Стонска повеља босанског бана Стефана II Котроманића
Повеља писана под Сребреником 15.02.1333. године.
Превод латинске верзије:
У име свете и недељиве Тројице, амин. Лета господњег хиљаду три стотине тридесет трећег, индикта првог, дана петнаестог месеца фебруара. Стефан, милошћу Божијом бан Босне, Соли, Усоре и врховни господар целој Хумској земљи. Ако волимо наше посвећене пријатеље и слуге и делимо им са љубављу своју милост, као што је и корисно непромењену, показујући им појединачно добра, објављујемо стога свима, садашњима и будућима, да смо, пошто смо видели посвећеност и искрену благонаклоност, као и раније наведене услуге, које су величанствено учинили нама и нашим претходницима Општина и људи Дубровника и њихови преци, и које ће нам тек учинити убудуће, уз Божију сагласност, кроз нас и наше синове, наследнике и потомке по мушкој линији до краја света, препуштамо и дарујемо Општини и људима Дубровника, нашим већ поменутим најдражим и посвећеним пријатељима, цео Стонски рат са Превлаком и свиме што му припада и што се налази испод или изнад њега и са свим правима и јурисдикцијом за које се зна да се на било који начин њега тичу, и са свим селима, пољима, планинама, шумама, гајевима, водама, пашњацима, дубравама, са правима глобе и суђења и умира крви, све до рта Лоиште, да имају, држе, поседују и користе, и да са њима заувек чине шта год желе, као са својим поседом. И да речена Општина и људи Дубровника могу да преграђују и утврђују Рат и Превлаку и да копају ров од мора до мора, и тамо и где год другде да одлуче, и да им се прохте унутар њих, по својој слободној вољи. И ако икада Рат и Превлака, или њихов део или њихова земља или њихови поседи који су унутар зида буду узнемиравани или сметани реченој Општини Дубровника и њеним људима, било уопштено или посебно, на неком месту или местима, обавезује се напредречени бан и за своје синове мушке и потомке и наследнике да ће речену Општину и људе Дубровника све до краја света помагати да се брани и ослободи неприлика са свом својом снагом. Због овога ми, Општина и људи Дубровника, обавезујући се свим добрима речене Општине обећавамо и обавезујемо се да ћемо господину бану, као примаоцу и гаранту за себе и своје наследнике и сукцесоре и потомке по мушкој линији, давати и плаћати у име трибута и пореза за речени Рат и Превлаку, сваке године у Дубровнику на дан светковине светог Влаха, све до краја света, пет стотина перпера у монети која се тада буде користила у Дубровнику, како у случају да сâм господин бан и његови синови и потомци по мушкој линији буду владали Хумском земљом, тако и у случају да не, ипак треба да прима и добија сваке године на светковину светог Влаха ових горе наведених пет стотина перпера, на већ речени начин, све до краја света. И ако се деси да сâм господин бан или његови синови или потомци по мушкој линији буду желели да дођу некада да станују у Дубровнику, ми, Општина и људи Дубровника, се обавезујемо да ћемо им дати и препустити једну зидану кућу као станиште све док борави у Дубровнику без икакве накнаде, и такође обећавамо, ми Општина и људи Дубровника, да нећемо задржавати или примати у Стону или на Превлаци или на острвљу које нам је дато и препуштено од стране реченог господина бана, било којег његовог племића који се побунио или је непослушан (неверан) овом истом господину бану и његовим синовима или наследницима по мушкој линији све до краја света. Ми, већ поменути бан Стефан, заклињемо се у свето Божије јеванђеље и четврицу јеванђелиста и дванаест апостола и све мошти које су у Општини Дубровника, у своје име и у име својих синова и потомака по мушкој линији, да ћемо се свега овога држати и чувати и да нећемо радити против овога или се на суду или делима противити на ма који начин или са било којим разлогом, ја или моји синови и мушки потомци и наследници по мушкој линији до краја света. И за све гореписано се заклињемо ми, Општина и људи Дубровника, за нас и наше потомке и наследнике по мушкој линији до краја света, у свето Божије јеванђеље и четврицу јеванђелиста и дванаест апостола и све мошти које су у Општини Дубровника, да нећемо радити против овога или се на суду или делима противити на ма који начин или са било којим разлогом. Као сведочанство и као пунију потврду исправности, наредили смо да се запише и да се овери нашим златним висећим печатом. Учињено под утврђењем Сребреником, у присуству племенитих људи Витана Теорадића, Радослава Хлаповића, Милоша Вукасића, Хрватина Стефанића, Стефана Друшчића, Твртка Ивахнића, а пристави овоме су Дивош познат као Тихорадић, Штетко Хлаповић и Михаило Менчетић, грађанин Дубровника. И о свему овоме су начињене и написане четири повеље, налик (истоветне) једна другој, две су написане на латинском и две на српском, од којих господин бан има две – једну написану на латинском и једну на српском, и ми, Општина и људи Дубровника, исто тако имамо друге две – једну на латинском и другу на српском.
