-
Мраморје у Тршићу
Испред Музеја језика и писма у Тршићу, налази се девет постављених старосрпских надгробних споменика. Споменици су пренешени са својих првобитних локација из околних села. Неки од њих су украшени, виновом лозом – грожђем, а један споменик пренешен из села Брасине је са уклесаним ћириличким епитафом који гласи: + А СЕ ЛЕЖH РАДHША ПРИБЬЧHЧЬ УN УКЬ NѢГОСЛАВЛЬ ВЕТѢШАNHNЬ Овдје лежи Радиша Прибчић, унук Његослава, Вјетјешанин Споменик је датиран у крај ХIV вијека и почетак ХV* *Емина Зечевић, Мраморје – стећци у западној Србији, Београд 2005.
-
Вук Караџић -опис и покушај транскрипције натписа стећка некрополе Црљивица, Имотски
У ,,Српском рјечнику“ који је Вук Караџић штампао у Бечу, 1852. године, под словом ,,С“ тумачи ријеч ,,стећак„. Ту је описао свој обилазак некрополе у Имотском, Циста ,,Црљивица“, покушај проналаска натписа и његову транскрипцију, али је изнио и свој суд о украшавању стећака -,,изрезани врло ружно различни ликови“ ….. Испод фотографија – натпис који није уочио Вук Караџић : ,,Овдје лежи добра жена Владна Полог своега суенија Херка Кустражића а ови билиг постовах ја з братиом“
-
Копитарево Јеванђеље
Копитарево четворојеванђеље је српско средњовјековно јеванђеље са подручја Босне. Јеванђеље је датовано у крај 14. и почетак 15. вијека. Налaзи се у Универзитетској библиотеци у Љубљани. Према неким изворима сматра се да је Копитару ово Jеванђеље дао Вук Караџић. Копитарево Јеванђеље