У своме дјелу ,,Стећци – култура и умјетност“ Шефик Бешлагић пише: У цркви св. Николе Сишевског, недалеко од Скопља, из XIV в., на млађем слоју фресака, из 1630. год., налази се сцена у којој св. Евстатије, као ловац коњаник, прогони јелена између чијих рогова је слика Kриста. Сцена је јединствена у нашој иконографији. Пронашао ју је Р. Љубинковић, али је још није публицирао. Легенда о овоме свецу, бившем Трајановом генералу Плацидусу, говори о његовом лову на јелена у којем је између јеленових рогова видио крст као сунце, због чега је одустао од лова и прешао на кршћанство, узевши име Евстатије. Сцена о томе може се виђети на разним умјетничким елима…

А Исус се опет потресе у себи, и дође на гроб. А то беше пећина, и камен лежаше на њој. 39. Исус рече: „Склоните камен!” Рече му Марта, сестра умрлога: „Господе, већ заудара; јер је четири дана у гробу.” 40. Рече јој Исус: Не рекох ли ти да ако верујеш, видећеш славу Божију? 41. Тада склонише камен где лежаше мртвац. А Исус подиже очи горе, и рече: „Оче, благодарим ти што си ме услишио! 42. А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме ти послао.” 43. И ово рекавши, викну громким гласом: „Лазаре, изађи напоље!” 44. И изађе умрли…

  Mали вход : При крају певања стихова блаженстава врши се мали вход. Свештеник, носећи Јеванђеље на грудима, излази кроз северне двери и иде преко солеје према царским дверима, говорећи тихо молитву входа, која говори о томе да анђели Божији служе заједно са свештеником Литургију. На средини солеје свештеник благосиља вход (улазак), целива Јеванђеље и онда, подигавши га високо изнад главе, говори на царским дверима: “Премудрост, стојмо смерно“. Овим речима позива вернике на пажњу, јер ће ускоро наступити читање Светог Писма.

Jа сам чокот, а ви лозе. Ко остаје у Мени и Ја у њему, тај доноси многи плод, јер без Мене не можете чинити ништа.“      

И  узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: Пијте из ње сви; Јер ово је крв моја новога завета која ће се пролити за многе ради отпуштања греха”