Први опис стећака и прва позната транслитерација ћириличних натписа

Путопис кроз Босну, Србију, Бугарску и Румелију

(Бенедикт Курипешић, 1530.)

У петак, 16 септембра, полазећи из Грачанице, путовасмо доста дуго брдом Медеником, док не дођошмо до неких великих камених гробова. Одатле се упутисмо према Зеленом Пазару или Рогатици, турској варошици, и ту преноћисмо.

На узвишици (којом данас нисмо ишли) има пет врло великих камених гробова. Не само ми, него и сами Турци чуђаху се како је тих пет великих каменова, четвртасто истесаних, изнешено на ову главицу. Ту лежи војвода Радослав Павловић, који је некад владао у тој земљи, његова жена, један син, његов брат и вјерни му слуга (дворјанин). На великом надгробном камену је истесан на српском језику и српским писменима напис са овим мислима:

,,Ја војвода Радослав Павловић, господар и кнез ове земље, лежим овдје у овом гробу. Док живљах, не могаше ме турски цар никојим јунаштвом, ни каквим даровима, па ни борбом, ни великом силом за моје земље ни потиснути нити побиједити; још мање сам мислио да се одрекнем своје вјере. Бог ми је дао да сам много пута побиједио Турке. Хвала Богу и слава што вазда вјеровах и што своју земљу остављам још у хришћанској вјери.“

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Затим близу поменутог великог гроба, а на другом мјесту, налази с едруги надгробни камен, али друкчијег облика и не толико велик. Ту лежи вјерни слуга реченога војводе, који је био вјеран витез. О његовим јуначким дјелима још много пјевају Бошњаци и Хрвати. На камену је истесан крст и натпис на српском језику и српским словима:

,,Војводо Павловићу, господару мој, тебе љубљах за свога живота, вјерном службом служах твојој глави. Сада лежим мртав под твојим ногама, јер хоћу и у земљи да сам ти вјеран слуга. То си заслужио, славни јуначки кнеже, јер је твој мач за вјеру хришћанску посјекао многог Турч ина“.