Вуканово јеванђеље, по свему судећи, настало је по наруџби Вукановог брата, Стефана Немањића, још за живота Стефана Немање. Према запису старца Симеона, једног од писара јеванђеља, рукопис је рађен за „великославног жупана Вука(на)“. Међутим, Вуканово име писано је по брисаном, радираном мјесту, па се претпоставка да је ту био означен Стефан чини могућом. До средине XIX вијека рукопис се чувао на Светој гори, када га је Порфирије Успенски, заједно са једним листом Мирослављевог јеванђеља однио у Русију. Данас се налази у Публичкој библиотеци у Санкт Петербургу.

Према опису Национале библиотеке ,,Св. Кирил и Методиј“ у Бугарској гдје се налази дио страница овог Јеванђеља, настанак рукописа је датиран у 13. вијек. О постојању овог Јеванђеља сазнало се из радова Б. Цонев 1910. и 1923.  Неколико страница се налази и у библиотеци културног круга ,,Георги Димитров“ у Плевену (Плевенски листићи). Софијско Јеванђеље

Баталово Јеванђеље налази се у Лењинграду. Интересантно је да се тепачија Батало помиње се још у 10так повеља од 14. до 15. вијека. Јеванђеље je било у посједу македонског учитеља Мелединова из села Кучук. 1859. на неки начин је доспјело у Лењинград. Љ. Стојановић га је први запазио и објавио у Старим записима и натписима 1901. I Значајно је по томе што садржи попис поглавара Цркве у Босни. Баталово Јеванђеље by Војин Спасојевић

Довољско четворојеванђеље је средњевјековна рукописна књига из старе српске државе Босне која је до данас налази у Санкт Петербургу. Јеванђеље је названо је по манастиру Довољи у коме је пронађено. Данас се налази у Государственој публичној библиотеци у Сант Петербургу, у збирци Гилфердинга бр. 7. Рукопис је датиран у 14. вијек. Довољско Јеванђеље

Праксапостол из Гиљфердингове збирке бр.14, чува се у „Государственој публичној библиотеци“ у Санкт Петербургу. Сматра се да је писан у XIV вијеку.   Праксапостол бр. XIV

Маријинско или Маријино јеванђеље представља најстарији сачувани споменик писан старословенским језиком у коме се јављају црте српског народног језика под чијим утицајем ће се касније развити и српска редакција старословенског језика. Писано је глагољицом на 174 листова, а на основу језичких црта, сматра се да је настало најкасније почетком XI века на српском штокавском подручју. Пронађен је средином XIX века у светогорском скиту Ксилургу посвећеном Успењу Богородице, по коме је и добио име, а данас се налази у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу, заједно са Зографским јеванђељем, такође писаним глагољицом. Маријино Јеванђеље by Војин Спасојевић