Пронађени остаци средњовјековне цркве на Мајевици Поштовани посјетиоци ово је други текст посвећен средњовјековној цркви на Мајевици у близини села Средњи Локањ, познатој као ,,црква Грабова“. Први текст (који можете прочитати на овој страници) се углавном ослањао на поуздане изворе из литературе, али захваљујући господину Дејану Марковићу из Угљевика, данас, по први пут јавности представљамо и материјалне доказе о постојању ,,Цркве Грабове“. У наставку слиједи текст г-дина Дејана Марковића: Прије 15-ак година док сам се интересовао за археолошке-историјске трагове на овом нашем подручју сазнао за прче о постојању цркве из средњег вијека на подручју села Жуге. Трагом тих прича одлучио сам са јоч два пријатеља ентузијаста Зоран Ђурковић и Илић Слађан,…

Дио текста Ђорђа Стратимировића објављен у Гласнику Земаљског музеја, књига 2. 1891 ,,….. На десној страни Згошће, на обрешку Крижа, сасвим тик пута, спроћу Буковља, између два млина и доње кметовске кућице – лежи Црквина, средњовјековно гробље….. На крају заравнака, спрам пута, имаду хумке; народ прича да је ту бил ацрквица, а испред ње да стајаху гробови. Откопавањем могли смо по прилици утврдити димензије темеља. На једно 80 метара удаљено, према сјеверу, има други обрежак, који је посве трњем обрастао, а на њему опет надгробнога камења (каменице и плоче), али све глатки тесаник без шара или каквога писма. Од надгробних биљега на Црквини тек сз+у два, који умјетничу пажњу на…

У Брези код Високог налази се велика грађевина 6.столећа, налик на једнобродну цркву окренуту југу. Давно је истраживана, али налази још нису објављени. Несвакидашње је основе (сл. 46. 9) и украса, нема података о постојању уобичајених делова олтарског простора; зато подсећа на епископски двор из Пореча и неке ране бугарске дворце. На два стуба урезани су абецеда и футарк (futhark), то јест латинска и рунска азбука (G. Čremošnik, D. Sergejevski 1930). Има 18 рунских слова, али можда их је било више, што се не може утврдити због оштећења стуба. Писмо рунских слова приписује се епископу Вулфили, рачуна се за „готско“ и чита на германском тлу. Али запис из Брезе нема…

Рогатица – На локалитету Црквине, недалеко од рогатичких Борика, некада је била црква која је саграђена у 13. вијеку. Ово су потврдили археолози Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Љубица Срдић и Љиљана Парежанин, које су посљедњих десет дана боравиле на Црквинама са задатком да покушају наћи одговор да ли има истине у народном предању о постојању старе цркве. – Већ прва три дана рада на локацији, која је према предању била задужбина краља Драгутина и његовог брата Милутина, синова Стефана Уроша Немањића, открили смо зид објекта за који смо процијениле да је западна страна некадашње цркве – рекла је Парежанин. Љубица Срдић, која је водила ископ на…

(Дрина у доба Косача, Нови археолошко-архитектонски споменици, Наше Старине XIV – XV ,1981.) Jедина индиција да се трага за црквом у селу Црквини, удаљеном 6 км од Горажда према југу, било је име овога села које се смјестило на падини бријега уз лијеву обалу Дрине. Ужа локација ,,цркве,, коју су нам показали старији мјештани била је само 15 м удаљена од мјеста гдје се црква стварно налазила. Пронађена је релативно лако, будући да се јужни зид апсиде назирао у скарпи асфалтног пута Горажде-Фоча, који је завршен 1972. Године. Управо тада радници и машине срушили су јужни зид ове цркве и дио гробља које се налазило уз њу. Равнањем скарпе црква је поново…