• Старосрпске некрополе

    Часна трпеза и средњовјековна некропола у Горњем Забрђу

    Распитивајући даље о реченом ,,Црквишту“ (у Корају) приповједао ми је тутњевачки парох г. Ђорђе Јовановић ово: ,,На Црквишту била је некада црква, која по Божијој провидности побјеже у Србију, али је њена часна трпеза остала у горњем забрђанском гробљу, гдје је и дан данас. Трпеза је равно избрушена плоча, која има у средини издубљену локвицу. У ту локвицу налије се мрвичак воде, те ју свештеник благосива недјељом, или којом локалном светковином. Благословљеном водицом народ се умива поради здравља. Ако случајно нема свештеника, народ ће се и сам уз ову трпезицу молити.“ *Алија Ћатић, учитељ, Биљешке о Корају и Тутњевцу – Гласник Земаљског музеја 01.04.1901. Од четири стећка на гробљу код Трпезе…

  • Мајевички стећци

    Неколико старих предања о мраморју на Мајевици

    Поред старог пута преко Лозовине има неколико стећака, који су, редовно упоредо са правцем пута тј. (ЈИ-СЗ). Било је веће старинско гробље на Лозовини и на том гробљу су ископаване кости кад је грађен пут. Било је и камено корито, које је неко био однео својој кући и вратио по наредби у сну. „Мајевица – с особитим обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба Миленко С. Филиповић, 1969. Један човјек је узео ово корито и однио га кући, у сну му је наређено да га смјеста врати, по другој верзији узевши ово корито, касно у ноћ се појавило неко биће и наредило му да га врати, по трећем предању узевши ово корито,…

  • Старосрпске некрополе

    Горње Забрђе – средњовјековна некропола са Часном трпезом

    У Горњем Забрђу недалеко од Угљевика, на православном гробљу поред храма Светог пророка Илије налази се средњовјековна некропола са Часном трпезом. Некрополу су чинила четири споменика, али су данас сачувана само два од којих је један сљемењак, а други је неодређеног облика и веома је оштећен. Поред ових споменик из давнина је остала и Часна трпеза, па се и ово гробље назива ,,код Трпезе“. За њу везује сљедеће предање које је објављено у Гласнику Земаљског музеја 01.04.1901. а прењео га је корајски учитељ Алија Ћатић : „Распитивајући даље о реченом ,,Црквишту“ (у Корају) приповједао ми је тутњевачки парох г. Ђорђе Јовановић ово: ,,На Црквишту била је некада црква, која по…