Темељи цркве који датирају из 13. вијека, а која је највјероватније посвећена светом Ђорђу пронађени су археолошким истраживањем у Горњим Подградцима под планином Козаром. Стручњаци тврде да се ради о богомољи завидних димензија која се може сврстати у једну од највећих средњовјековних цркава на овом подручју. Археолог Завичајног музеја Градишка Бојан Вујиновић је истакао да је црква била у саставу Врбашког града, значајног утврђења импозантних димензија 24х14 метара, чија се градња доводи у везу са периодом 13. вијека. – Црква је пронађена на имању породице Тенџерић у селу Горњи Подградци. Смјештена је испод брда Паветњак на којем се налази средњовјековно утврђење Врбашки град, са којим је чинила једну неодвојиву цјелину.…

У близини темеља  средњовијековне цркве – базилике, у правцу ријеке Бијеле,  у предјелу Пијевчеве Главице су пронађени остаци предисторијске керамике.  Легенда каже да је у близини кућа Лазаревића и Пајића  уз омању некрополу стећака била и грчка црква. Са сјеверозападне стране православног гробља, односно новосаграђене цркве, на удаљености од око 100 м, пронађени су темељи  средњовијековне црвке – базилике. Археолошка ископавања су рађена 1957. године, када су у цијелини откопани темељи тробродне цркве, димензија 11 пута 15 метара, са 3 полукружне апсиде. Сачувани су једино темељи цркве, односно дио темеља до висине 20 – 50 центиметара. Дебљина зидова је  60 – 65 центиметара. У проширеној апсиди – олтару  проширени темељ…

Црква у Теочаку, данас џамија је у неким научним круговима препозната као католичка црква, што је веома могуће, јер су много пута овим поднебљем владали угарски властодршци. Такође град су држали  и српски краљеви и деспоти, али не постоје докази када и да ли је прво изграђена као православна или католичка. У сваком случају била је хришћанска богомоља све до пада утврђеног града Теочака под османлијску власт. Поуздано знамо да је град Теочак у склопу Српске деспотовине обновио по угледу на утврђени град Смедерево, деспот Ђурађ Бранковић. Обнова вјероватно није мимоишла ни цркву која ће касније бити маузолејни храм у коме ће бити похрањене мошти Светог апостола и јеванђелисте Луке.…

У Вјеснику археолошког музеја у Загребу број 1. из 1884. године, у рубрици Дописи објављен је сљедећи текст: ,, Босанске старине. – Аустријски частници, који  се сада у Босни мапама баве, одкрили су ондје на мјесту звану Доврањ уз саму границу српске краљевине развалние старинске цркве из  стољећа. По стјенах опазују се дивни афрески (слике на љепу) у веома добром стању сачувани. Вели се, да је зем. босанска влада већ одлучила, тај драгоциени споменик из босанске самосталне добе по старој основи обновити, те цркви и знаности сачувати. Слава јој.“ Највјероватније је у тексту из дописа погрешно преписан назив мјеста Добрак, које данас припада општини Сребреница, а налази се на самој граници са Србијом…

У Гласнику етнографског музеја – књига 15. из 1940. године Миленко С. Филиповић пише: ,,Веома је живо предање да је на месту Црквине  у Трнову била црква – манастир Св. Петке и да је кула Фадилпашића у Трнову била саграђена каменом од те цркве. Према извештају г. С. Савића, стари Трновци причају да су слушали од својих старих како би се на стотине пушака вешало и уз једну велику крушку на Црквини услањало, кад би народ долазио на збор у цркви. Према народном предању, та црква није тако давно напуштена. Поред тога, г. Савић износи да на једном надгробном споменику на Тепену, чији се натпис не може у целости да…

Текст и фотографије преузети са: https://www.mitropolijadabrobosanska.org/vijest1327.html ОТКОПАВАЊЕ ОЛТАРСКЕ АПСИДЕ МАНАСТИРА УДРИМ У ГОСТОВИЋУ КОД ЗАВИДОВИЋА У бајковитом окружењу Гостовићког крајолика, оронуо, заборављен и разорен, манастир Удрим већ три стотине година гледајући излазак сунца са Вележа, погледа дан свога васкрсења. Слушајући жубор Гостовића, бори се са брдом које га увлачи у своју утробу, очекујући потајно неимаре да уз благослов Светог Пантелејмона зацијеле његове ране. Да издигне зидине своје и да крстом Господњим са своје куполе радост свога васкрсења подијели са својим сабратом манастиром Возућицом. Обнављајући мамастир Возућицу, годинама смо прижељкивали да исправимо генерацијску грешку наших предака, и да започнемо активности на обнови манастира Удрим. Дошавши на трон митрополита дабробосанских, Његово Високопреосвештенство…

Локалитет Манастириште налази се у селу Горњи Кијевци са десне стране ријеке Лубине на равничарском комплексу њива званом Карановац. Први пут се помиње 1955. године, када се проналазе трагови римских зидова и натписа. Током 1958. године у оквиру овог локалитета пронађен je глагољични натпис, који се доводи у везу са периодом X и XI вијека. На натпису се помиње мушко име у дативу –Радину. Археолошким истраживањем 2004. године установљено је да се ради о културно-историјском комплексу састављеном из три археолошка локалитета: средњовјековном-црквом са некрополом и привредном зградом, римског сеоског имања – villa rustica и двије цркве брвнаре из турског периода. Топоним Манастириште и средњовјекјовна црква са некрополом и привредном зградом доводе се…