Одломци, старосрпске рукописане богослужбене књиге. Грегорић-Гиљфердингови одломци

Радосављев зборник. је старосрпска, рукописана, богослужбена књига. Написао га је крстјанин Радосав крстјанину Гојсава у вријеме владавине босанског краља Стјепана Томаша. Чува се у Ватиканској библиотеци. Радосављев зборник

Рукописано Јеванђеље пронађено у Пљевљима. Писано у Босни током XIV вијека. Прпковићево Јеванђеље

Мирослављево јеванђеље је најзначајнији ћирилични споменик српске и јужнословенске односно српско-словенске писмености из 12. века. У њему су упоредо заступљена два правописа: зетско-хумски и рашки. Настао је по наруџбини захумског кнеза Мирослава, брата рашког великог жупана Стефана Немање, највероватније у Котору, око 1185. године, а за потребе цркве Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу на Лиму, и саме задужбине кнеза Мирослава, која је доцније постала епископско сједиште Хумске епархије Српске православне цркве. Ова књига је у ствари превод грчког јеванђелистара цариградске цркве Св. Софије.(Јеванђелистар- богослужбена књига у којој су текстови распоређени према читањима у току црквене године.) Највећи дeо јеванђелистара дјело је непознатог преписивача (у науци названог Варсамелеон*, по ријечи из дјела за коју су проучаваоци вјеровали да је име аутора), док је Глигорије „дијак“ (ђак),…

Никољско јеванђеље је српско четворојеванђеље рукописано на пергаменту, крајем 14. или почетком 15. вијека. По историчару Павлу Шафарику које ово Јеванђеље назива Јеванђеље краљице Јелeне писано је у 13. веку, између 1240-1250. године. Вук Караџић га је пронашао у манстиру Никоље 1820. године, 1854. године га је из манастира однио Алекса Вукомановић, од 1864. налазило се у Народној библиотеци Србије. Токм Првог свјетскограта губи му се сваки траг и тек 1964. године дошло је до сазнања да се налази у библиотеци приватног колекционара сер Честера Битија у Даблину. По Честеровом тестаменту, након његове смрти Јевађеље се налази у Даблинској библиотеци. Никољско Јеванђеље