У Брези код Високог налази се велика грађевина 6.столећа, налик на једнобродну цркву окренуту југу. Давно је истраживана, али налази још нису објављени. Несвакидашње је основе (сл. 46. 9) и украса, нема података о постојању уобичајених делова олтарског простора; зато подсећа на епископски двор из Пореча и неке ране бугарске дворце. На два стуба урезани су абецеда и футарк (futhark), то јест латинска и рунска азбука (G. Čremošnik, D. Sergejevski 1930). Има 18 рунских слова, али можда их је било више, што се не може утврдити због оштећења стуба. Писмо рунских слова приписује се епископу Вулфили, рачуна се за „готско“ и чита на германском тлу. Али запис из Брезе нема…

Ова је црква у Соколу била још од српске владе, те су је Турци у џамију претворили, кад су град Соко добили. Ова је црква била од греда све до 1892. Г. Тада неки православни Срби почну говорити мухамеданцима: ви клањате у нашој цркви, а не у џамији; мухамеданци се наљуте, те једну вече ужегу је, па на истом мјесту направе џамију, која је ипак окренута на исток. Ова је црква била доста голема; мјесто је црквено било од града удаљено 300 корака, јер је ан коси на истоку од града. У град се не може доћи ни откуда, већ од истока једном косицом па по једној греди, која води…

,, Најстарија варошка богомоља је хришћанаска црква саграђена у давном 13. веку. Њено место је уз јужну страну трга у тек заснованој вароши. Трајала је два/три века и разорена ветровима историје на почетку 16. века. У времену 1512-1520. године за султана Селима I ,саграђена је на месту старе цркве прва џамија. Освајањем тврђаве 1476. године измјењени су стражари хришћани на тврђави, а дошли стражари Турци, па се та промена односила и н аварош и на њену богомољу. Ову џамију су 1697. године, 16. октобра, спалили аустријски војници Еугена од Савоје, при походу од Брода до Сарајева. “ *Мр Бранко Б. Белић, О богомољама у Старој вароши Добој

Народно предање о манастиру у селу Дривуши код Зенице ,,Село Дривуша лежи 1 сахат далеко од Зенице а у близини чувенога села Јањића – у коме веле, да је било сједиште босанских дједова. У горе споменутом селу постојале су развалине, за које народ прича да је био манастир. О томе постоји ово предање: ,,Прије пропасти босанскога краљевства живио је у Јањићима неки властелин, коме су припадали Јањићи и сва оближња села. Исти властелин био је тутор дривушкога манастира. Од породице истога властелина, затекла су се два потомка при провали Турака у Босну. Старијем брату било је име Петар а млађем Јанко. Петар бојећи се за своја добра пригрли ислам, и…

Према легенди на овом мјесту се 1240. године налазила православна црква св. Петра, коју су срушили Турци након освајања Босне између 1463. и 1530. године, а од камена сазидали Бегову џамију на Башчаршији. Мјесто Црквени бријег се налази на западном дијелу Пала, три-четири километра од цркве у центру Пала, између Брда на западу и Доњег Прибња на истоку на надморској висини 1070 метара. Мања локација се назива Црквишта или Црквиште. Црквени бријег је доминантна тачка одакле се пружа поглед на падине Романије, Равне планине, Требевића, те на Паљанско поље и његову околину. Потрага за остацима цркве Према легенди која се преноси са кољена на кољено међу становницима овог дијела Пала,…

Рогатица – На локалитету Црквине, недалеко од рогатичких Борика, некада је била црква која је саграђена у 13. вијеку. Ово су потврдили археолози Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Љубица Срдић и Љиљана Парежанин, које су посљедњих десет дана боравиле на Црквинама са задатком да покушају наћи одговор да ли има истине у народном предању о постојању старе цркве. – Већ прва три дана рада на локацији, која је према предању била задужбина краља Драгутина и његовог брата Милутина, синова Стефана Уроша Немањића, открили смо зид објекта за који смо процијениле да је западна страна некадашње цркве – рекла је Парежанин. Љубица Срдић, која је водила ископ на…

Наука открила православну цркву из 13. вијека У Шушњарима је пронађен је један од најстаријих картографских приказа терена, заједно са иницијалима Исуса Христа, који су писани грчким писмом. То директно упућује да је ова црква вјероватно поштовала Источни обред. На локалитету Зидине у селу Шушњари, општина Лакташи, археолози Завичајног музеја Градишка Милан Ђурђевић и Бојан Вујиновић пронашли су 2010. године средњовјековну цркву са некрополом. Како би добили прецизније датовање, археолози су 2011. године вршили истраживања гробова у унутрашњости цркве узимајући кости за C14 анализу. Том приликом истражена су три гроба. Двојни гроб у олтару, те гроб мушке индивидуе у средишту наоса и двојни гроб сјеверно од улаза. Сви скелети су…