Семир – старосрпско народно име?

У часопису ,,Трибуниа“ из 1984. године објављен је чланак Мр Томислава Анђелића ,,Два нова натписа на стећцима у Доњем Лукавцу код Невесиња“ који детаљно описује археолошко истраживање локалитета Вал, Доњи Лукавац код Невесиња.

Испод самог узвишења Вал, налази се локалитет Главица на коме се налази активно православно гробље. Међу савременим споменицима налазе се два старосрпска споменика са ћириличним натписима орјентисаних исток – запад.

На једном споменику је читљив натпис који гласи:

АСЕ ЛЕЖИ  ЈЕГ ОМИР ДОБ РИЕВИЋ ЗБРАТОМ СЕМИРОМ

На другом споменику оштећен, али такође читљив натпис:

АСЕ ЛЕЖИ СЕМИР ДОБРИЕВИЋ

Из ових епитафа видимо да су ту сахрањена два брата Јегомир и Семир Добријевић.

Јасно је и да су имена изведена од именице МИР, с тим што је име Јегомир настало додавањем (старословенске) присвојне замјенице ѤГО тј. ЊЕГОВ па отуда и савремено српско име Његомир.

За брата Семира постоји мишљење да је примио ислам и узео муслиманско име, али је сахрањен по православном обичају на православном гробљу. Да ли је то баш тако?

Нама је данас име Семир познато као муслиманско мушко име које је ,,дериват“  оригиналног арапског имена Самир које се чешће среће, а означава оног који ноћу сијели и разговара – ноћни забављач¹.

Многа савремена имена муслимана са наших простора у опште немају или дјелимиично имају везу са арапским, турским и персијским језиком. Они су их временом стварали (нпр. Алдин, Алмир, Фатмир, Ирмир, Исмар, Санита…)²  или су их преузимали од других народа (нпр. Елвис, Денис, Дино…)

Не искључујући прву верзију о исламизацији Семира Добријевића (како ли се прије звао?) овдје предочавам још једну могућу претпоставку о настанку имена Семир.

Ако се и потурчио, зашто није узео неко друго име , као што је то урадио нпр. Махмут Бранковић³, можда је желио да задржи неку сличност са старим именом које је можда носио (Драгомир, Ратомир ?) или сличност са братовим именом.

Семир се можда и није потурчио, можда је то некада и тада било ријетко  српско име које је настало од старосрпске ријечи – прилога за мјесто: СЕ што значи ОВДЈЕ, а веома често га срећемо на почетку старосрпских епитафа СЕ ЛЕЖИ, А СЕ ЛЕЖИ – овдје лежи.

У овом случају би име Семир означавало онога који носи, доноси мир, који је миран ОВДЈЕ (СЕ) МИР. Или је то само случајност?

Код старих срба постојало је и име Семорад, а носио га је писар који је уклесао епитаф на крсту Влатка Вуковића.

Ова два натписа је 2016. године обрадио и др Горан Ж. Комар у свом дјелу ,,Ћирилични натписи Старе Херцеговине“ стр. 331. и 332.

^{1. и 2.}Исмет Смаиловић, Муслиманска имена оријенталног поријекла у Босни и Херцеговини, Институт за језик и књижевност у Сарајеву, Монографије I, Сарајево, 1977.

^3.Шефик Бешлагић: Нишани XV и XVI вијека Босне и Херцеговине“. АНУБИХ, ДЈЕЛА, KЊИГА LIII – Одјељење друштвених наука, Сарајево 1978.

Часопси Трибуниа бр 8.: