Посјете

060293
Данас60
Јуче79
Ове седмице293
Укупно60293

ФБ Мајевички стећци

 

Стећци Семберије - Горња Буковица

       Некада је у Семберији било много више мраморја или стећака, али је данас остало сачувано веома мало и то на неколико изворних локалитета. Неки споменици су премјештени ради заштите у Музеј Семберије (стећак са натписом из Батковића и стећци пронађени у темељима Атик џамије) Већину  је 1971. описао Шефик Бешлагић у ,,Каталошко-топографском прегледу“.     

      На овој страници, тј. у неколико фото-албума  могу се видјети фотографије мраморја из Липика (Средња Чађавица), Драгаљевца (мрамор испред О.Ш.), Којчиновца, мрамор из Батковића као и мраморје са натписима које се чува у Музеју Семберије.

     Данас нас је пут одвео у Горњу Буковицу. Мада је помињана и позната стручној литератури, фотографије споменика ове некрополе нису познате или их у опште нема, што је чинило још занимљивијом.

    

Сл. 1. Мапа – Каталошко-топографски преглед – Некропола  бр 4.

 

Опширније...

Др Горан Комар - ГОВОР НА ПРОМОЦИЈИ ЧАСОПИСА „СЛОВО"

Др Горан Комар

 

ГОВОР НА ПРОМОЦИЈИ ЧАСОПИСА „СЛОВО" БР. 33 – ТЕМАТСКИ БРОЈ ПОСВЕЋЕН ГУСЛАМА

(Дворана „Парк", 23. септембар 2011. године)

Стећак и гусле – Невесиње, аутор фотографије Љубиша Аћимовић

 

Гусле су, као ћирилица, инструмент универзалног балканског говора који се измиче древним градовима у њиховим тјеснотама, а гласује по пространству динарског крашког опсега и када се само мало промоли ван града, на села, ма и католика Далматинаца или Конављана. Оне припадају свим динарским областима и као покретни мргин обиљежавају српски етнички простор и крајње тачке историјског досега нашег народа. Када се споменици затру, гусле чувају славу предака, оне су резонанта и еквивалент велике распјепане књиге укупног записиваног и можда незаписиваног трајања српског народа. Њихов пјевач чује до времена када је јеврејски народ ходио пустињом послије египатског егзодуса. Оне су се нашле у рукама скитача означених као Словени у свједочењима легионара. Оне се и када се кућни праг ратом затре понесу, и оне селе, поучавају, говоре и пјевају. За мене, гусле су пјевале искључиво оно што су сликали нијеми гробници посијани по старој Херцеговини и Босни. То је уосталом и њихова ваздашња тема Косова и послије Косова. Не знам како би изгледало одмјеравање односа тема побједе и пораза: једног сјајног прегнућа јаког одреда билећких оклопника великог војводе русага босанскога Влатка Вуковића који су стали на праг Европе спрам лаких коњаника Лала Шаин – паше и нанјели му пораз, или пропасти српске за коју годину на Косову пољу на земљи светога кнеза. Можда је претјерано гледати тако, али не знам шта друго што динарски човјек сачини резонира у мирном хоризонту земље без артефакта, на којем као на темељном бездну почива сва балканска цивилизација? Од јавора грађа, који расте у стијени и гдје год расте показује воду па и најоскуднију, животворну, непресушну, људском оку и разуму мале, једва регистроване енергије. Колико грије зимска сунчана топлота када наслонимо руку стијени, зар то планинско свјетло, а не крупни огањ, да да живот? И та оптимална, човјеку несагледна мјера, казује Бога и енергију која прожима свијет и човјека. Да се разрасте као јавор у старом завјетном моралу и закону не мање строжијем од библијског, како су показали наши народни прваци, патријарси и кнезови и наша села и комуне. Огромни низ свијетлих ликова, гуслама опјеван, у поворци коју најуспјелије помиње владика Николај, опјеван је само с једног разлога: жртве за вјеру и народ. Ван жртвеног дјела у ту пјесму нико није ушао. Динарски човјек је жртвом свједочио непресушну и у знању темељну вјеру јер је постојано стајао и чувао тај грумен знања вјере и закона. Мени није позната ни једна историјска ситуација која искушава вјеру, која је сусрела овај народ у положају надмоћнога. Да осионо покида и докида оштрице туђих фаланги. Сваки отпор је водио у сигурну пропаст земнога живота којој је пропасти началствовао свети кнез Лазар. Несумњиви побједник и божији угодник. Гусле су казивале пут вјере и закона наслањајући своју пјесму на жртве за крст и слободу попут народних кнезова бањанских Цвјетка Бањанина и сина му Грубача Цвјетковића укопаних у под цркве у Петровићима, или Влађа Бјелича и сина му Вукосава укопаних у цркву Лазарицу у Влаховићима у Љубињу, или Орловића из Цибријана у Љубомиру, или било којег Лазаревића или Орловића у свем опсегу српске земље који су свједочили и гледали васељенски судар континената, којем је, европском, началствовао српски народ. Увјерен сам да је Косово водило руке стотина клесара који су сијекли големе гробнике урезујући дагачке и праве мачеве посред штитова и грбовника српске господе, јер да то није тако – сијекли би у вијеку рудинских велможа Косача знамења госпоштине и земне славе, а не мачеве заклоњене, као гробним покровом, дугачким штитовима. На Косову пољу сахрањена је сва српска уздана и непобједна господа. Само је народна пјесма могла одјекивати нарошеним и магловитим крашким долинама и побуђивати наду у народу стјешњеном оскудицом и немилосрдним туђином.

