Храм Успења Пресвете Богородице, Чајниче, XV вијек
Нема тачних података о времену градње Старе чајничке цркве. Први пут се помиње 1492. године у запису на корицама књиге Пролог, која се чува у музеју цркве. Сматра се да је подигнута на темељима још старије цркве , коју су Турци срушили , вјероватно први пут по доласку у Чајниче.
Из записа у различитим књигама које се чувају у чајничкој збирци старих књига, са сигурношћу се може потврдити постојање цркве у различитим периодима средњег вијека. Осим горе поменутог постоји и запис који се налази у књизи „Књига Златоуст“, са краја 15. или почетка 16. вијека. У њему стоји да је књигу приложио раб божији Илија Савић Аксентију за вјечни помен у храму Успениа Пресветиа Богоматери. Запис највјероватније говори о херцеговачком митрополиту Аксентију (1751-1763). Поуздано се зна да је обновљена 1893. године.
Садашња Стара црква има просту правоугаону основу, полукружан дио олтара и једноставну спољашњост и унутрашњост. Саграђена је од ломљеног камена и малтера. Споља је дуга 14,8, широка 6,2 метра, а унутрашња висина је 5 метара.
Цијела црква је засведена полуобличастим дрвеним сводом. Покривена је кровом од бакра на двије воде. Прозори су на лук, обичне величине и облика. Улаз је такође на лук. За вријеме Другог свјетског рата 1943. године, између 11. и 12. априла, црква је страдала од непријатељске експлозије, остали су само голи зидови. Послије рата 1946. године, обновљена је у истом облику као и раније, само је незнатно издигнут кров. Зидови су омалтерисани споља и изнутра, окречени у бијело ка што је и раније била. Освећена је 20. јула исте године.
Иконостасну преграду Старе Цркве Успења Пресвете Богородице чине царске двери са сценом Благовијести. Изнад њих је кружна икона, рађена је техником уља на платну, а уоквирена дрвеним оквиром. На њој је представљена сцена Успења Пресвете Богородице. Простор изнад прекрива велика сцена Тајне вечере. Сцена је рађена техником уља на платну. Овај дио иконостаса је пренесен у Стару чајничку цркву из Нове цркве. На основу стилских карактеристика, овај дио иконостаса не припада цјелини коју чине царске двери и кружни елемент изнад њих.
Дио иконостаса испод сцене Тајне вечере, а поред царских двери је прекривен ламперијом. На њу су причвршћене сљедеће иконе: Св. Никола, Св. Три Јерарха, Св. Архиђакон Стефан, Св. Георгије, Св. Игњатије, Христос као Цар и Велики Архијереј, Пресвета Богородица, Св. Великомученица Варвара, Св. Арханђел Михајло.
*www.cocajnice.com
