Натпис на Грабеницама код Сокоца

Аутори: Горан Ж. Комар и Томислав Тамбурић

Натпис је недавно открио г. Томислав Тамбурић из Сокоца. Током 23. априла 2022. године, на позив г. Тамбурића, обишли смо средњовјековно гробље на лок. Грабенице, на западној падини истоименог брда код Сокоца. Ово гробље лежи уз десну страну пута Соколац – Олово, на територији села Крушевци. У вријеме Краљевине Југославије, овај предио је припадао општини Кнежина. У дефтеру 1468/9. године, ово мјесто је означено као „Доњи Крстијанлук“. У непосредној близини гробља које је расјечено сеоским земљаним путем, протиче ријечица Добрача.

Гробље у коме лежи плоча са натписом је познато у науци. Поменуто је од стране заслужног истраживача Шефика Бешлагића[1], а затим, у склопу трећег тома Археолошког лексикона Босне и Херцеговине[2]. Гробље је поменуто и мом зборнику ћириличких натписа[3]. Археолошки лексикон је углавном само понављао податке Бешлагића у одјељцима који се тичу гробаља са грчким гребницама (стећцима). Казује се да стећци присутни у овом гробљу припадају типу сандука и сљемењака. Натпис није уочен. Такође, изостало је скретање пажње на димензије споменика у сјеверном дијелу гробља. У тој зони постоји веома крупни сљемењак са постољем који је склизнуо са дебеле плоче, а при том, и сам посједује постоље, што је заиста риједак случај. Овако крупни споменици који су редовно без украса, срећу се управо на територији Павловића, На примјер, на лок. Борак код Сокоца, Лађевина код Рогатице и још неким мјестима у склопу општинске територије Рогатице, а затим и на Палама и око Сарајева. Велик дио споменика у гробљу је добро обрађен. У том западном дијелу гробља лежи једна тања плоча са нашим натписом. Натпис је усјечен у неизглачану горњу површину споменика, па је трпио од утицаја хемијског растакања. Усјечен на изразито неравној површини захтијевао је много времена и пажње код детекције словних знакова. Вода која се задржавана на споменику отицала је ка његовом југозападном углу гдје је формиран дубљи ров.

Овдје лежи Вучосав. Дружи му син Остоја. A писа му Срђ Убовић код Прибача. (Мир?) Божји.

Име Вучосав присутно је у средњем вијеку у нашим крајевима. На примјер, у натпису на цркви Св. Николе у Митихаљу код Билеће. Остоја је доста често име. Присутно, на примјер, у натпису у порти цркве Св. Кнеза Лазара у Придворици у Гатачком Борчу. Срђ је старо лично име, присутно на примјер у 14. вијеку (један од сликара у Дечанима је Срђ грешни), а такође, код нас постоје бројни топоними. Презиме Убовић је раширено у Босни (на примјер у Гламочу).

[1]Šefik Bešlagić, Stećci, kataloško-topografski pregled, Sarajevo, 1971, 239.
[2] Nada Miletić, Grabenice, AL BiH, Sarajevo, 1988, 95, br. 17.87.
[3] Горан Комар, Ћирилични натписи на стећцима, Београд, 2018.