Црква у Теочаку, данас џамија је у неким научним круговима препозната као католичка црква, што је веома могуће, јер су много пута овим поднебљем владали угарски властодршци. Такође град су држали  и српски краљеви и деспоти, али не постоје докази када и да ли је прво изграђена као православна или католичка. У сваком случају била је хришћанска богомоља све до пада утврђеног града Теочака под османлијску власт. Поуздано знамо да је град Теочак у склопу Српске деспотовине обновио по угледу на утврђени град Смедерево, деспот Ђурађ Бранковић. Обнова вјероватно није мимоишла ни цркву која ће касније бити маузолејни храм у коме ће бити похрањене мошти Светог апостола и јеванђелисте Луке.…

У Вјеснику археолошког музеја у Загребу број 1. из 1884. године, у рубрици Дописи објављен је сљедећи текст: ,, Босанске старине. – Аустријски частници, који  се сада у Босни мапама баве, одкрили су ондје на мјесту звану Доврањ уз саму границу српске краљевине развалние старинске цркве из  стољећа. По стјенах опазују се дивни афрески (слике на љепу) у веома добром стању сачувани. Вели се, да је зем. босанска влада већ одлучила, тај драгоциени споменик из босанске самосталне добе по старој основи обновити, те цркви и знаности сачувати. Слава јој.“ Највјероватније је у тексту из дописа погрешно преписан назив мјеста Добрак, које данас припада општини Сребреница, а налази се на самој граници са Србијом…

У Гласнику етнографског музеја – књига 15. из 1940. године Миленко С. Филиповић пише: ,,Веома је живо предање да је на месту Црквине  у Трнову била црква – манастир Св. Петке и да је кула Фадилпашића у Трнову била саграђена каменом од те цркве. Према извештају г. С. Савића, стари Трновци причају да су слушали од својих старих како би се на стотине пушака вешало и уз једну велику крушку на Црквини услањало, кад би народ долазио на збор у цркви. Према народном предању, та црква није тако давно напуштена. Поред тога, г. Савић износи да на једном надгробном споменику на Тепену, чији се натпис не може у целости да…

Текст и фотографије преузети са: https://www.mitropolijadabrobosanska.org/vijest1327.html ОТКОПАВАЊЕ ОЛТАРСКЕ АПСИДЕ МАНАСТИРА УДРИМ У ГОСТОВИЋУ КОД ЗАВИДОВИЋА У бајковитом окружењу Гостовићког крајолика, оронуо, заборављен и разорен, манастир Удрим већ три стотине година гледајући излазак сунца са Вележа, погледа дан свога васкрсења. Слушајући жубор Гостовића, бори се са брдом које га увлачи у своју утробу, очекујући потајно неимаре да уз благослов Светог Пантелејмона зацијеле његове ране. Да издигне зидине своје и да крстом Господњим са своје куполе радост свога васкрсења подијели са својим сабратом манастиром Возућицом. Обнављајући мамастир Возућицу, годинама смо прижељкивали да исправимо генерацијску грешку наших предака, и да започнемо активности на обнови манастира Удрим. Дошавши на трон митрополита дабробосанских, Његово Високопреосвештенство…

Локалитет Манастириште налази се у селу Горњи Кијевци са десне стране ријеке Лубине на равничарском комплексу њива званом Карановац. Први пут се помиње 1955. године, када се проналазе трагови римских зидова и натписа. Током 1958. године у оквиру овог локалитета пронађен je глагољични натпис, који се доводи у везу са периодом X и XI вијека. На натпису се помиње мушко име у дативу –Радину. Археолошким истраживањем 2004. године установљено је да се ради о културно-историјском комплексу састављеном из три археолошка локалитета: средњовјековном-црквом са некрополом и привредном зградом, римског сеоског имања – villa rustica и двије цркве брвнаре из турског периода. Топоним Манастириште и средњовјекјовна црква са некрополом и привредном зградом доводе се…

Манастир Успенија Пресвете Богородице у Детлаку У шумовитим косама Детлака изнад често немирне Дераве (Укрине) налазио се манастир Успенија Пресвете Богородице у Детлаку. Задужбина краља Драгутина Немањића (Преподобни монах Теоктист), манастир је саграђен у средњем вијеку, када је српска средњовјековна држава на Балкану била у експанзији, доживљавајући успон на основама православља и византијског културног наслеђа. Манастир је био удаљен од главних комуникација и средишта српске државе, живећи на граници према Угарима и Западу, на сталном опрезу, гдје су се сучељавали Исток и Запад и гдје се осјећао снажан утицај католичанства. Да би имао ослонац, подршку и духовно упориште цркве, нарочито у крајевима које је доњела као мираз његова жена Катарина,…

У селу Крива Ријека код Козарске Дубице пронађени су остаци манастира Ђурђевац, који датира из 14. века. У ископавање археолошких остатака овог храма и истраживања су укључени Удружење археолога Српске, Завичајни музеј Градишке и општина Козарска Дубица. До сада су ископани делови олтара, фреске, али и други археолошки материјал, који потврђује да је реч о манастирском комплексу, посвећеном Светом Ђорђу. – Ово је изузетно вредно археолошко налазиште. Пронашли смо скоро комплетан олтар, а у унутрашњем делу трагове фресака, као и свештеничке клупе. Манастирска црква порушена је у првој најезди Турака, а касније је обнављана. Желимо да манастир Ђурђевац постане културно-историјски споменик – изјавио је археолог Завичајног музеја Градишка, Бојан Вујиновић.…