Ризница
-
Богородица
У књизи ,,Стећци – култура и умјетност“, Шефик Бешлагић је на једном споменику некрополе Рајков камен код Невесиња, регистровао, како он пише ,,антропоморфни крст“. По свему судећи у питању је представа Богородице са жезлима у које држи у обије руке које су раширене. Богородица представља са једним жезлом у десној руци, сфером у лијевој руци и малим Христом између. Остаје питање шта нам је клесар поручио? Неколико примјера савремених икона Богородице са жезлом:
-
Еденски (Едемски) врт, праотац Адам и прамајка Ева
На старосрпском надгробном споменику Цвијетка Драгишића, са некрополе Симијове код Билеће, а који се данас налази испред Земаљског музеја у Сарајеву, са једне стране овога високог крста налази се сцена Еденског (Едемског) врта. Детаљније о натпису Цвијетка Драгишића на овом линку Поновно читање епитафа Цвијетка Драгишића
-
Задужбина Јелене Лазаревић – Церница код Гацка
-
Светоуспенски манастири Тврдош и Савина
Без изричитог писаног одобрења власника садржаја строго је забрањено користити се било којим садржајем књиге на било који начин.
-
Метоси манастира Косијерево и Добрићево у Херцег Новом
-
Црква Грабова – село Жуге, Средњи Локањ
Пронађени остаци средњовјековне цркве на Мајевици Поштовани посјетиоци ово је други текст посвећен средњовјековној цркви на Мајевици у близини села Средњи Локањ, познатој као ,,црква Грабова“. Први текст (који можете прочитати на овој страници) се углавном ослањао на поуздане изворе из литературе, али захваљујући господину Дејану Марковићу из Угљевика, данас, по први пут јавности представљамо и материјалне доказе о постојању ,,Цркве Грабове“. У наставку слиједи текст г-дина Дејана Марковића: Прије 15-ак година док сам се интересовао за археолошке-историјске трагове на овом нашем подручју сазнао за прче о постојању цркве из средњег вијека на подручју села Жуге. Трагом тих прича одлучио сам са јоч два пријатеља ентузијаста Зоран Ђурковић и Илић Слађан,…
-
Свети Врачи – Козма и Дамјан – помињање у натпису
Натпис на средњовјековном надгробном споменику из Клења код Богатића у Србији: + А СЕ ЛЕЖН РАБ БОЖН ВРАЧ КУЗМ(А) Н ДАМЬѢNЬ А У НМЕ СТОѢNЬ HВАNОВH(ЧЬ) (С)КУТОNОША А ТАДЬ (Ж?)Е У ДОБРH ЧАСЬ …ДА МH Б(ОГ)Ь ДОБРH П(ОМОЩЬ?) H ХРА(МЬ) …Ь H ПОСТАВHШH… … УМ..ЛА.. А У …ЧА РАДHТЬ С БРАТꙌМЬ РОДА Д МHСКОГ(Ь) H КО ТЕ МH КАМЕNЬ С ОВОГА МѢСТА (В)ЗЕТ(Ь) ДА МH Ю ꙌП… ЬПРѢ ДЬ Б(ОГО МЬ HЛH) ТКО МH ТЕ(ЛО?) УКВА Р(H) УБH(О) ГА Б(О)Г(Ь) ☩ У читању Леонтија Павловића: А се лежи раб Божији врач Кузман и Дамјан а у име Стојан Ивановић скутоноша, а тад леже и у добри час да ми Бог добри помоћ и храм…
-
Ихтис (риба) – Исус Христос, Божји Син, Спаситељ
Рибе као украс на стубу Згошћанског споменика. Ихтис (грч. ἰχθύς – риба) је ранохришћански симбол који је већ у првобитној Цркви коришћен као акроним за израз: »Исус Христос, Божји Син, Спаситељ.« Ихтис такође на грчком значи риба. Овај симбол, којим су следбеници Исусовог учења обележавали просторе свог становања је, заједно са приказом Исуса као Доброг Пастира и вина, све до краја 4. века био доминантан у хришћанској иконографији. Неколико примјера старохришћански симбола:
-
Кушлат код Зворника, XIV вијек
Кучлат или Кушлат средњовјековни град (тврђава), трг (у подграђу) и царинарница. Тврђава је смјештена јужно од Зворника, на око стотину метара високој окомитој стијени изнад ушћа Јадра у Дрињачу. Спомиње се од 1346. године. По Евлији Челебији град је подигао српски бан Радован. Кучлат је од 1404. био у рукама Хрвоја Вукчића Хрватинића, а од 1410, споразумно, у рукама угарског владара Сигисмунда Луксембуршког. Од 1411. је у рукама је деспота Стефана Лазаревића. Долази под османску власт послије пада Деспотовине 1459. У османско доба Кучлат је нахија која припада Зворничком санџаку. Град је 1833. напуштен. Није позната да ли су вршена археолошка истраживања, али и данас на узвишењу изнад новоизграђене џамије,…
-
Црквина, Доња Згошћа, XIV вијек
Дио текста Ђорђа Стратимировића објављен у Гласнику Земаљског музеја, књига 2. 1891 ,,….. На десној страни Згошће, на обрешку Крижа, сасвим тик пута, спроћу Буковља, између два млина и доње кметовске кућице – лежи Црквина, средњовјековно гробље….. На крају заравнака, спрам пута, имаду хумке; народ прича да је ту бил ацрквица, а испред ње да стајаху гробови. Откопавањем могли смо по прилици утврдити димензије темеља. На једно 80 метара удаљено, према сјеверу, има други обрежак, који је посве трњем обрастао, а на њему опет надгробнога камења (каменице и плоче), али све глатки тесаник без шара или каквога писма. Од надгробних биљега на Црквини тек сз+у два, који умјетничу пажњу на…
