У вријеме оно, (од 667. прије н.е. до 380. н.е.) живљаше многи народ у Византиону и клањаше се незнабожачким божанствима. А на барјаку града симбол незнабожачке богиње Артемиде – полумјесец. По Божјем промислу, појавше се један за другим Свети цар Константин Велики и Свети цар Теодосије Велики. Свети цар Константин својим Едиктом заустави прогоне хришћана, а Свети цар Теодосије озваничи хришћанство као званичну и једину вјеру Римског Царства. А на барјак града, некада Византиона, а сада Константинопоља, поред Мјесеца постави и Богородичину или Витлејемску звијезду, која је најавила Рождество Богомладенца, Господа нашега Исуса Христа.   Када 1453. безбожни Агарјани нападоше и на ту хришћанску земљу и пред собом све убијаху и уништаваху., цар њихов Мехмед II, константинопољски симбол Мјесец и…