Ћирилични документи

  • Средњовјековне богослужбене књиге,  Ћирилични документи

    Мирослављево Јеванђеље

    Мирослављево јеванђеље је најзначајнији ћирилични споменик српске и јужнословенске односно српско-словенске писмености из 12. века. У њему су упоредо заступљена два правописа: зетско-хумски и рашки. Настао је по наруџбини захумског кнеза Мирослава, брата рашког великог жупана Стефана Немање, највероватније у Котору, око 1185. године, а за потребе цркве Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу на Лиму, и саме задужбине кнеза Мирослава, која је доцније постала епископско сједиште Хумске епархије Српске православне цркве. Ова књига је у ствари превод грчког јеванђелистара цариградске цркве Св. Софије.(Јеванђелистар- богослужбена књига у којој су текстови распоређени према читањима у току црквене године.) Највећи дeо јеванђелистара дјело је непознатог преписивача (у науци названог Варсамелеон*, по ријечи из дјела за коју су проучаваоци вјеровали да је име аутора), док је Глигорије „дијак“ (ђак),…

  • Средњовјековни писани документи,  Ћирилични документи

    Писмо Дубровника великом војводи Сандаљу

    Писмо је настало 20. новембра 1406. поводом наплате могориша за ту годину. Превод I дијела писма: + Славноме и велможноме господину Сандаљу по милости Божјој великом војводи русага босанског од владајућег кнеза града Дубровника, властеле и од целе Општине срдачан поздрав. Да зна Ваша поштована љубав да нам је дошао жупан Толиша по могориш, али нам од ваше љубави зато лист није донео. И зато пошаљите када Вам буде драго да га узму. И ако ти је милост, волели бисмо да лист који ћете од ваше стране послати, буде написан као овај који се налази унутар овог листа. А за Ивана свитара и за Антона трумбеташа што нам је Толиша…

  • Средњовјековне богослужбене књиге,  Ћирилични документи

    Никољско Јеванђеље

    Никољско јеванђеље је српско четворојеванђеље рукописано на пергаменту, крајем 14. или почетком 15. вијека. По историчару Павлу Шафарику које ово Јеванђеље назива Јеванђеље краљице Јелeне писано је у 13. веку, између 1240-1250. године. Вук Караџић га је пронашао у манстиру Никоље 1820. године, 1854. године га је из манастира однио Алекса Вукомановић, од 1864. налазило се у Народној библиотеци Србије. Токм Првог свјетскограта губи му се сваки траг и тек 1964. године дошло је до сазнања да се налази у библиотеци приватног колекционара сер Честера Битија у Даблину. По Честеровом тестаменту, након његове смрти Јевађеље се налази у Даблинској библиотеци. Никољско Јеванђеље

  • Средњовјековни писани документи,  Ћирилични документи

    Стонска повеља босанског бана Стефана II Котроманића

    Повеља писана под Сребреником 15.02.1333. године.  Превод латинске верзије: У име свете и недељиве Тројице, амин. Лета господњег хиљаду три стотине тридесет трећег, индикта првог, дана петнаестог месеца фебруара. Стефан, милошћу Божијом бан Босне, Соли, Усоре и врховни господар целој Хумској земљи. Ако волимо наше посвећене пријатеље и слуге и делимо им са љубављу своју милост, као што је и корисно непромењену, показујући им  појединачно добра, објављујемо стога свима, садашњима и будућима, да смо, пошто смо видели посвећеност и искрену благонаклоност, као и раније наведене услуге, које су величанствено учинили нама и нашим претходницима Општина и људи Дубровника и њихови преци, и које ће нам тек учинити убудуће, уз…

  • Средњовјековни писани документи,  Ћирилични документи

    Повеља краља Остоје којом потврђује даровнице Дубровнику

    Повеља писана у Сутјесци 05.02.1399. Писао дијак Хрватин.  Превод: У почетак Оца, у испуњење Сина и Светог духа, који на почетку дивним утемељењем небеса утврди и васељењу своју основа, за милосрђе пак из милости човекољубиво сиђе с небеса на земљу, и људску природу која је због преступа пала, собом је обожио и на небеса узнео. Тиме је све од непостојања у постојање било постављено, тиме су и изгубљене овце дома Израиљевог истинском пастиру Богу сведржитељу биле враћене, тиме се и скиптри царски по целој васељени утврђују и поносно славе Бога сведржитеља.Такође и ја Стефан Остоја по милости његовог божанства краљ Срба, Босне и Приморја, удостојен бих краљевати на земљи…

  • Средњовјековни писани документи,  Ћирилични документи

    Повеља краља Стефана Дабише Дубровнику

    Повеља писао логотет Томаш 17. јула 1392. године у Доњим Крајима, у Лушцима.  Превод: У почетак Оца, у испуњење Сина и силаском Светога Духа, који на почетку дивним утврђењем небеса утврди и васељену својом вољом основа, Милосрдни, из милости човекољубљиво сиђе с небеса на земљу, и људску природу која је због преступа пала, собом је обожио и на небеса уздигао. Тиме је све од непостојања у постојање било постављено, тиме су и изгубљене овце дома Израиљевог истинском пастиру Богу сведржитељу биле враћене, тиме се и скиптри царски по целој васељени утврђују и поносно славе Бога сведржитеља. Тако и ја, Стефан Дабиша, по милости његовог божанства, краљ Срба, Босне и…

  • Средњовјековни писани документи,  Ћирилични документи

    Повеља краља Стефана Дабише кћерци Стани

    Повеља краља Стефана Дабише, писана у Сутјесци, 26. 04. 1395. године Превод: У име Оца и Сина и Светога духа, амин. Ми Стефан Дабиша, по милости Господа Бога краљ Срба, Босне, Приморја, Хумске земље, Доњих Краја, Западних страна, Усоре, Соли и Подриња, дајемо видети сваком човеку, коме је прилика, да намисли краљевство ми по обичају господства сваки благи и добри лик исказати и чинити верним слугама, а највише рођацима и деци својој  чинити милости и записанија свакоме по вери и по заслузи његовој. Стога створи милост краљевство ми с богољубимом госпођом Богом дарованом ми краљицом Јеленом, краљевства ми веома поштованом детету, мојој кћери Стани. Дадосмо јој наше село господско у…

  • Средњовјековни писани документи,  Ћирилични документи

    Повеља херцега Стефана Вукчића Kосаче дубровчанима

    Повеља писана 13.10.1461. године на Међуречју под Самобором.  Превод: Ми, господин Степан, Божјом милошћу херцег Светог Саве, господар хумски и приморски, кнез дрински и велики војвода русага босанскога и још, дајемо на знање свима и сваком човеку коме је прилика и пред кога дође овај наш отворени лист са веровним печатом, да смо учинили милост и слободу. И дали смо веру и реч нашу господску за љубав и пријатељство многодостојнога кнеза одабранога и властеле дубровачке, свим слугама и трговцима дубровачким – да долазе и пролазе слободно без сумње преко нашег русага својим караванима, и са другом робом, без сваке сумње и незаконите сметње од нас и од наших слугу.…