-
Украси на саркофагу Св. преподобног Јована Рилског
Mошти овог великог подвижника и светилника Цркве православне налазе се у Рилском манастиру (Бугарска), заслугом султаније Маре Бранковић тј. неколико стотина метара изнад самог манастира у меморијалном храму ,, Успења Светог Јована Рилског“. Кивот са моштима овог Светитеља положен је у саркофаг који је исклесан у живој стијени, а са горње стране покривен каменим плочама. Са предње стране саркофаг је украшен веома занимљивим украсима, а посебно се истиче ,,штап,, тј. Епископсиг жезал, чије нам је значење на овом споменику веома јасно, а иначе често се појављује и као обиљежје на многим средњовјековним надгробним споменицима широм ових наших простора. Ово је један од најбољих примјера који нам говори да под средњовјековним…
-
Црквина, Доња Згошћа, XIV вијек
Дио текста Ђорђа Стратимировића објављен у Гласнику Земаљског музеја, књига 2. 1891 ,,….. На десној страни Згошће, на обрешку Крижа, сасвим тик пута, спроћу Буковља, између два млина и доње кметовске кућице – лежи Црквина, средњовјековно гробље….. На крају заравнака, спрам пута, имаду хумке; народ прича да је ту бил ацрквица, а испред ње да стајаху гробови. Откопавањем могли смо по прилици утврдити димензије темеља. На једно 80 метара удаљено, према сјеверу, има други обрежак, који је посве трњем обрастао, а на њему опет надгробнога камења (каменице и плоче), али све глатки тесаник без шара или каквога писма. Од надгробних биљега на Црквини тек сз+у два, који умјетничу пажњу на…
-
Средњовековна црква босанска – богумилска или православна ?
Средњовековна црква босанск…
-
Мотив кола на рељефима стећака
Иконографаска и стилска разматрања Љиљана Шево (Зборник о Павлу Анђелићу) Мотив кола на рељефима стећака
-
Попис старосрпских имена на Мајевици
Старосрпски именослов са по…
-
Средњовјековно монаштво и свештенство на подручју Семберије и Мајевице
Средњовјековно монаштво и с…
-
Писмо фирентинаца краљу Твртку – писано 20.10.1389.
Одговор фирентинаца краљу Твртку, – писано 20.10.1389. „ И ако смо ми још одавно добро знали које из причања које из многобројних писама за ту побједу с више ниспослану вашему величанству, за побједу 15-га прошлог јуна над безумним поношљивцем Муратом који је, завладавши насилно турским царством, помишљао да сатре с лица земље хришћанство и име нашега Спаса и који се нерасудно залетио у крајеве наших држава и послије крвавога боја пао на тако названом Косову гдје бијаше довео небројене тисуће војника и два своја сина – опет нам је не мање славно и врло драго било чути о томе из краљевскога вашег писма. Јер нама, правим хришћанима, шта је могло…
-
Крст и полумјесец
На старосрпским надгробним споменицима, често се може видјети Kрст са полумјесецом. Kрст са полумјесецом је познат још из првих хришћанских времена, много прије сусрета хришћана и муслимана: он подразумјева облик крста и сидра као знака наде. Полумјесец симболизује и евхаристијску Чашу са Христовом Kрви, Kојом се искупљују људски гријехови. Такви Kрстови се постављају на Црквама, које су посвећене Пресветој Богородици, јер је мјесец, полумјесец – знак Пресвете Богородице, а Kрст – знак сунца и симбол Христа” – текст преузет са странице манастира Лепавине И Свети Јован Богослов каже: ,,И знак велики показа се на небу: Жена обучена у сунце, и мјесец под ногама њезиним, и на глави њезиној вијенац од…
-
Часна трпеза и средњовјековна некропола у Горњем Забрђу
Распитивајући даље о реченом ,,Црквишту“ (у Корају) приповједао ми је тутњевачки парох г. Ђорђе Јовановић ово: ,,На Црквишту била је некада црква, која по Божијој провидности побјеже у Србију, али је њена часна трпеза остала у горњем забрђанском гробљу, гдје је и дан данас. Трпеза је равно избрушена плоча, која има у средини издубљену локвицу. У ту локвицу налије се мрвичак воде, те ју свештеник благосива недјељом, или којом локалном светковином. Благословљеном водицом народ се умива поради здравља. Ако случајно нема свештеника, народ ће се и сам уз ову трпезицу молити.“ *Алија Ћатић, учитељ, Биљешке о Корају и Тутњевцу – Гласник Земаљског музеја 01.04.1901. Од четири стећка на гробљу код Трпезе…
-
Фојнички грбовник
Фојнички грбовник је један од најпознатијих зборника грбова у серији Илирске хералдике. Једини је и најстарији зборник грбова који је сачуван на територији Босне и Херцеговине. Фојнички грбовник је скуп грбова југословенских земаља, и босанских и српских краљева и племића. Садржи укупно 139 грбова. На његовој првој страници је то написано да је грбовник је написао поп Станко Рубчић 1340. у част цара Душана. Радиокарбонско датирање грбовника из 2016. године којим су датирани два узорка закључило je: дебели папир 1635–1662, и танки папир 1695–1917. Фојнички грбовник