Споља: Даривање Стона и Рата од Стефана босанског.
Превод српске верзије:
У почетку Оца у испуњењу Сина и светога Духа. У лето од рођења Христовог 1333, индикта првог, 15. дан (…) фебруара месеца. Ми господин Стефан, по милости Божијој бан Босне, Усоре и Соли и господин Хумске земље, као што пријатеље и слуге наше волимо и њима милост нашу дајемо са коришћу и љубављу, како је достојно држати се према свакоме, тако да зна свако овог дана и убудуће који ће после би ти амин. Ја видех добро сведочанство и многа дела од баштине и влас теле и људи дубровачких и нашим прародитељима и нама веома много учињена, и хотећи одсад радити са Божијом вољом, зато ми, господин бан Стефан и моји синови и унуци и докле моје потомство буде, до века векова, дајемо и дарујемо до века векова у баштину и у племенито људима дубровачким, а нашим драгим пријатељима цео Рат и Стон и Превлаку и острва која су около Рата и са свим што се налази унутар Рата и Превлаке – и горе и поља, дубраве, шуме, ливаде, воде, села и све што је од Превлаке до Лоишта, и суд и глобе и умир крви да буду по њиховој вољи, да имају и држе, и да чине сву своју вољу и жеље као од своје баштине,до века векова,и да су вољни зидати куле, и друго што им је воља и прокопати Превлаку од мора до мора и направити по својој вољи и жељи. И још обећава господин бан Стефан за себе и своје синове и своје потомство, да ако одлуче у неко време или господин или властелин или грађанин или људи који би пакостили Рату или Превлаци, помогне колико може наша снага. А за то ми, Општина и људи града Дубровника од свег добра заједничког, господину бану Стефану и његовим синовима и потомству његовом до века од мушке главе, и до краја света, да дајемо за Превлаку и Стон 500 перпера, до краја света од тог добитка, за који се има доћи код нас у Дубровник у оно време. Ако бан и његови синови и његово потомство по мушкој глави не буду господа Хумске земље, ми Општина дубровачка даваћемо онај добитак на онај дан светога Влаха, 500 перпера, како је горе писано. И још обећава Општина дубровачка, да ако у неко време дође господин бан Стефан у Дубровник или његови синови или његово потомство по мушкој глави до краја света, да му дâ палате зидане за пребивање, докле буде остао, без икаквог најма. И још обећава Општина дубровачка да неће да прима у Превлаку и у Стон и у Рат и у она острва која су узели од господина бана Стефана, његовог властелина који буде њему неверан и његовим синовима и његовом потомству до краја света. А ја господин бан Стефан заклињем се у свето Божије јеванђеље и у четири јеванђелиста и у 12 апостола и у све мошти свете које су у Дубровнику, за мене и за моје синове и за моје потомство по мушком колену до краја света, све то чврсто да имамо и држимо и не прекршимо до краја света. И за све више писано, ми Општина и сви људи дубровачки кунемо се у свето Божије јеванђеље и у четири јеванђелиста и у 12 апостола и у све свете мошти које су у Дубровнику, за нас и наше синове и за наше наследнике до краја света, све чврсто да имамо и држимо до краја света непромењено. И зато стављам ја господин бан Стефан свој златни печат, да је за веровање, свако да зна и види истину. А о овоме су начињене четири повеље једнаке, две латинске а две српске, а све су печаћене златним печатима. Две су повеље остале код господина бана Стефана, а две повеље су у Дубровнику. А то је писано под градом под Сребрeником. А овоме су сведоци звани и мољени Витан Тихорадић, Радослав Хлаповић, Милош Вукасић, Хрватин Стефанић, Стефан Друшчић, Твртко Ивахнић, а за то су три пристава: Дивош Тихоранић, Штитко Хлаповић, Михаило Менчетић Дубровчанин.
Превод латинског записа:
1333, дана 15. фебруара, привилегија учињена под Сребреником. Бан Стефан потврђује поклон Рата и острва, који су (…) 500 перпера дохотка краљу Босне, уз неприхватање ниједног Босанца, у Стону ни у Рату.
Литература: Грађа о прошлости Босне, 3, 2010, Бања Лука