Манастир Заграђе – Херцег од Светога Саве

Херцег Стефан Вукчић – Косача

(1404 – 22.мај 1466)

Најистакнутији је потомак чувене средњовјековне породице Косача.

Стара српска властелинска и владарска породица Косача поријеклом је из истоименог села у близини Горажда.

Из породице Косача је чувени српски војвода Влатко Хранић – Вуковић који је као војсковођа на челу војске краља Твртка учествовао у Косовском боју. Влатко је имао три сина: Сандаља, Вукца и Вука. Влатка је наслиједио Сандаљ Хранић, војвода босански и војвода хумски, који је имао дворе на Кључу, код Цернице близу Гацка, и био је ожењен Јеленом Балшић, кћерком кнеза Лазара. Сандаљеве територије захватале су подручје од ушћа Неретве и Неретвљанске Крајине па све до преко Дрине и Лима. Након Сандаљеве смрти (15.март 1435) наслиједио га је син млађег му брата Вукца – Стефан Вукчић. Стефан је био велики војвода босански и херцег од Светог Саве и по њему се Хумска земља назвала Херцеговина. Оженио се 1424. године Јеленом, кћерком Балше III Балшића. Имао је солидне односе са Турцима као и Дубровчанима. Највећи дио својих прихода обезбјеђивао је од царина у Требињу (Мичевац), на Сутјесци (Тјентиште) и код Подринца. Градови су му били: Нови, Рисан, Оногошт (Никшић), Будош (према Острогу), Самобор код Горажда, Ђурђевац (код Устипраче), Космач (између Фоче и ушћа ријеке Сутјеске), Соко (изнад Шћепан Поља), Соко на Дрини код Чајнича, Кључ (код Гацка), Дробњаци, Пљевља, те манастир Милешево са Пријепољем. Ту је затим спадала сва област Хума – од града Сокола у Конавлима и Клобука и Мичевца код Требиња, па до Видоша у Дубравама и Благаја (извор Буне), Невесиња (град Вјенчац) и Коњица, затим и доња Неретва, Љубушки, Неретвљанска Крајина и област до Омиша.

Из породице Косача је чувени српски војвода Влатко Хранић – Вуковић који је као

Херцег Стефан је био православни хришћанин и велики ктитор. Његов духовник и стални повјерљиви пратилац био је милешевски епископ Давид. Његове задужбине су:

Црква Светог Георгија – Сопотница, Ново Горажде

Црква Светог Сергија и Вакха – Поди, Херцег Нови

Црква Светог Луке – Смоковац, Бока

Престолни храм у Заграђу – Шћепан Поље

Иако изложен сталним притисцима да прихвати унију са Ватиканом никада то није учинио. Да би доказао своју православну вјероисповијест Стефан се 1448. године и јавно прогласио за самосталног „Херцега од Светог Саве“ чиме се уједно везао за традицију и наслијеђе Немањића.

Умро је 22.маја 1466. године у 61. години живота. Незна се тачно да ли је сахрањен у својој задужбини у Заграђу, али је у њој сачуван стећак (гробно мјесто) и након више стотина година.

Херцег Стефан Вукчић – Косача засигурно је један од највећих средњовјековних српских великаша, а изузетно поштовање и данас у 21. вијеку ужива код српског народа у Горњем Подрињу и Пивском крају.

http://www.manastir-zagradje.org