише камен и положише у (пам)ет пет синова
 
Натпис на надгробном споменику Георгија у миру званог Добрихнића племенитог Кнежанина:
(+СЕ ЛЕЖH ГЕОРЬГHЕ А ЗОВОМЬ
(……………..) ДОБРHХNHЧЬ
(ПЛ)ЕМЕNHТH КNЕЖАNHNЬ
СЕ ПОСТАВH(ШЕ)
:Д: СHNH ХР(АБАК…)
 
,,+Се лежи Георгије звани ………… Добрихнић племенити Кнежанин
Се поставише четири сина Храбак……“
 
Надгробни натпис Радина званог Мјерак Видјеновић:
 
+СЕ ЛЕЖH Р(АД)HNЬ А ЗОВОМ
Ь МѢРАК B(H)ДѢNОВHЧЬ
А ПОСТАВH СЬ БРАТЬ ЕГОВЬ
ДРАГЬЧHN(Ь)
 
,,+Ту лежи Радин звани Мјерак Видјеновић а постави га брат његови Драгчин“
 
Надгробни споменик с натписом Миока:
 
(+А СЕ ЛЕЖHИ РАБЬ . Б(О)ЖH М(….)
(А ЗОВОМЬ) МHѠКѠ .Г.
(СHОNВЕ ПОСТАВHШЕ) КАМЕNЬ NА NЕ
 
,,+А ту лежи раб Божији М…. А звани Миоко .три сина поставише камен на њега“
 
Трагови монашког живота и манастира постоје и на Мајевици, када су у Рожњу пронађени темељи средњовјековног православног храма са гробницом у којој су пронађени мошти тројице монаха.
На жалост њихова имена нису записана. Данас је ту обновљен храм посвећен Светом пророку Јеремији.
 
Завршавам са ријечима протојереја Светислава Давидовића:
 
,,Вријеме је већ једном, да се скине са средњовјековне српско-православне ,,босанске“ цркве тендециозно набачена љага богумилства и патеренства, која се неистина, на жалост, и сада предаје у историји ђацима наших школа.“
 
*Ћ. Трухелка – Натписи из сјеверне и источне Босне, ГЗМ, 1895.
*Ш. Бешлагић –Наше старине XII Сарајево, 1969.
*М. Бабић, Г. Томовић – Старосрпски натписи из Бијељине, Београд, 2004.
* Прото Светислав Давидовић - Српска православна црква у БиХ
од 960. до 1930. године, Нови Сад, 1998.
 
vinjeta5

Ћирилични натпис Весеока Голубовића

1895. године Топмо Драгичевић шаље извјештај Ћири Трухелки у Сарајево да је у Снијежници код Теочака на Мајевици, покрај куће Ибре Хоџића обишао средњовијековну  некрополу од којих је један споменик, облика саркофага са оштећеним натписом који гласи:

 

 

ЛЕЖЕ В

ГОЛУБОВHЋЬ

ЕСЕОКО NА СВО

ѠH ЗЕМЛH ПЛ

ЕМЕNHТОH ПО

СТАВH NЕГОВH СЕДАМЬ

СHNОВЬ NА NЕМЬ БHЛHГЬ

 

Овдје лежи В.... Голубовић .....есеоко на свој земљи на племенитој постави његових седам синова на њему билиг.

 

 

veseokogolubovic

Слика 1. Ћиро Трухлека - Гласник Земаљског музеја 

 

 

1922. године о овој некрополи и натпису пише и др Ристо Јеремић само што те године видимо да је некропола опасана оградом и да се налази у оквиру муслиманског гробља

 

......,,У општини Теочаку, у којој живе сами Муслимани, има једна махала по имени ,,Крст“ ,којој припада воденица ,,Калуђерица“ са две њиве ,,Калуђерице“ на реци Растошници и једна страна коју зову ,,Челиње“. По целом Теочаку има мноштво стародревних липа и подивљале лозе.

       У селу Снијежници те општине има у огради муслиманског гробља осам средњовековних стећака. Пре 27 година је нађен запис на једноме под којим је лежао Весеоко Голубовић.“....

 

1970. године споменик је фотографисао и објавио у свом раду ,,Зборник средњовијековних натписа БиХ“ Марко Вего

 

mvego 1

Слика 2. М. Вего - Зборник средњовијековних натписа БиХ

 

              Прије неко вријеме на званичној страници ,,Завода за заштиту и кориштење културно-историјског и природног насљеђа Тузланског кантона" – bastina.ba објављена је фотографија горе поменутог споменика узиданог у ограду гробља на коме је јасно уочљив ћирилични натпис са стране споменика. Предњи дио натписа је вјероватно трајно уништен.

 

bastinaba2

 

Слика 3. Фотографија са странице Завода за заштиту и кориштење културно-историјског и природног насљеђа ТК

 

vinjeta5

Добро нам дошли !

  • Gost

Археолошке вијести

Loading feeds...

Пријавите се !

Интерактивна мапа

 

sara01

 

mramorjemapa

 

sara01