Мраморје

+ NА СВОH ЗbМЛH NА ПЛЕМENHТОH +

Посјете

112293
Данас19
Јуче127
Ове седмице244
Укупно112293

ФБ Мајевички стећци

 

☩ ПОЧЕТИЕ

Да ли су босанци у XVII вијеку знали за богомиле

Цветко Ђ. Поповић, ГЗМ, 1957.

 

Мањи прилози за питање богумила у Босни

и

Песник Kаимија није написао реч »богумили«

 

Сарајевски песник Хасан Kаимија из XVII века има међу својим поетским саставима и песму пушењу дувана. Ова је песма први пут објављена 1912. године у редакцији С. Kемуре и др В. Ћоровића [1]). Песма није на себе скренула неку нарочиту пажњу све до наших дана, када је један њен стих др А. Соловјев у својим радовима почео наводити као јак домаћи аргуменат за своју тезу о богумилству средњoвековне босанске цркве[2]). Тако он каже: »После Рикота и Kаимије немамо више аутентичних (подвукао Цв. П.) података о богомилима«. Kако Рикот не говори о богомилима него о »потурима«, а које др Соловјев идентификује са богумилима, онда уствари Kаи- мијин стих остаје као једини аутентични податак који је др Соловјев могао навести о спомену богумила у Босни. Стога је потребно испитати аутентичност и докумен¬тарну вредност тога стиха.

Kаимијина песма о дувану писана је арапском азбуком али на нашем језику (сем понеких речи). Строфу у којој је поменути стих С. Kемура је овако прочитао:

И ми смо га пили

И у смраду били,

Kао Богумили.

Останте се тутуна.

Читајући наведене радове др А. Соловјева заинтересовао сам се за ову строфу у којој се помињу »богумили«. На основу познатих историских чињеница и садржине саме песме, ја сам оспорио правилност читања речи »богумили«[1] [2] [3]). ). Моје тумачење покушао је побити Мухамед Хаџијахић доста површним и неодрживим аргументима, што сам врло лако и, мислим, убедљиво побио*). У овој полемици учествовао је и С. М. Траљић, научни сарадник из Загреба. Усвајајући потпуно моје читање одн. тумачење, он између осталог вели: »Сто се Босне тиче, једно је непобитно: да се у домаћим изворима (на босанском територију) нигдје не спомиње име богумила« и даље: »Па ни у оријенталним споменицима који се тичу Босне, не налазимо спомена богумилском имену. Одакле би према томе Kаимија могао уопће познавати богумиле? Он јамачно за њих није никад ни чуо, а камоли да би знао штогод више о њима«5).

У току овог објашњавања утврдило се да је Kемура у овом стиху погрешно прочитао још једну реч. Сасвим лепо и читко написану реч »тако« он је прочитао »као«. И док се са читањем »као Богумили« још и могло некако оперисати, макар и натегнуто и изве- штачено, са »тако Богумили« то је искључено, јер је језички неправилно, а логички бесмислено.

 

Наиме, када се наместо »као Богумили« прочита »тако Богу мили« имамо потпуно природни смисао стиха у складу са целокупном садржином песме. Међутим, са¬свим изненада и неочекивано добио сам потврду за своје тумачење, којом је, по моме мишљењу, ствар и коначно решена.

Захваљујући г. Дервишу Kоркуту, кустосу Музеја града Сарајева, дознао сам за једну другу верзију Kаимијине песме о дувану. У Архиву града Сарајева има рукописна збирка (меџмуа) приватних забележака које је писао Фиракија мула-Мустафа Са¬рајлија. Kњига је нека врста хронике у коју је власник уписивао разне догађаје општег и приватног карактера. Писана је првих година XIX века (1802—1830).