Опширније...

Почетие

Украси на стећцима

 

Градине на Мајевици

Градине на Мајевици


   О старим градовима и утврђењима, одвајкада су се, с кољена на кољено до данашњијех дана, испредала разна предања и приче. На планини Мајевици, у близини Лопара и Прибоја постоји седам занимљивих, не истражених локалитета са још занимљивијим називима Градина, Град, Градац, што веома буди знатижељу, јер ти топоними (географски називи мјеста) могу указати на могућност постојања одређених остатака материјалне културе у том подручју.

Опширније: Градине на Мајевици

Мапа некропола


Мапа посјећених некропола на Мајевици:

Опширније: Мапа некропола

Мултимедија

На овим страницама можете погледати фотографије, видеа и преузети фајлове везане за некропле, стећке, мраморје.

 

Страница ће се временом допуњавати !

Опширније: Мултимедија

Натписи са мајевичких стећака

 

 


 

,,АСЕ ЛЕЖH МHХАЛb ВЕСЕЛHNОВHЏb

А ПОСТАВH СТАNА NЕМb КА

МЕNb В БРАТА  . МАРЕТHNb H БPА

ТHЂb.

 

АСЕ ПHСА H СЕЏЕ

БРАNHШАТ

ДЂК,,

 Зборник средњовјековних натписа Босне и Херцеговине - М. Вего

Семберија - Горњи Драгаљевац

Вијесник Археолошког музеја у Загребу Вол 11. Но.1 1889.

Записа Т. Драгичевић

 

Опширније: Натписи са мајевичких стећака

Некрополе

  Овдје можете погледати фотографије и прочитати текст, за сада, о четрдесет и једној некрополи средњовјековних споменика на Мајевици. Занимљиво је да се на Мајевици у Пиперима налази некропола са највише натписа у БиХ. Такође многе некрополе садрже споменике са очуваним украсима, а постоји још веома занимљивих некропола које чекају да их обиђемо.

Опширније: Некрополе

Поткатегорије

Добро нам дошли !

  • Gost

Археолошке вијести

Loading feeds...

 

Пријавите се !

Преузмите банер

Мапа