У Брези код Високог налази се велика грађевина 6.столећа, налик на једнобродну цркву окренуту југу. Давно је истраживана, али налази још нису објављени. Несвакидашње је основе (сл. 46. 9) и украса, нема података о постојању уобичајених делова олтарског простора; зато подсећа на епископски двор из Пореча и неке ране бугарске дворце. На два стуба урезани су абецеда и футарк (futhark), то јест латинска и рунска азбука (G. Čremošnik, D. Sergejevski 1930). Има 18 рунских слова, али можда их је било више, што се не може утврдити због оштећења стуба. Писмо рунских слова приписује се епископу Вулфили, рачуна се за „готско“ и чита на германском тлу. Али запис из Брезе нема…

Ова је црква у Соколу била још од српске владе, те су је Турци у џамију претворили, кад су град Соко добили. Ова је црква била од греда све до 1892. Г. Тада неки православни Срби почну говорити мухамеданцима: ви клањате у нашој цркви, а не у џамији; мухамеданци се наљуте, те једну вече ужегу је, па на истом мјесту направе џамију, која је ипак окренута на исток. Ова је црква била доста голема; мјесто је црквено било од града удаљено 300 корака, јер је ан коси на истоку од града. У град се не може доћи ни откуда, већ од истока једном косицом па по једној греди, која води…

,, Најстарија варошка богомоља је хришћанаска црква саграђена у давном 13. веку. Њено место је уз јужну страну трга у тек заснованој вароши. Трајала је два/три века и разорена ветровима историје на почетку 16. века. У времену 1512-1520. године за султана Селима I ,саграђена је на месту старе цркве прва џамија. Освајањем тврђаве 1476. године измјењени су стражари хришћани на тврђави, а дошли стражари Турци, па се та промена односила и н аварош и на њену богомољу. Ову џамију су 1697. године, 16. октобра, спалили аустријски војници Еугена од Савоје, при походу од Брода до Сарајева. “ *Мр Бранко Б. Белић, О богомољама у Старој вароши Добој

Народно предање о манастиру у селу Дривуши код Зенице ,,Село Дривуша лежи 1 сахат далеко од Зенице а у близини чувенога села Јањића – у коме веле, да је било сједиште босанских дједова. У горе споменутом селу постојале су развалине, за које народ прича да је био манастир. О томе постоји ово предање: ,,Прије пропасти босанскога краљевства живио је у Јањићима неки властелин, коме су припадали Јањићи и сва оближња села. Исти властелин био је тутор дривушкога манастира. Од породице истога властелина, затекла су се два потомка при провали Турака у Босну. Старијем брату било је име Петар а млађем Јанко. Петар бојећи се за своја добра пригрли ислам, и…