Кијевски паримејник

ијелови ове средњовјековне српске Богослужбене књиге налазе се у централној научној библиотеци А.Н. Украјине у Кијеву. Настанак је датиран између краја 13. и почетака 14. вијека.

У часопису ,,Слово“ бр.20 из 1970. Херта Куна у свом тексту ,,Фрагменти паримејника босанске провенијенције“ каже сљедеће:

,,Већ према тескту који је издан у овом опису, а то је запазио, чини се, и сам издавач, очито је да се овај рукопис може смјестити међу српске само у најширем смислу те ријечи. Наиме, и палеографски и ортографски моменти говоре у прилог закључку да су ова четири листића припадала кодексу који је носио карактеристике које с еприписују босанским тесктовима. То заслужује нарочиту пажњу, особито ако се има у виду да до сад од босанских рукописа познајемо, углавном, тетраеванђеља, три зборника (у којима су ипак претежно заступљени текстови из Новог завјета, рјеђе из Старог или текстови апокрифног карактера), и одломеке Апостола. Ово би био свакако, први текст босанске провенијенције који има овако изразити литургијски карактер по обреду источне цркве….“

Гнатенко, Людмила Анатоліївна

Слов’янська кирилична рукописна книга XV ст. з фондiв Институту рукопису Нацiональноï бiблiотеки Украïни iменi ВI Вернадськог

+СЕ ПИСА

ВУКАДHNЬ ДѢКЬ

ВУКАДHNЬ ДѢКЬ

Коментари нису дозвољени.