-
Граб – Камене столице
Граб је село у околини Ђубушког, удаљено од општинског центра око 8 км на западну и нешто сјеверозападну страну. Може му се доћи асфалтном цестом од Љубушког преко Витине или, с друге стране, преко Вашаровића и Лисица. Непун км југозападно од засеока Ромањска налази се кршевито пространо узвишење Висока, којему се долази са пута Ромањска-Горица. Напомињем да се у Љетопису попа Дукљанина споминље жупа Велице (Вељачи), као дио Хумске Земље у средњем току ријеке Требижата, са средњовјековним утврђеним градом Висока, као центром жупе. М. Вего мисли да је тај град управо наша Висока у околини села Граб. На овоме граду Висока М. Вего ље запазио „жупанијску столицу” у живцу камену…
-
Горњи Турани – Камене столице
Турани су село на планинској висоравни, на падинама брда Љељена, удаљено од Требиња, као општинског центра, око 11 км зрачне линије на сјеверозападну страну. Дијели се на Горње и Доње Туране. У Доњим Туранима се налази рушевна стара православна црква Св. Сћепан, вјероватно из XVI в. и уз њу гробље на коме је запажена и крстача са натписом босанчицом из XVI в., а на Љељенаку, изнад Горњих Турана, евидентиран је локалитет Црквина, на коме су примијећени остаци темеља и зида некадашње старе цркве. На локалитету Врт, између Аговине и Влаке у Горњим Туранима 1959. год. Стеван Kијац, наивни кипар и препаратор Завичајног музеја у Требињу, пронашао је камену столицу- Само…
-
Кључ – Камене столице
Kључ је један од најважниијх и најпознатијих утврђених градова у Херцеговини. Налаза се изнад Цемице, удаљен од Гацка, данашњег општинског центра, око 9 км зрачне линије на југозападну страну. Изгледа да га је крајем XIV в. подигао велики војвода Сандаљ Хранић, који је у њему често боравио. Један од главних задатака града је био у томе да контролише трговину што се одвијала најважнијим херцеговачким друмом који је спајао Дубровник и Фочу- Сандаљ је ту 1410. год. издао повељу о продаји Млечићима далматинске Островице. Године 1426. Kључ се спомиње као пријестоница војводе Сандаља. Kључ је имао своје подграђе — Подкључ, односно Цемицу, које се од караванске станице убрзо развило у трг…
-
Ошанићи – Камене столице
Село Ошанићи лежи на благо косом земљишту изнад и Сјеверно од Видовог поља, а од Стоца, као општинског центра, удаљено је око 2,5 км на сјеверозападну страну. Око 2 км сјеверозападно издиже се Градина, на којој се налазе остаци монументалног илирско-грчког насеља, које се већ више од 20 година археолошки истражује111. Уврх села је православна црква Св. Петра, која је у XIX в. подигнута на темељима старе цркве, задужбине влашке породице Милорадовића Храбрена из XВ в. Пред црквом су 2 надгробне плоче. На једној од њих је натпис босанчицом, у коме се спомиње Радосав Храбрен, а на другој је рељефна представа човјека-мушкарца са мачен и луком. У ближим оркве је…
-
Косор – Камене столице
Косор је мање село, које се налази недалеко десне обале ријеке Буне, лијеве притоке Неретве, а од варошице Благај је удаљено око 1,5 км на југозападну страну. Спада у подручје општине Мостар. На кршевитом брду изнад Благаја и извора Буне издижу се рушевине средњовјековног града Блага’ја, у народу познатог под именом Стјепанграда. Град Благај је подигнут у XIV в. Имао је своје куле, бедеме, обор, палачу, чатрњу, ризницу, тамницу и тајни излаз. То је главни град у Хуму и Херцеговини, омиљена престоница великог босанског војводе Сандаља Хранића и резиденција Херцега Стјепана, у којој је он најчешће и најдуже боравио, гдје су примани посланици и издаване повеље, Спомиње се у све…
-
Брајичин Лаз – Камене столице
У прилогу о каменој столици у Јасенику и о старијем култном мјесту — цркви у Јасенику код Гацка З. Кајмаковић је навео да се камена столица налази још и у Брајчин-Лазу у Изгорској Вали, али о њој није дао никакве подробније податке. Брајчин Лаз је мање насеље недалеко изворишта Сутјеске коље је од Гацка удаљено око 12 км зрачне линије на сјевероисточну страну. Одмах изнад сеоских кућа је зараван на којој је била камена столица, по изгледу слична оној у Јасенику, коју је један од синова Николе Вуковића 1948- год. порушио. У близини столице је била и једна крстача, која је такођер уништена. У селу се прича да ‘је то…
-
Јасеник – Камене столице
Јасеник је село коље је од Гацка, као општниског центра, удаљено око 6 км зрачне линије на источну страну. На локалитету Гај, на западној страни села, З. Кајмаковић је нашао темеље и скромне остатке православне цркве од сухозида, без крова, из XV в. и старо, као и савремено, гробље око ње100. На преосталом стубу часне трпезе били су украси повијене лозице са тролистовима, тордираног ужета и аркада, а на довратницима јужног зида цркве украс повијене лозице са тролистовима. Међу старијим надгробницима била је и једна крстача са ћирилским натписом из XVII в. дмах јужно од старе цркве Кајмаковић је нашао покретну камену столицу са наслоном за леђа. Камен од кога…
-
Зови До – Камене столице
Зови До је село са више заселака, удаљено од Невесиња, као општинског центра, око 13 км на југоисточну страну. На локалитету Запости, брду које се издиже западно од засеока Кула, налазе се остаци средњовјековног утврђеног града. Име овога града још није утврђено. Околни становници га зову Херцегов град, а у стручној литератури је изражена претпоставка да би то могао бити Медведград или Саслон, који су споменути у познатим повељама из 1444, односно 1454. год., али који још нису убицирани. М. Динић мисли да је град Медвјед могао бити негдје између Кључа и Благаја, односно између Вратара на Сутјесци и Мораче, а за Саслон (Заслон) претпоставља да је био негдје у…
-
Фојница код Гацка – Камене столице
Код Херцегова врела, покрај цесте Гацко—Невесиње, а око 2 км далеко од села Фојнице (око 2 км јужно од села Сливија), у општини Гацко, нар лажи се камена столица. Биљешку о овој столици оставио нам је Иван Шешељ још 1891. год. Том приликом он је рекао да је на тој „сћемлији” само Херцег Шћепан сједио. Мало иза тога ту је столицу видио и Торно Братић. Он је рекао да се на столици налази рељеф „сабље”, да је она (столица) окрњена и у земљу зарасла, али да се памти да је имала и исклесан дио за ноге. Осим тога је рекао да је врело некада било лијепо ограђено каменим плочама, затим…
-
Клек – Камене столице
Село Клек се налази на подручју које се у средњем вијеку звало Рарна (слив ријеке Раме), а од Прозора, као садашњег општинског центра, удаљено је око 10 км зрачне линије на југоисточну страну. На локалитету Шакићевина, у природном кречњачком куку, М. Филиповић је између 1931- и 1935. год. запазио исклесану столицу са сједиштем, наслоном за леђа и са степеницама за приступ, који локалитет сељани називају именом Банов сто или Краљев столац. Филиповић је навео да се на оближњем локалитету Главичици налазе стећци и да је у близини, према народном предању, била црква. Он је споменуо и недалеки локалитет Рудно са око 80 стећака. Сматра да је столица у Клеку припадала…
