Потврда о примању краља Остоје за дубровачког властелина

Превод:

У име великог Саваота, господа Бога нашега, речено пак, с почетком Oца, испуњењем Сина и свршетком пресветог Духа, о великославна, пресвета Тројице, слава теби, у којој крстисмо се и примисмо божанску благодат. Удостоји нас по својој слаткој и неизрецивој милости уздржавати и управљати Богу вољеним, нама дарованим градом Дубровником који је наша очевина. И будући да је Божјом вољом у богатој држави, у свему славећи Бога, изволи Бог и велика ……………… срдачна више него нелицемерна милост превисоког и славнога господина Стефана Остоје, који је по милости Христа Бога краљ Срба, Босне и свих западних страна и к тому, и хтеде нас властелу и сву Општину града Дубровника за своје срдачне и у свему поштене пријатеље (имати). Како смо били у прве господе српске и босанске, како у његова прародитеља господина краља Твртка и у друге господе српске и босанске ……………….. до реченога краља Остоје – такође да будемо и њему пријатељи, а краљевство да нас воли и поштује као и прародитељи, господа српска и босанска.

А сада ми, кнез, властела и сва Општина града Дубровника пошто смо разумели и увидели велику наклоност  и срдачност коју су према нама имала прва господа, родитељи реченога господина краља Остоје, како су нас држали и поштовали, а посебно сада увидевши велику милост и наклоност коју нам по својој милости пружа господин краљ Остоја, хтедосмо да толика милост и наклоност не остане незахвална, него да у свему буде славна и веома захвална. Зато учинисмо на велику част и уздизање господину краљу Остоји, које год смо уговоре и законе имали с првом господом, његовим прародитељима, с господом српском и босанском и с краљем Твртком, до реченога краља Остоје, све то утврдисмо и установисмо до дана и до века да имамо с господином краљем Остојом. И што је по својој милости тражио од нас речени господин, краљ Остоја, да га примимо и уздигнемо за нашега властелина, од нашега Већа – зато да је знано маломе и великоме, учинисмо и примисмо са великом славом и наклоношћу, како од данашњег дана па даље примисмо и уздигосмо господина краља Остоју за нашег драгог и многосрдачног и у свему поштованога властелина, као једног од нас већника, као што смо и ми властела дубровачка, исто тако сви његови који се налазе у господина краља Остоје, и његова унучад и праунучад, што је мушко колено, да су наша властела од нашега Већа.

И за већу славу господина краља Остоје да је знано сваком садаш њем и потоњем, даровасмо господину краљу Остоји палату са местом у Дубровнику, која је пре припадала нашем властелину Марину Бунићу, а око те палате су (најбоље) градске палате. Ту речену палату (дарујемо) господину краљу Остоји у баштину и у племенито у веке векова њему и његовим синовима, његовој унучади и праунучади од данашњега дана надаље, да је вољан господин краљ Остоја и његови синови, унучад и праунучад речену палату даровати, продати и оставити за душу, учинити шта им буде на вољу и како им драго, као своју баштину.

И још ми, кнез, властела и сва Општина града Дубровника заклињемо  се господину краљу Остоји у Христа Бога сведржитеља и у пречисту Богородицу и у силу часнога и животворног крста господња и у четворицу јеванђелиста и дванаест врховних светих апостола и 318 светих отаца који су у Никеји и у све од века Божје угоднике, да ми наши потомци ово више писано нећемо оповргнути ни поколебати, него у свему чврсто држати до дана и до века.

А на све више писано закле се најпре кнез Јаке Гундулић, Андре Јур Гучетић, Стефан Лукаревић, Марин Бунић, Марин Бучничић, Михаило Менчетић, Илија Сараковић, Марин Кабужић, Марин Цријевић, Матко Градић, Михаило Бобаљевић, Андреја Бенчулић, Добре Калићевић, Димко Бенешић, Живе Влучевић, Никола Менчетић, Живе Пуцић, Лука Бунић, Симко Бунић, Никола Журговић, Мартоло Цријевић, Вукша Бобаљевић, Марин Будачић, Влахо Соркочевић, Климе Гучетић, Симе Гучетић, Михоч Лукаревић, Паоко Гундулић, Марин Гундулић, Аловиз Гучетић, Франко Васиљевић, Маринуш Баравић, Климоје Бодачић, Никша Грубетић, Никша Буцић, Охат Жамановић, Мароје Бистетић.

Писано у изабраној палати и већници Богом вољеног града Дубровника од Христовог рођења 1399. лета, месеца фебруара 25. Заповедисмо га печатити нашим законитим висећим печатом Богом вољеног града Дубровника.

Литература: Грађа о прошлости Босне 2, Бања Лука 2009.