-
Богородица
У књизи ,,Стећци – култура и умјетност“, Шефик Бешлагић је на једном споменику некрополе Рајков камен код Невесиња, регистровао, како он пише ,,антропоморфни крст“. По свему судећи у питању је представа Богородице са жезлима у које држи у обије руке које су раширене. Богородица представља са једним жезлом у десној руци, сфером у лијевој руци и малим Христом између. Остаје питање шта нам је клесар поручио? Неколико примјера савремених икона Богородице са жезлом:
-
Новопронађени натпис – Дворине код Аранђеловац
Приликом археолошких истраживања на локалитету Дворине код Аранђеловца, пронађен је старосрпски споменик са сљедећим епитафом: + АСЕ ЛЕЖH ТHСАВЬ БОЛHКЬ ЧЛВКЬ ЛАЗАРЕВЬ ,,Овдје лежи Б(В)ратисав Болић човјек Лазарев“ Детаљније о проналаску овог веома значајног натписа погледајте у овој емисији:
-
Виртуелна (х)историја Босне– примјери
Овај тескт или боље рећи Упозорење је осврт на два примјера која доприносе искривљеној слици проучавања историје средњовјековне Босне. Многи са намјером, а има и оних који из свог не знања шире и дијеле, без напомене, текстове средњовјековних натписа – епитафа и повеља који никада нису написани. Такав случај је и са збирком ,,Облици босанских душа“ аутора Ненада Азијуса Тановића, издане 2006. године у Сарајеву. У овој збирци налази се 48 епитафа који су плод Ненадове маште, а како пише на страници Младинске књиге – издавача: ,, Bosanskohercegovačku javnost je nenamjerno zbunio ili zaveo sa svojim “epitafima” koji su do te mjere izgledali uvjerljivo da su čak i neki ugledni…
-
Поновно читање епитафа Цвијетка Драгишића
Ново читање епитафа Цвијетка Драгишића
-
Еденски (Едемски) врт, праотац Адам и прамајка Ева
На старосрпском надгробном споменику Цвијетка Драгишића, са некрополе Симијове код Билеће, а који се данас налази испред Земаљског музеја у Сарајеву, са једне стране овога високог крста налази се сцена Еденског (Едемског) врта. Детаљније о натпису Цвијетка Драгишића на овом линку Поновно читање епитафа Цвијетка Драгишића
-
Концерт на гробљу – Скрнављење средњовјековне некрополе Радимља
На једном средњовјековном надгробном споменику уклесан је ћирилични натпис који гласи: ,,ЖАЛИТЕ МЕ И НЕ ПОПИРИТЕ НОГАМА“ и баш то што је у овом епитафу наглашено да се не чини учинише на средњовјековном гробљу Радимља учесници и публика ,,фестивала Слово Горчина“ – чији је почасни предсједник управног одбора, унук Мехмедалије Мака Диздара, Горчин Диздар. Горчин, чланови управног одбора, учесници и публика добро занају да је Радимља гробље и да је то смишљено урађено из неког њима добро познатог разлога. Само замислите, да сутра, екипа ,,Слова Горчина“ организује ,,фестивал“ на неком мезарју или православном и католичком гробљу како би се то назвало другачије него скрнављење. Нису узалуд наши преци урезивали реченицу…
-
Мраморје у Тршићу
Испред Музеја језика и писма у Тршићу, налази се девет постављених старосрпских надгробних споменика. Споменици су пренешени са својих првобитних локација из околних села. Неки од њих су украшени, виновом лозом – грожђем, а један споменик пренешен из села Брасине је са уклесаним ћириличким епитафом који гласи: + А СЕ ЛЕЖH РАДHША ПРИБЬЧHЧЬ УN УКЬ NѢГОСЛАВЛЬ ВЕТѢШАNHNЬ Овдје лежи Радиша Прибчић, унук Његослава, Вјетјешанин Споменик је датиран у крај ХIV вијека и почетак ХV* *Емина Зечевић, Мраморје – стећци у западној Србији, Београд 2005.
-
Хвалов зборник
Хвалов зборник или Зборник крстјана Хвала је средњовјековна рукописна књига из Босне, коју је написао крстјанин Хвал по угледу на старе кодексe Охридске Архиепископије за херцега сплитског и војводу босанског, Хрвоја Вукчића Хрватинића 1404. године. Данас се ова књига чува у Универзитетској библиотеци у Болоњи у Италији, под шифром MS 3575B, а библиотеци га је поклонио папа Бенедикт XIV. Извор документа: Biblioteca Universitaria di Bologna
-
Ђураш – трећи витез у цара Стјепана
Старинар, 01.06.1892. Старинске гробнице на Превлаци – Младен Црногорчевић
-
Стари надгробни споменици у дабарском селу Сузина
Данас, 4. априла 2023. године, детаљно смо прегледали средњовјековно гробље у селу Сузина у Дабру (општина Берковићи) у источној Херцеговини (Г. Кoмар и Бранка и Лазар Комар). Ово гробље на лок. Гњата, звано Гребнице, помињано је у научној литератури, али су изостали детаљнији увиди (Шефик Бешлагић, 1971; Археолошки лексикон БиХ, 1988; Радмило Пекић, 2005; Ђуро Тошић, 2005). Ово је трећи пут да истражујемо на том мјесту. Гробље је, како то код нас обично бива, по средини расјекао сеоски пут. Тиме су учињена оштећења о којима данас можемо само да слутимо. Могуће је да је одређен број споменика који су се нашли на удару механизације, помјерен уз сјеверну ивицу пута. Гробље…
