Црквина, Доња Згошћа, XIV вијек

Дио текста Ђорђа Стратимировића објављен у Гласнику Земаљског музеја, књига 2. 1891

,,…..

На десној страни Згошће, на обрешку Крижа, сасвим тик пута, спроћу Буковља, између два млина и доње кметовске кућице – лежи Црквина, средњовјековно гробље…..

На крају заравнака, спрам пута, имаду хумке; народ прича да је ту бил ацрквица, а испред ње да стајаху гробови. Откопавањем могли смо по прилици утврдити димензије темеља. На једно 80 метара удаљено, према сјеверу, има други обрежак, који је посве трњем обрастао, а на њему опет надгробнога камења (каменице и плоче), али све глатки тесаник без шара или каквога писма.

Од надгробних биљега на Црквини тек сз+у два, који умјетничу пажњу на се потежу: велики стећак и ступац, остали тек интересују зарад облика и димензија. Положај и биљези свједоче, да је ово гробље веома старо и знаменито.

Оријентација црквице на гробљу јест спроћу истока. Почем је на источној страни обронак, а на западној зараванак, то су врата могла бити тек са запада. Црквичином приступу најближа су она два близанца стећка. Зараванак је на јужној страни, иза поменута два стећка, прид је цијело шири био; то свједоче тамошње надгробне плоче, које су посве подлокане од водице, која је тамо изрила корито и данашњу јажу изровала. Ова два стећка, према своме положају односно црквице, и са разлога транспорта, на сваки су начин прије постављена од великога споменика који је данас привидно средиште гробља. За њима долазе потоњи велики стећак,  с прочељем опет наспрам цркве окренут, па онда ступац, који је прочељем окренут према великоме стећку; напокон четврти стећак, који одатле одаље стоји  од осталих, и нема оријентацију спрам истока, дочим су сви остали надгробни биљези у тај правац положени….

Велики је стећак на жалост сада разбијен на двије поле.

Народ прича, да су га прије једно 60 година, мухамедановци из Вареша гвозденим клиновима разбили, ,,јер је звечио“ ,те држаху да у њему има ,,пара“. Затим, назад 40-50 година поткопали су стећак са западне стране. Људи причају, да су онда подметнули храстове ,,диреке“ да подупру велику плочу, и да је под истом омања ,,магаза“ да једва дијете од 6-7 година усправно стојати може; свијет каже, да тада осим мало костију ништа не нађоше у гробници….

….Напокон још су изрезане на стражњој страни двије рибе, што је старо-хришћански мотив, а на прочељу, доље, има још нека веругалица попут гује.

Ступац има уврх орнамената, на све четири тсране, натпис ћирилицом у два ретка – али окрњен, излизан и досад непрочитан.

Црквица, по орјентацији својој, морала је имати олтар наспрам истоку, за то је сва прилика, да ј еправославном обреду посвећена била. Овом еу прилог још иде причање народа, да је за ,,турскога вакта“ било парбе око ње између ,хришћана“ и ,,кршћана“. Ако допуштамо, да је црквица била православна, онда је логичан пошљедак, да бар сви гробови, који орјентацију наспрам ње, на исток, имају, такођер православнима припадају…..“