Нема тачних података о времену градње Старе чајничке цркве. Први пут се помиње 1492. године у запису на корицама књиге Пролог, која се чува у музеју цркве. Сматра се да је подигнута на темељима још старије цркве , коју су Турци срушили , вјероватно први пут по доласку у Чајниче. Из записа у различитим књигама које се чувају у чајничкој збирци старих књига, са сигурношћу се може потврдити постојање цркве у различитим периодима средњег  вијека. Осим горе поменутог постоји и запис који се налази у књизи „Књига Златоуст“, са краја 15. или почетка 16. вијека. У њему стоји да је књигу приложио раб божији Илија Савић Аксентију за вјечни помен у…

Манастир се налази  у селу Ништавци, Општина Приједор, на магистралном путу Приједор – Сански Мост. Посвећен је светој великомучeници Марини у народу познатијој као Огњена Марија. Подигнут је на темељима старог манастира које се спомиње 1898. на страни 86. у часопису ,,Jahresbericht der Geographischen Gesellschaft von Bern“ као о остацима римске грађевине, што занчи да је можда и старији. Такође брдо Клисину спомиње и Шефик Бешлагић као локалитет некрополе Азарићи на коме се налази 10так средњовјековних споменик а- плоча. ,,Народно предање сачувало је успомену на порушени манастир, који је по свему судећи био посвећен Сретењу Господњем, називајући манастириште Клисина, која долази од грчке ријечи «ЕКЛИСИЈА» што значи ЦРКВА. Исто тако…

Српски православни манастир Пресвете Тројице налази се у истоименом рударском насељу Сасе, укљештен у брдима између Сребренице и Братунца у близини античког локалитета Домавија. На овом античком локалитету пронађени су остаци двије зграде: велике бање и зграде општине које су постојале већ 220. године и биле су у употреби до IV вјека. Саграђен је 1242. године, а задужбина је краља Уроша I Немањића, чије су мошти и крст дуго времена чувани у овом манастиру. Стари средњовјековни манастир у Сасама био је метох (имање) манастира у Хиландару. Током 1989. године манастир у Сасама прославио је 750 година постојања. Манастир Пресвете Тројице у Сасама прославља Светог цара Уроша као задужбинара и тим…

Храм је посвећен Светом оцу Николају, архиепископу Мирликијском. Манастир је смјештен у Калуђерици, мјесту на планини Озрен, по којој је и добио име. До њега се стиже асфалтним путем дужине 7 километара од Петрова. Према народном предању манастир је задужбина краља Драгутина који је владао овим крајевима крајем 13. и почетком 14. вијека. Вук Караџић је записао народну пјесму у којој најмлађи син Немањин – Свети Сава не помиње само Хиландар, Дечане, Студеницу и Ђурђеве Ступове већ каже:   „И Папраћу близу Борогова, И Возућу крај воде Криваје, Озрен цркву насред Босне славне…“ Први писани помен о манастиру имамо у самом храму у натпису изнад улазних врата из 1587. године,…

,,Најранија православна црква била је, према тим изворима, подигнута у подручју града Теочака, у споменутим Рудинама или Средњем Локњу, вјероватно крајем треће деценије. То село представљало је 1528. године средње насељено влашко насеље са укупно 21 кућом и 35 табиа. Ту је, чини се, било и сједиште кнеза. Али што је важно, село је имало попа који је евидентиран међу обичним власима, поп, син Радована. црква се у томе попису не спомиње. Међутим, након пет година (1533.) у сумарном попису евидентирана је ту црква без ма каквих других података, осим што је константован број кућа у томе селу и једна црква, Да ли је ту црква настала између та дав…

Натпис из 1301. године на плочи манастира Карановац, у коме се спомиње поп из Ломнице: „АЗ ЛОМНИЦИН ПОП ПИСАХ ПО РОЖЕСТВУ ХРИСТА НА 1000 ЛЕТ НА 300 И 1 ЛЕТ…“  

Најстарији помен имена Фоче је из 1368. године. Касније се спомиње у домаћим изворима под именом Хотча а од доласка Турака среће се најпре у турским а онда и у домаћим изворима данашњи облик Фоча. У средњем веку у Фочи су постојале две цркве, једна на месту данашње Цареве џамије а друга на десној обали Ћехотине у Каурском пољу. О овим црквама до скоро је постојало само народно предање а данас постоје и докази о њиховом постојању. Џамију је султан Бајазит Други подигао у Фочи 1501. године, али, како се испоставило, на темељима цркве изграђене у средњем веку. Ову тврдњу изнео је историчар Асим Бејтић, у детаље објашњавајући унутрашњу конструкцију…

Возућки манастир је изграђен највјеројатније у XIV вијеку у доба краља Драгутина. Манстир је посвећен Светој Тројици. Bио један од духовних центара Срба у централним дијеловима земље Босне више од три стољећа. Да би доласком Турака Османлија био рушен и паљен у XVII вијеку више пута. 1690-их година је похаран и монаштво растјерано. ,,У казивању о бежању калуђера (од турака око 1690.) ја сам забележио и један занимљив детаљ: кад су се спремали за бекство, један од калуђера је направио крила од дасака премазаних и улепљених воском и летео помоћу њих. Али је пао, набио се на неко дрво и тако издахнуо. То се место зове сада Столоваш (неки веле…

Међу многобројним монашким надгробницима интересантан је надгробни споменик Бјелосава Лучића у коме се спомиње да је сахрањен у својој Цркви Племенитој. Црква је највјероватније била на простору данашње Бијељине или њене ближе околине. +А СЕ ЛЕЖH БѢ ЛОСАВЬ ЛУ ЧHЧЬ У СВОЕ ЦРЬКВЕ ПЛЕ МЕNHТЕ ПОСТ АВHШЕ КАМЕ NЬ СHNО ВЕ С(ЕУ) ,,+А ту лежи Белослав Лућчић у својој цркви племенитој Поставише камен синови њему“

О ископавањима у манстиру Тавна код Бијељинe (Часопис ,,Српска вила“ бр. 1, 1995. Бијељина)