“В љето 6954/1446. год. аз раб Христу Богу господин Херцег Стефан ваздвигох храм светога великомученика Христова Георгија моле се јему да помолит се за мње грешном Владице моему Христу“-ктиторски натпис на улазу у цркву светог Георгија. Средином 15. вјека (1446.-1448. године), на лијевој обали ријеке Дрине, на раскршћу најзначајнијих путева од памтивјека, у Доњој Сопотници надомак Горажда, Херцег Стефан Вукчић-Косача подиже цркву у славу Светог Георгија (Ђорђа). Саграђена је у дринској долини, у подножју брда Градина, на мјесту гдје сјеверна падина брда прелази у благу зараван. Ово је јединствен споменик културног наслијеђа, како у историјском тако и у погледу своје архитектуре и једна је од ријетких сачуваних непосредних свједочанстава о…

(Дрина у доба Косача, Нови археолошко-архитектонски споменици, Наше Старине XIV – XV ,1981.) Jедина индиција да се трага за црквом у селу Црквини, удаљеном 6 км од Горажда према југу, било је име овога села које се смјестило на падини бријега уз лијеву обалу Дрине. Ужа локација ,,цркве,, коју су нам показали старији мјештани била је само 15 м удаљена од мјеста гдје се црква стварно налазила. Пронађена је релативно лако, будући да се јужни зид апсиде назирао у скарпи асфалтног пута Горажде-Фоча, који је завршен 1972. Године. Управо тада радници и машине срушили су јужни зид ове цркве и дио гробља које се налазило уз њу. Равнањем скарпе црква је поново…