-
Кушлат код Зворника, XIV вијек
Кучлат или Кушлат средњовјековни град (тврђава), трг (у подграђу) и царинарница. Тврђава је смјештена јужно од Зворника, на око стотину метара високој окомитој стијени изнад ушћа Јадра у Дрињачу. Спомиње се од 1346. године. По Евлији Челебији град је подигао српски бан Радован. Кучлат је од 1404. био у рукама Хрвоја Вукчића Хрватинића, а од 1410, споразумно, у рукама угарског владара Сигисмунда Луксембуршког. Од 1411. је у рукама је деспота Стефана Лазаревића. Долази под османску власт послије пада Деспотовине 1459. У османско доба Кучлат је нахија која припада Зворничком санџаку. Град је 1833. напуштен. Није позната да ли су вршена археолошка истраживања, али и данас на узвишењу изнад новоизграђене џамије,…
-
Часна трпеза и средњовјековна некропола у Горњем Забрђу
Распитивајући даље о реченом ,,Црквишту“ (у Корају) приповједао ми је тутњевачки парох г. Ђорђе Јовановић ово: ,,На Црквишту била је некада црква, која по Божијој провидности побјеже у Србију, али је њена часна трпеза остала у горњем забрђанском гробљу, гдје је и дан данас. Трпеза је равно избрушена плоча, која има у средини издубљену локвицу. У ту локвицу налије се мрвичак воде, те ју свештеник благосива недјељом, или којом локалном светковином. Благословљеном водицом народ се умива поради здравља. Ако случајно нема свештеника, народ ће се и сам уз ову трпезицу молити.“ *Алија Ћатић, учитељ, Биљешке о Корају и Тутњевцу – Гласник Земаљског музеја 01.04.1901. Од четири стећка на гробљу код Трпезе…
-
Мали вход
Mали вход : При крају певања стихова блаженстава врши се мали вход. Свештеник, носећи Јеванђеље на грудима, излази кроз северне двери и иде преко солеје према царским дверима, говорећи тихо молитву входа, која говори о томе да анђели Божији служе заједно са свештеником Литургију. На средини солеје свештеник благосиља вход (улазак), целива Јеванђеље и онда, подигавши га високо изнад главе, говори на царским дверима: “Премудрост, стојмо смерно“. Овим речима позива вернике на пажњу, јер ће ускоро наступити читање Светог Писма.
-
Неколико старих предања о мраморју на Мајевици
Поред старог пута преко Лозовине има неколико стећака, који су, редовно упоредо са правцем пута тј. (ЈИ-СЗ). Било је веће старинско гробље на Лозовини и на том гробљу су ископаване кости кад је грађен пут. Било је и камено корито, које је неко био однео својој кући и вратио по наредби у сну. „Мајевица – с особитим обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба Миленко С. Филиповић, 1969. Један човјек је узео ово корито и однио га кући, у сну му је наређено да га смјеста врати, по другој верзији узевши ово корито, касно у ноћ се појавило неко биће и наредило му да га врати, по трећем предању узевши ово корито,…
