Мраморје

+ NА СВОH ЗbМЛH NА ПЛЕМENHТОH +

Посјете

097872
Данас20
Јуче53
Ове седмице278
Укупно97872

ФБ Мајевички стећци

 

☩ ПОЧЕТИЕ

Дјело мајевичких мајстора

Стећак са натписом из Међеђе код Градачца

 

Ш. Бешлагић, Чланци и грађа за културну историју источне Босне, 1975

 

 

 

 

Љиљан - Благовјести

Апостол и Јеванђелист Лука, љекар и исцјељитељ био је и најчувенији иконописац у историји Хришћанстава. За свога земног живота насликао је преко седамдесет икона.

Једна од њих иконописана руком овог Христовог ученика, налази се на острву Тинос, посвећена је Благовестима Прeсевете Богородице и завјетно je мјесто ходочашћа  ка  коме хрле милиони верујућих Грка.

На икони Благовести, Велика радост - приказан је Архангел Гаврило како приноси Богородици бијели љиљан, симбол чистоте и благости. Икона је смјештена на трон, опточена је сребром и драгим камењем и симболично украшена и окружена великим бројем цвјетова бијелог љиљана.


Чудотворна икона Благовести

- испод, њена репродукција -:

 

И многи средњовјековни умјетници попут Леонарда да Винчија су Благовјести имали за тему на својим умјетничким дјелима:

 

 


 

Рашчишћавање некрополе на Гранчареву

Данас је у организацији Задужбине кнез Мирослав Хумски и Мјесне заједнице организована акција чишћења средњевјековне некрополе на подручју села Гранчарево, која лежи на Варином бријегу. У оквиру некрополе постоје остаци цркве Свете великомученице Варваре. Ријеч је о једној од највећих сачуваних некропола на територији општине Требиње. Циљ акције је да се рашчишћавањем омогући приступ овој локацији која датира из петнаестог вијека и видно је везана за традицију православног живља на овом подручју. "Очишћен је значајан дио овог старог гробља у коме су доминантни споменици типа сандука и плоча, на којима су најчешће представе мача, и доминантно - крста", објаснио је Горан Комар, који је водио данашњу акцију.

 

 

 

 

Прилог преузет са странице: http://ћирилица-требиње.срб/node/334

 

Стара босанска властела у данашњој топономастици

 

У своме научном раду из 1922. ,,Стара босанска властела у данашњој топономастици“, аутор Владислав Скарић покушавајући да из писаних докумената веже имена одређених српских властелинина и њихових баштина, спомиње на крају текста и неколико имена уклесаних на мраморју (стећцима):

       ,,На једном мрамору у Калесији у зворничком котару спомиње се, да је на мртвога сјекао камен Милутин Кобловић у Годуши70. Не знам, је ли овај Милутин био какав мајстор, који је баш својом руком сјекао камен, или је он само дао заповјед, да се камен сијече о његову трошку, па о томе вјероватно и он био неки властелин. Вјероватније ми се чини, да је он био онај, који сијече камен, јер се поред њега спомиње у натпису други човјек, који је ударио натпис, па се ваљда овај бринуо о сјечењу камена. Годуш (ген. Годуши), која се спомиње у натпису, данас је село у зворничком котару, далеко од Калесије за 9 – 10 км. на сјеверо-источну страну. Узгред ћу споменути, да на другом крају Босне има село Каблови у котару Котор-Варош, које се у 14. вијеку звало Кабли71, а именом сјећа на породицу овога Милутина Кобловића.

     У сеоској опћ. Прибој – Пељаве у истом котару укопан је Драгоје Јунотић Тупковић, племенити Свибничанин72. У Босни данас нема никаква села Свибница, али имају села Српски и Турски Тупковићи у тузланском котару. У данашњој Србији има неколико села са именом Сибница, од којих је најближе Босни оно у опћ. закупској среза Груже, у крагујевачком округу. Да овај Драгоје није пореклом отуда?

   У истом селу је и гроб Радмила Брајковића, унука Бољерадова73. На Бољерада, дједа Радмилова, сјећа данашње село Бољорадина у опћ. Слатини у фочанском котару.

   Село Бановићи у тузланском котару носи презиме Божићка Бановића74, којије сахрањен ту у селу.

Рогатичко село Опрашићи још и сад носи име породице војводе Радивоја Опрашића75, који је, како стоји на једном гробном натпису у истом селу, ту закопан.

У херцеговој цркви код Горажда је укопан кнез Радивој Ширинић76. Десетак километара на југо-западу страну од цркве лежи село Ширинићи у опћ. Вранићима у фочанском котару.“

70Љ. Стојановић. Записи бр. 4733.

71Thalloczy, op. cit. стр. 410.

72Стојановић, Записи бр. 4739.

73и 74 Исти, 4740., 4737.

75и76 Стојановић, Записи, 4770., 4766., 4835 до 4837.

 

 

 

 

Нови древноћирилични фонт

Древноћирилични фонт – Никола Драгољевић

       Овај фонт за Ваш рачунар, представља генерисан ,,рукопис,, односно генерисана уклесана ћирилична слова која чине натпис на средњовјековном надгробном споменику који се налази у православном гробљу Бркићи код Дубнице у близини Калесије.

   Фонт је назван по Николи Драгољевичу ,дијаку тј. по ономе ко је писао и осмислио текст, а чије се име и помиње у натпису.

   Овај средњовјековни натпис је један од најјаснијих са много податка који нам откривају коме је намјењен, ко је поставио споменик, а ко и гдје је писао .

 

Натпис са споменика - ГЗМ, 01.04.1891.

 

Распоред слова на тастатури

 

 Прузмите фонт кликомна фотографију изнад!

 

 

 

Добро нам дошли !

  • Gost

Археолошке вијести

Loading feeds...

Пријавите се !

Преузмите банер

Мапа