Повеља краља Стефана Дабише кћерци Стани
Превод:
У име Оца и Сина и Светога духа, амин. Ми Стефан Дабиша, по милости Господа Бога краљ Срба, Босне, Приморја, Хумске земље, Доњих Краја, Западних страна, Усоре, Соли и Подриња, дајемо видети сваком човеку, коме је прилика, да намисли краљевство ми по обичају господства сваки благи и добри лик исказати и чинити верним слугама, а највише рођацима и деци својој чинити милости и записанија свакоме по вери и по заслузи његовој. Стога створи милост краљевство ми с богољубимом госпођом Богом дарованом ми краљицом Јеленом, краљевства ми веома поштованом детету, мојој кћери Стани. Дадосмо јој наше село господско у Хумској земљи, по имену Вељаке, са свим правим котарима и међама, и да се то село не одузме госпођи Стани никада за њеног живота, а након њене смрти то село дајемо кнезу Јурју Радивојевићу и његовој супрузи, а њеној кћери, госпођи Владици и њиховој деци и њиховим потомцима у баштину заувек. А томе су сведоци и јемци наша властела: од Босне: кнез Мирко Радојевић с братијом, кнез Павле Раденовић с братијом, кнез Прибоје Масновић с братијом, тепчија Батало с братијом, војвода Сандаљ с братијом, кнез Драгић Хрватинић с братијом; од Хумске земље: кнез Вукашин Милатовић с братијом, кнез Вукосав Николић с братијом; од Доњих Краја: војвода Хрвоје с братијом, кнез Младен Станчић с братијом; од Усоре: војвода Вучихна с братијом, кнез Стипац Остојић с братијом; од двора: пристав Вукац Владисалић с братијом, а од својте Вук Нимичић с братијом. А ко ће ово порећи, било да је наш наследник или неко стран, да је проклет од Бога Оца и Сина и Светога духа и дванаест апостола и четворице јеванђелиста и седамдесет изабраних и свих Богу угодивших. Писано у двору краљевства ми у Сутјесци, руком логофета краљевства ми Томаша Лушца, месеца априла, 26. дана, 1395. лета од рођења Христовог.
+ Господин краљ Стефан Дабиша
Литература: Стари српски архив 4, Београд 2005.
