Ризница
-
Манастир Рожањ на Мајевици XIII-XIV вијек
Манастир Светог пророка Јеремије – задужбина краља Драгутина
-
Манастир Гнионица, Вукосавље XIII-XIV вијек
-
Манастир Храм, Мачковац код Соколца
Данас се Хан Мачковац назива Мичиводе.
-
Црквина, Гораждe XIV вијек
(Дрина у доба Косача, Нови археолошко-архитектонски споменици, Наше Старине XIV – XV ,1981.) Jедина индиција да се трага за црквом у селу Црквини, удаљеном 6 км од Горажда према југу, било је име овога села које се смјестило на падини бријега уз лијеву обалу Дрине. Ужа локација ,,цркве,, коју су нам показали старији мјештани била је само 15 м удаљена од мјеста гдје се црква стварно налазила. Пронађена је релативно лако, будући да се јужни зид апсиде назирао у скарпи асфалтног пута Горажде-Фоча, који је завршен 1972. Године. Управо тада радници и машине срушили су јужни зид ове цркве и дио гробља које се налазило уз њу. Равнањем скарпе црква је поново…
-
Манастир Осовица, Кобаш XIV вијек
Овај манастир се налази на обронцима планине Мотајице, на ушћу потока Манастирице у рјечицу Осовицу, поред старог пута Kобаш – Прњавор. Петар Момировић, добар познавалац нашег средњовјековља, пишући монографију манастира Гомионице, између осталих угашених манастира помиње и Манастирицу4 – Осовицу под Мотајицом. Иначе о овом локалитету знају и локални истраживачи из Прњавора и Српца који су се професионално или аматерски бавили историјом свога завичаја5. Име манастира Осовице чешће се помињало заједно са манастиром Липље, па су се понекад погрешно и поистовјећивали. Липље и Осојница су синоними, а Осовица је засебан манастир чија историја и судбина је повезана са осталим манастирима овога подручја па и липљанским. Исто као што се у…
-
Црквиште Ораховица, Сребреница XIV-XV вијек
Мјештани села Ораховица и чланови „Светосавске омладинске заједнице“ из Сребренице обавили су ископавање и потпуно очистили терен односно откривене зидине и подну подлогу средњовјековне православне цркве на локацији званој Црквиште на брду Боровац, десетак километара југозападно од општинског средишта гдје је служена и прва литургија којој је присуствовао већи број вјерника. Црква је из средњег вијека, стара је више од 550 година и ту је постојала прије турске окупације ових крајева када је порушена што потврђује подна подлога од цигле која није кориштена у доба теурске владавине на овим просторима, каже мјесни парох протојереј Александар Млађеновић. На откривеним зидинама пронађена су 4 људска скелета који су ту сахрањени након рушења…
-
Црква Светог Ђорђа, Г. Подградци, Градишка XIII вијек
Темељи цркве који датирају из 13. вијека, а која је највјероватније посвећена светом Ђорђу пронађени су археолошким истраживањем у Горњим Подградцима под планином Козаром. Стручњаци тврде да се ради о богомољи завидних димензија која се може сврстати у једну од највећих средњовјековних цркава на овом подручју. Археолог Завичајног музеја Градишка Бојан Вујиновић је истакао да је црква била у саставу Врбашког града, значајног утврђења импозантних димензија 24х14 метара, чија се градња доводи у везу са периодом 13. вијека. – Црква је пронађена на имању породице Тенџерић у селу Горњи Подградци. Смјештена је испод брда Паветњак на којем се налази средњовјековно утврђење Врбашки град, са којим је чинила једну неодвојиву цјелину.…
-
Грчка црква, Бијела – Коњиц XII вијек
У близини темеља средњовијековне цркве – базилике, у правцу ријеке Бијеле, у предјелу Пијевчеве Главице су пронађени остаци предисторијске керамике. Легенда каже да је у близини кућа Лазаревића и Пајића уз омању некрополу стећака била и грчка црква. Са сјеверозападне стране православног гробља, односно новосаграђене цркве, на удаљености од око 100 м, пронађени су темељи средњовијековне црвке – базилике. Археолошка ископавања су рађена 1957. године, када су у цијелини откопани темељи тробродне цркве, димензија 11 пута 15 метара, са 3 полукружне апсиде. Сачувани су једино темељи цркве, односно дио темеља до висине 20 – 50 центиметара. Дебљина зидова је 60 – 65 центиметара. У проширеној апсиди – олтару проширени темељ…
-
Црквина, Гласиначко поље – Соколац XIV вијек
-
Мраморак, Осмаци V-VI вијек