Мраморје

+ NА СВОH ЗbМЛH NА ПЛЕМENHТОH +

Посјете

110406
Данас71
Јуче91
Ове седмице307
Укупно110406

ФБ Мајевички стећци

 

☩ ПОЧЕТИЕ

На Радану и Kопаонику нађени остаци импозантних грађевина из далеке прошлости

Прилог са ПРВА ТВ
 
 001
 
 
 
005
 
006


Археолози из Београда И Прокупља на неприступачном теренима планина Радан и Kопаоник пронашли су остатке импозантних грађевина из далеке прошлости. Неки од налаза су велика мистерија – али зна се да је област око Kуршумлије у древним временима била веома значајна.

 

 

 

 

 

vinjeta1

Дубровник поновљен, Јакета Палмотић, 1667.

       Палмотић Дионорић, Јакета (Јаков), угледни дубровачки властелин и дипломата. Дубровачка Република неколико га је пута слала у Цариград (1657–59., 1665., 1666), гдје се затекао и 1667., у доба великог земљотреса у родном граду, у којем су му страдали жена и дјеца. На вијест о потресу вратио се у Дубровник.

Аутор је двају дјела. Трагедије Дидоне, мелодраме у три чина, која је приказана у Дубровнику 1646.

 

 

    У епу Дубровник поновљен, којему је двадесето пјевање остало недовршено, тематизира догађаје везане за земљотрес, те описује захтјевну поклисарску мисију на Порту након великога потреса. Премда је писан у 3. лицу, еп обилује аутобиографским елементима и дионицама мемоарске и путописне нарави, које се испреплећу с описом историјских догађаја и фикционалним епизодама. Еп је дијелом настао по узору на Т. Тасса и И. Гундулића. Оба је дјела за штампу приредио Стијепо Скурла и објавио 1878. у Дубровнику.

 

       Нарочито нам пажњу привалчи IX пјевање у коме су опјевани наши крајеви, светиње и краљеви :

 

 

 

 

Хрисовуље Влада Тепеша III

        Хрисовуље Влада Тепеша од 1457 до 1461. међу њима и двије писане  Хиландарским манастирима  :

 

 

Такође овдје можете прочитати и тескт о експедицији Влада Тепеша и Вука Гргуревић Бранковића у Босни:

 

 

 

 

 

 

Први опис стећака и прва позната транслитерација ћириличних натписа

Путопис кроз Босну, Србију, Бугарску и Румелију

(Бенедикт Курипешић, 1530.)

 

     У петак, 16 септембра, полазећи из Грачанице, путовасмо доста дуго брдом Медеником, док не дођошмо до неких великих камених гробова. Одатле се упутисмо према Зеленом Пазару или Рогатици, турској варошици, и ту преноћисмо.

     На узвишици (којом данас нисмо ишли) има пет врло великих камених гробова. Не само ми, него и сами Турци чуђаху се како је тих пет великих каменова, четвртасто истесаних, изнешено на ову главицу. Ту лежи војвода Радослав Павловић, који је некад владао у тој земљи, његова жена, један син, његов брат и вјерни му слуга (дворјанин). На великом надгробном камену је истесан на српском језику и српским писменима напис са овим мислима:

,,Ја војвода Радослав Павловић, господар и кнез ове земље, лежим овдје у овом гробу. Док живљах, не могаше ме турски цар никојим јунаштвом, ни каквим даровима, па ни борбом, ни великом силом за моје земље ни потиснути нити побиједити; још мање сам мислио да се одрекнем своје вјере. Бог ми је дао да сам много пута побиједио Турке. Хвала Богу и слава што вазда вјеровах и што своју земљу остављам још у хришћанској вјери.“

     Затим близу поменутог великог гроба, а на другом мјесту, налази с едруги надгробни камен, али друкчијег облика и не толико велик. Ту лежи вјерни слуга реченога војводе, који је био вјеран витез. О његовим јуначким дјелима још много пјевају Бошњаци и Хрвати. На камену је истесан крст и натпис на српском језику и српским словима:

,,Војводо Павловићу, господару мој, тебе љубљах за свога живота, вјерном службом служах твојој глави. Сада лежим мртав под твојим ногама, јер хоћу и у земљи да сам ти вјеран слуга. То си заслужио, славни јуначки кнеже, јер је твој мач за вјеру хришћанску посјекао многог Турчина“.

 

 

 

 

 

Добро нам дошли !

  • Gost

Археолошке вијести

Loading feeds...

Пријавите се !

Преузмите банер

Мапа