Некатегорисана објава

Лажна историја Босне

Лажна повијест Босне – A False Hisory of Bosnia

     Лажну повијест Босне, срачунату да узвиси босанске муслимане на рачун кршћана и да обесхрабри све тежње дијела потоњих за уједињењем са Србијом, измислила је Аустро-Угарска између 1880. и 1890., и она је била ширена у различитим публикацијама с подручја културе.

     Лажна је повијест искористила чињеницу да је за средњевјековну Босну познато како је имала врст народне цркве која је у више римских извора била жигосана као херетичка и које је права природа изузетно нејасна.

    Лажна је повијест тврдила да је религија Босанске цркве била дуалистичка хереза и да су њезиним припадницима били мрски крижеви и цркве; да се звала огумилском; и да је била унијета из Бугарске, друге земље што је још недавно била под исламским јармом.

     Средњовјековне босанскохерцеговачке надгробне споменике, тзв. стећке, све су подигли ти херетици, гласила је теорија, и то би доказивала чињеница да на себи немају крижева и да нису у црквама ни на гробљима.

     Босански муслимани, не кршћани, потомци су тих херетика јер су практички сви Босанци били окружени од херезе и масовно су прешли на ислам да би избјегли прогоне Рима. Стога су управо муслимани прави баштиници босанске предаје.

     Права повијест, како су јој посљедњих десетљећа темеље ударили истакнути учењаци на основи с муком стечена познавања архивске грађе, побија све те тврдње.

     Босанска је црква зацијело била хибрид, настао прије од неукости но од оштроумности, али се зацијело не може описати као богумилска. Била је прихваћена од појединих племића, али је имала мало утјецаја на босанске владаре или на највећу већину њихових поданика, који су били католици или православни, већ према крају у којем су живјели.

     Босански стећци надгробни су споменици XIV. и XV. ст., подигнути у слободној природи у складу с еуропском модом тога доба за надгробне споменике, једнако од католика, од православних и од припадника Босанске цркве. Често су били смјештени око цркви, и на њима је било више крижева но на већини надгробних споменика тога раздобља у већини других земаља.

M.Wenzel – Bosnian History and Austro-Hungarian policy: some Medieval Belts, the Bogomil Romance and the King Tvrtko Graves

Bosnian History and Austro-Hungarian policy