Грчка црква, Бијела – Коњиц XII вијек
У близини темеља средњовијековне цркве – базилике, у правцу ријеке Бијеле, у предјелу Пијевчеве Главице су пронађени остаци предисторијске керамике. Легенда каже да је у близини кућа Лазаревића и Пајића уз омању некрополу стећака била и грчка црква.
Са сјеверозападне стране православног гробља, односно новосаграђене цркве, на удаљености од око 100 м, пронађени су темељи средњовијековне црвке – базилике. Археолошка ископавања су рађена 1957. године, када су у цијелини откопани темељи тробродне цркве, димензија 11 пута 15 метара, са 3 полукружне апсиде. Сачувани су једино темељи цркве, односно дио темеља до висине 20 – 50 центиметара. Дебљина зидова је 60 – 65 центиметара. У проширеној апсиди – олтару проширени темељ износи 104 центиметра. На разним мјестима темеља нађено је нешто комада квадра од лијепо тесане седре, која је потицала од сводова изнад апсиде – олтара. Остаци пода од калдрме нађени су једино у просторији „Д“. Ширина средње лађе у тробродној цркви износи 4,85 метара. Нађен је одређени број надгробних споменика, од чега су 2 античког поријекла (Симпсови). У ове гробове су сахрањивани свештеници, ктитори и моћни феудалци. У простору „Ц“ нађена су 4 костура која су окренута према истоку, као и сам олтар цркве. Претпоставља се да је црква рађена на крају 12. и почетком 13. вијека, а постојала је до краја 14. вијека. Црква у Бијелој је велика културна и духовна баштина овога краја, и непобитна чињеница да је у Бијелој у средњем вијеку постојао снажан економски, духовни и политички живот, који је био повезан са средњовијековним српским државама.
Некрополе стећака у Бијелој пронађене су поред средњовијековне цркве у Горњој Бијелој у већем броју (око 130) и мањем броју код кућа породице Лазаревић, Гравичинама и Дугама. На подручју коњичке општине регистровано је 3018 споменика – стећака, што је сврстава по броју стећака на 2. мјесто у БиХ, одмах иза Невесиња које има 3884 споменика – стећка.
http://www.udruzenjesrbaizkonjica.com