-
Семир – старосрпско народно име?
У часопису ,,Трибуниа“ из 1984. године објављен је чланак Мр Томислава Анђелића ,,Два нова натписа на стећцима у Доњем Лукавцу код Невесиња“ који детаљно описује археолошко истраживање локалитета Вал, Доњи Лукавац код Невесиња. Испод самог узвишења Вал, налази се локалитет Главица на коме се налази активно православно гробље. Међу савременим споменицима налазе се два старосрпска споменика са ћириличним натписима орјентисаних исток – запад. На једном споменику је читљив натпис који гласи: АСЕ ЛЕЖИ ЈЕГ ОМИР ДОБ РИЕВИЋ ЗБРАТОМ СЕМИРОМ На другом споменику оштећен, али такође читљив натпис: АСЕ ЛЕЖИ СЕМИР ДОБРИЕВИЋ Из ових епитафа видимо да су ту сахрањена два брата Јегомир и Семир Добријевић. Јасно је и да су…
-
Старосрпска некропола Змајевац, село Стрмице – Шековићи
Захваљујући г-дину Предрагу Митрићу, коме овом приликом захављујем, предстваљам Вам старосрпску некрополу Змајевац, која се налази у близини села Стрмице код Шековића. Ш. Бешлагић је описивао двије некрополе у близини села Стрмице, али по опису и броју споменика ни једна не одговара овој, па би ово могло бити прво предтављање јавности некрополе Змајевац. Некроплу чини десетак, средњовјековних надгробних споменика, у главном сљемењака, лијепо обрађених од којих је неколико и украшено мотивима спирала, розета, епископским штапом. Натписи нису примјећени.
-
Богородица
У књизи ,,Стећци – култура и умјетност“, Шефик Бешлагић је на једном споменику некрополе Рајков камен код Невесиња, регистровао, како он пише ,,антропоморфни крст“. По свему судећи у питању је представа Богородице са жезлима у које држи у обије руке које су раширене. Богородица представља са једним жезлом у десној руци, сфером у лијевој руци и малим Христом између. Остаје питање шта нам је клесар поручио? Неколико примјера савремених икона Богородице са жезлом:
-
Новопронађени натпис – Дворине код Аранђеловац
Приликом археолошких истраживања на локалитету Дворине код Аранђеловца, пронађен је старосрпски споменик са сљедећим епитафом: + АСЕ ЛЕЖH ТHСАВЬ БОЛHКЬ ЧЛВКЬ ЛАЗАРЕВЬ ,,Овдје лежи Б(В)ратисав Болић човјек Лазарев“ Детаљније о проналаску овог веома значајног натписа погледајте у овој емисији:
-
Виртуелна (х)историја Босне– примјери
Овај тескт или боље рећи Упозорење је осврт на два примјера која доприносе искривљеној слици проучавања историје средњовјековне Босне. Многи са намјером, а има и оних који из свог не знања шире и дијеле, без напомене, текстове средњовјековних натписа – епитафа и повеља који никада нису написани. Такав случај је и са збирком ,,Облици босанских душа“ аутора Ненада Азијуса Тановића, издане 2006. године у Сарајеву. У овој збирци налази се 48 епитафа који су плод Ненадове маште, а како пише на страници Младинске књиге – издавача: ,, Bosanskohercegovačku javnost je nenamjerno zbunio ili zaveo sa svojim “epitafima” koji su do te mjere izgledali uvjerljivo da su čak i neki ugledni…
-
Поновно читање епитафа Цвијетка Драгишића
Ново читање епитафа Цвијетка Драгишића
-
Еденски (Едемски) врт, праотац Адам и прамајка Ева
На старосрпском надгробном споменику Цвијетка Драгишића, са некрополе Симијове код Билеће, а који се данас налази испред Земаљског музеја у Сарајеву, са једне стране овога високог крста налази се сцена Еденског (Едемског) врта. Детаљније о натпису Цвијетка Драгишића на овом линку Поновно читање епитафа Цвијетка Драгишића
-
Концерт на гробљу – Скрнављење средњовјековне некрополе Радимља
На једном средњовјековном надгробном споменику уклесан је ћирилични натпис који гласи: ,,ЖАЛИТЕ МЕ И НЕ ПОПИРИТЕ НОГАМА“ и баш то што је у овом епитафу наглашено да се не чини учинише на средњовјековном гробљу Радимља учесници и публика ,,фестивала Слово Горчина“ – чији је почасни предсједник управног одбора, унук Мехмедалије Мака Диздара, Горчин Диздар. Горчин, чланови управног одбора, учесници и публика добро занају да је Радимља гробље и да је то смишљено урађено из неког њима добро познатог разлога. Само замислите, да сутра, екипа ,,Слова Горчина“ организује ,,фестивал“ на неком мезарју или православном и католичком гробљу како би се то назвало другачије него скрнављење. Нису узалуд наши преци урезивали реченицу…
-
Мраморје у Тршићу
Испред Музеја језика и писма у Тршићу, налази се девет постављених старосрпских надгробних споменика. Споменици су пренешени са својих првобитних локација из околних села. Неки од њих су украшени, виновом лозом – грожђем, а један споменик пренешен из села Брасине је са уклесаним ћириличким епитафом који гласи: + А СЕ ЛЕЖH РАДHША ПРИБЬЧHЧЬ УN УКЬ NѢГОСЛАВЛЬ ВЕТѢШАNHNЬ Овдје лежи Радиша Прибчић, унук Његослава, Вјетјешанин Споменик је датиран у крај ХIV вијека и почетак ХV* *Емина Зечевић, Мраморје – стећци у западној Србији, Београд 2005.
-
Хвалов зборник
Хвалов зборник или Зборник крстјана Хвала је средњовјековна рукописна књига из Босне, коју је написао крстјанин Хвал по угледу на старе кодексe Охридске Архиепископије за херцега сплитског и војводу босанског, Хрвоја Вукчића Хрватинића 1404. године. Данас се ова књига чува у Универзитетској библиотеци у Болоњи у Италији, под шифром MS 3575B, а библиотеци га је поклонио папа Бенедикт XIV. Извор документа: Biblioteca Universitaria di Bologna