 

 

Kаимијина песма о дувану записана је на сада привремено оловком обележеној страни 32б под насловом: Habis tutunum zemmi bosanca diliyle, што значи: Kуђење поганог дувана на босанском језику. — Ако текст ове песме упоредимо са оним раније објављеним од Kемуре и Чоровића, наћи ћемо готово у свакој строфи мања или већа отступања. Највећа и свакако најзначајнија разлика је у броју строфа. Сад се види да Kаимијина песма у издању Kемура — Ћоровић није ћела, јер има свега 17 строфа. За њу редактори кажу да су је нашли записану као додатак у Codex-u Murebi isshar, писаном 1688 године. . У Фиракијиној меџмуи ова песма има двадесет и по строфа. Од строфа којих нема код K.—Ћ. једна долази после њихове десете, а две и по су на крају песме. Последња строфа, одн. пола строфе, има свега два стиха, али то није недо¬вршена строфа, што би се могло помислити с обзиром да све остале имају по четири стиха. Да је песник са ова два стиха заиста и завршио песму, види се из додатих речи са стране ових стихова: у почетку првог стиха са стране је написано »temmet«, што значи свршено, а на крају другог стиха са стране стоји »tamam«, тј. готово. Према томе, не може бити сумње да је песник овом полустрофом завршио песму, те је она овде дата у целини. Тиме је њена вредност за наше питање већа, иако је по запису млађа од оне прве непотпуне.

Доносим обе верзије критичне строфе:

 

 У издању Kемура — Ћоровић

                        Код Фиракије                    
И ми смо га пили
И у смраду били,
Kао Богумили.
Останте се тутуна.
И ми смо га пили
И ју (сиц) јаду били
Тако Богу мили
Останте се тутуна

 

pjesma

Факсимил 14 строфе (у средини) Камијине песме о дувану у Фиракијиној меџмуи

 

Из приложеног факсимила јасно се види (односне речи сам подвукао) да код Фира- кије између речи »Богу«5 »мили« постоји уочљив размак који их несумњиво дели у две речи.


Сматрам да је овим питање правилног читања рећи »Богу мили« коначно решено и свако даље инсистирање на Kемурином читању било би само вештачко натезање без икакве реалне подлоге. Kаимијина песма у Фиракијиној меџмуи доказује да је Kе- мура услед незнатног размака између речи односни стих погрешно прочитао.

Тако се потврдило да Kаамија заиста није написао реч »богумили«, а, колико се засада зна, она у Босни уопште није била позната све док је крајем XIX века нису школовани људи увели у њену историју. То потврђују и многобројни извештаји папских изасланика као и викара босанске фрањевачке викарије папи од XVI века па даље, који нигде ни једном речју не спомињу ма шта о богумилима у Босни, иако говоре о разним верским противницима.

 


 

 1) Scheich Seifudin ef. Kemura und Dr. Vladimir Ćorović, Serbokroati- sche Dichtungen bosnischer Moslims — Zur Kunde der Balkanhalbinsel II, Heft 2 — Sarajevo, 1912.

                2) A. Соловјев, Нестанак богомила и исламизација у Босни— Годишњак Истор. друштва БиХ, Год. I, стр. 70 — Сарајево, 1949; Сведочанства православних извора o богумилству на Балкану — Годишњак Истор. друштвa БиХ, Год. V, стр. 22 — Сарајевоo, 1953.

  3) Цв. Ђ. Поповић, Да ли су Босанци у XVII веку занли за богмиле — Живот, св. 3 — Сарајево, 1952.

                   4) Види: Живот, св. 5 и св. 7 — Сарајево,

                5) С. М. Траљић, Да ли су Босанци у XVII вијеку знали за богомиле — Хисторијски зборник, год. V, бр. 3-4, стр. 409-410 – Загреб, 1952.

 

 Сеид Мустафа Траљић,

Да ли су босанци у XVII вијеку знали за богомиле

 

Мотив аркада и столова на стећцима

Мотив аркада и столова на стећцима

 

Петар Петровић, Старинар VII-VIII (1956-1957)

 

nadgrobni stolovi 1   nadgrobni stolovi 2
 nadgrobni stolovi 3  nadgrobni stolovi 4

 

 

 

Натпис скутоноше Стојана Ивановића - Прикупљена грађа

skutonosa1

Сл.1 (Фотографија преузета из монографије Мачва - историја, становништво)

+ А СЕ ЛЕЖН РАБ БОЖН ВРАЧ КУЗМ(А)

Н ДАМЬѢNЬ А У НМЕ СТОѢNЬ HВАNОВH(ЧЬ)

(С)КУТОNОША АТАХЬ (Ж?)Е У ДОБРH ЧАСЬ

...ДА МH Б(ОГ)Ь ДОБРH П(ОМОЩЬ?) H ХРА(МЬ)

...Ь H ПОСТАВHШH... ... УМ..ЛА..

