старосрпски епитафи,  Старосрпски натписи

Покојиште – Врх – Врбица

Много пута је обрађиван натпис са овог мрамора (Сл. 1), а прву, нама доступну транслитерацију је обајвила Милица Баум 1958. у часопису ,,Чланци и грађа за културну историју источне Босне“. (Сл.2)

Касније, неколико пута натпис је ревидиран, а најтачнији превод, за сада је урадио Шефик Бешлагић 1968. ,чији је рад објавио Марко Вего у ,,Зборнику средњовјековних натписа Босне и Херцеговине,, – Књига IV. (Сл. 3)

 

Једна од занимљивости овога натписа је ријеч покојиште, ријеч која није урезана ни на једном познатом мрамору на овим просторима. Обично натписи почињу са реченицом АСЕ ЛЕЖИ или СЕ ЛЕЖИ ,а по Црквенословенском рјечнику  поменута ријеч означава починак, почивање, покој. (Сл. 4)

Сл. 4 (Рјечник црквенословенскога језика – прота Сава Петковић, Ср. Карловци, 1935.)

Још интересантније да буде, прије неколико дана наша вриједна и врла сарадница нам шаље фотографију средњовјековног надгробног споменика коју је начинила у музеју града Аранђеловца. (Сл. 5)

 

Овај споменик је пронађен 2008. године на периферији града Аранђеловца у селу Врбица. На споменику је исписан јединствени ћирилични натпис који гласи:

Сл. 5 Споменик са натписом у музеју града Аранђеловца

 

+ОВО ЈЕ МЕСТО ПОКОЈА МИ

ЛДРУГА ЖИВЧИЋА

И БРАТА МУ ДОБРУЈА

А ПОГУБ(И ИХ) ДИМИТАР

ТОМАШЕВИЋ И БЛАЖ

И ДИМИТРА ДАДЕ РАДИЧ

ПЛНОШУ БРАТУ МИЛДРУ

ГОВУ И ОСЛЕПИ ГА И ОТСЕЧЕ МУ ПАЛ

АЦ

 

 

Сл. 6. Натписи и записи, Vol. I, Ваљево 2015.

Још једна од подударности је и сам период настанка ових споменика који је одређен за XIV – XVвијек.