Мраморје

+ NА СВОH ЗbМЛH NА ПЛЕМENHТОH +

Посјете

106089
Данас11
Јуче64
Ове седмице11
Укупно106089

ФБ Мајевички стећци

 

☩ ПОЧЕТИЕ

Откривени стећци на Каблару

Откривени стећци на Каблару, чекају анализу стручњака

 

Архитекта Милош Радовановић на гробљу у селу Врнчанима на Каблару открио је случајно три хумке за које се претпоставља да су стећци. Та специфична средњовековна надгробна обележја уврштена су 2016. године на Унескову листу светске културне баштине, а стећци на Каблару биће предмет истраживања стручњака чачанског Народног музеја.

 

 

Милош Радовановић већ годинама помно истражује како се живело у кабларским селима. Приликом обиласка локалног гробља у селу Врнчани пре неколико месеци, овај архитекта запазио је у оближњој шуми три велика камена остатка, по свој прилици, надгробне хумке.

 

 

„Кад смо се приближили врху, на самом врху смо видели три камена споменика, у облику средњовековних стећака, од којих је један имао класичне форме саркофага или сандука. Остала два су у облику сандука, иако не знамо, док се не изврше археолошка истраживања“, рекао је Радовановић.

Милош је хумке фотографисао, а о свом открићу обавестио и Народни музеј у Чачку. Следе даља истраживања. 

 

„Ово што видимо овде у селу Врнчани, и сама близина гробља, и изглед њихов, говори да то јесу стећци. Наравно, морамо наставити даља истраживања. Народни музеј се мора укључити са једном екипом која би чинила мултидисциплинарну групу, од археолога, преко архитекте, конзерватора“, рекла је Ивана Ћирјаковић, етнолог Народног музеја у Чачку. 

 

Стећци су надгробни споменици настајали углавном у 12. веку и касније. Имали су специфична обележја и симболе који су већином уклесани на ћирилици. По облику и месту где се налазе, и кабларске хумке имају обележја стећака.

„Хумка која је купастог облика несумњиво говори да се овде налази један значајни археолошки локалитет. Ту је у континуитету и Караначко гробље, где су се сахрањивали представници ове фамилије“, испричала је Снежана Ашанин, етнолог Народног музеја у Чачку.

Остаје да се види и истражи шта се налази испод ових великих хумки. Отркриће Милоша Радовановића нашло се и на изложби фотографија „Стећци Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе“, која је била у поставци чачанског музеја овог пролећа.

 

Преузето са: http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/zanimljivosti/3655572/otkriveni-stecci-na-kablaru-cekaju-analizu-strucnjaka.html

 

Босански гробови

Проф. Луко Зоре – Словинац бр. 22 из 1881. године

               ,,Босански гробови"

 

О првим почетцима истраживањма стећака на овим просторима, и детаљна анализа натписа и украса на једном стећку у Бротњицама

 

 

 

 

 

Лажна историја Босне

Одличан текст dr Marian Wenzel:

marianwenzel1

 

 

Лажна повијест Босне – A False Hisory of Bosnia

 

     Лажну повијест Босне, срачунату да узвиси босанске муслимане на рачун кршћана и да обесхрабри све тежње дијела потоњих за уједињењем са Србијом, измислила је Аустро-Угарска између 1880. и 1890., и она је била ширена у различитим публикацијама с подручја културе.

     Лажна је повијест искористила чињеницу да је за средњевјековну Босну познато како је имала врст народне цркве која је у више римских извора била жигосана као херетичка и које је права природа изузетно нејасна.

    Лажна је повијест тврдила да је религија Босанске цркве била дуалистичка хереза и да су њезиним припадницима били мрски крижеви и цркве; да се звала огумилском; и да је била унијета из Бугарске, друге земље што је још недавно била под исламским јармом.

     Средњовјековне босанскохерцеговачке надгробне споменике, тзв. стећке, све су подигли ти херетици, гласила је теорија, и то би доказивала чињеница да на себи немају крижева и да нису у црквама ни на гробљима.

     Босански муслимани, не кршћани, потомци су тих херетика јер су практички сви Босанци били окружени од херезе и масовно су прешли на ислам да би избјегли прогоне Рима. Стога су управо муслимани прави баштиници босанске предаје.

     Права повијест, како су јој посљедњих десетљећа темеље ударили истакнути учењаци на основи с муком стечена познавања архивске грађе, побија све те тврдње.

     Босанска је црква зацијело била хибрид, настао прије од неукости но од оштроумности, али се зацијело не може описати као богумилска. Била је прихваћена од појединих племића, али је имала мало утјецаја на босанске владаре или на највећу већину њихових поданика, који су били католици или православни, већ према крају у којем су живјели.

     Босански стећци надгробни су споменици XIV. и XV. ст., подигнути у слободној природи у складу с еуропском модом тога доба за надгробне споменике, једнако од католика, од православних и од припадника Босанске цркве. Често су били смјештени око цркви, и на њима је било више крижева но на већини надгробних споменика тога раздобља у већини других земаља.

 

 

 

M.Wenzel - Bosnian History and Austro-Hungarian policy: some Medieval Belts, the Bogomil Romance and the King Tvrtko Graves

 

 

loza2

Препоручујемо !

Часопис Срба католика  - СЛОВИНАЦ

 

Много текстова о историји Босне, о стећцима, ћириличним натписима.

 

 

ДИГИТАЛИЗОВАНИ ЧАСОПИС - КЛИК НА ФОТОГРАФИЈУ ИЗНАД !

 

Културно-историјско и природно насљеђе општине Лопаре

       

       Елаборат ,,Културно-историјско и природно насљеђе општине Лопаре", настао је у реализацији ,,Завода за заштиту и кориштење културно-историјског и природног наслијеђа Тузла", у децембру 1990. године.     

         На жалост, сви примјерци који су били уредно предати Општини Лопаре су крајем 90-тих година нестали. (вјероватно се налазе у ,,приватним,, колекцијама) Упорним радом запослених у Народној библиотеци ,,Десанка Максимовић“ из Лопара, долази се до копије овог заначајног елабората те им се овом приликом захваљујемо, а нарочито библиотекарки Наташи Цвијетиновић.

Детаљна анализа елабората обухвата сљедеће цјелине:

  1. археологија
  2. меморијална гробља
  3. стећци
  4. етнологија
  5. градитељско насљеђе
  6. споменици НОР-а и револуције
  7. природно насљеђе

Поред свих ових занимљивих истраживања за нас је најзанимљивији рад о стећцима на Мајевици, њихов опис и стање 1990. године.

 

 

 

 

Добро нам дошли !

  • Gost

Археолошке вијести

Loading feeds...

Пријавите се !

Преузмите банер

Мапа