А У

...ЧА РАДHТЬ С БРАТМЬ РОДА Д МHСКОГ(Ь)

H КО ТЕ МH КАМЕNЬ С ОВОГА МѢСТА (В)ЗЕТ(Ь)

ДА МH Ю П...

ЬПРѢ ДЬ Б(ОГО МЬ HЛH) ТКО МH ТЕ(ЛО?) УКВА

Р(H) УБH(О) ГА Б(О)Г(Ь)

 

У читању Л. Павловића:

 А се лежи раб Божији врач Кузман и Дамјан а у име Стојан Ивановић скутоноша, луд и у добри час да ми Бог добри помоћ и храм ...и поставиши... шта радити а браћом рода до миског и ко ће ми камен с овога места узети и да ми је отвјет пред Богом или тко ми тело уквари кости претереса кунем и ти уби га бог.

 

klenje3 www glaspodrinja rs marko djuric

Сл. 2 (Фотографија преузета са странице glaspodrinja.rs)

 

Др Леонтије Павловић - Надгробни споменик скутоноше Стојана Ивановића

 

 

Миливоје Васиљевић - Мачва (историја, становништво)

 

 

125

 

Стари српски рукописи

Мирослављево јеванђеље

Јеванђелистар писан око 1180-1191 године. Чува у Народном музеју у Београду под инвентарским бројем 1536.

Фото албум


 

 Софијско јеванђеље

Стари српски рукопис из Босне, писан у XIII вијеку.

Сачувана су само три одломка од којих с едва чувају у Народној библиотеци Св. Кирил и Методиј у Софији, а трећи у библиотеци културног клуба ,,Георги Димитров" у Плевену (Плевенски листићи).

 

Фото албум


 Никољско јеванђеље

Никољско јеванђеље је рукописна књига писана на пергаменту, крајем XIV или почетком XV вијека.

 

Фото албум

 


Гиљфердингов апостол

Овај рукопис датира са краја XIV вијека, а налази се у

,,Центральная городская публичная библиотека" Санкт-Петербурга у колекцији Александър Фьодорович Гилфердинга под редним бројем 14.

 

Фото албум


 

Припковићево јеванђеље

Јеванђеље пронађено у Пљевљима. Писано у Босни током XIV вијека.

Одломци се налазе у ,,Центральная городская публичная библиотека" Санкт-Петербурга у колекцији Александър Фьодорович Гилфердинга

 

 

Фото албум


 

Грегорић-Гиљфердингови одломци

Дијелови, овог старосг српског рукописа чувају се у Библиотеци Санкт-Петербурга у колекцији Александър Фьодорович Гилфердинга

 

Фото албум


 

Вруточко Јеванђеље

Средњовјековни српски рукопис из Босне датиран у XIII - XIV вијек.Чува се у бибилиотеци ,,Добривоје Поповски" у Скопљу

Фото албум


 

Радослављев зборник

Зборник писан у XV вијеку, од 1902. се чува у Ватиканској библиотеци и означен је под називом  ,,Apocalisse patarina, XV/1444-1461"

 

Фото албум


Копитарево јеванђеље

Јеванђеље писано крајем XIV или почетком XV вијека. Чува се у Универзитетској библиотеци у Љубљани .

 

Фото албум


 Баталово јеванђеље

Јеванђеље тепчије Батала записано је 1393. године од стране Станка Кромиријанина. Данас се чува у Националној библиотеци у Санкт Петербургу.

 

Фото албум


 

Довољско четверојеванђеље

Сербские рукописи Гильф. 7 Евангелие тетр. Посл. четв. XIV в. Российская национальная библиотека

 

Фото албум

 


Почетие свиета

Српски православни молитвеник из 17. вијека. Налази се у Библиотеци у Пловдиву, Бугарска.

 

 

 

432

Добро нам дошли !

  • Gost

Археолошке вијести

Loading feeds...

Пријавите се !

Преузмите банер

Мапа